POSLE USPEHA DRAMSKE SEKCIJE NA DOMIJADI

Mitrovački Dom učenika – mesto uspeha i harmonije

Sa republičke Domijade u Novom Sadu, nedavno se ekipa mitrovačkog Doma učenika srednjih škola vratila sa prvom nagradom za predstavu „Srednjoškolci trče počasni krug“. Deo ekipe smo posetili u domu i razgovarali sa njima, kada su se slegli utisci. Predstava je vrlo dinamična, a jedan učenik imao je i po nekoliko uloga, a inače je rađena po motivima komada „Telemanija“ Ane Vukajlović.
– Mogu slobodno da kažem da je iskustvo za pamćenje. U ovom dramskom prikazu glumim na samom početku, u početnoj sam sceni voditelj jutarnjeg programa, zatim glumim i jednu babu u marketingu i u večernjem programu „Zvezda gada“, igram Karlu Karlić, odnosno lik Jelene Karleuše. Najviše mi se ta poslednja uloga i svidela, bilo je zahtevno, jer su sva tri lika potpuno različita. Nečije osobine su mi slične, a neke potpuno drugačije. Napravili smo dobar izbor, svakako. Poruka predstave je svest u kakvom vremenu živimo i šta nam se propagira kroz televiziju, rijaliti programe i slične emisije i da to nije nešto čime bismo trebali da se hvalimo, već nešto na čemu bismo trebali da radimo, kao zajednica, ispričao je učenik drugog razreda Medicinske škole „Draginja Nikšić“, a inače je iz Vojke.
Ulogu voditeljke „Lažnika“ igra Natalija Stevanović, učenica završnog razreda medicinske škole. Igrala je i Špankinju u seriji, zatim babu iz marketinga i u noćnom programu je bila pevačica.
– Kao voditeljka „Lažnika“ predstavljam jedan običan dan u našoj zemlji, sa tamne strane, ali uz dozu šale. U noćnom programu glumim Zoricu Brunclik. Uloga u seriji mi je najdraža, jer me je vratila detinjstvo. Menjanje uloga i rad sa ovom ekipom je bio vrlo zanimljiv, bilo je nekad i teško, kratak je vremenski rok, ali smo zajedno sve prebrodili, ispričala je Natalija.
Po pet uloga pripalo je Uni Cvetković iz Kukujevaca i Marjanu Brkljaču iz Odžaka.
– Imam pet uloga i svaka se razlikuje i jedinstvena je na svoj način. U čitavoj predstavi se ne pojavljujem samo u jednoj sceni. Počinjemo jutarnjim programom, tu sam voditelj, zatim u oboru glumim scenu iz rijaliti programa, što je vrlo neobično i smešno. Takođe, vodim i kviz „Glupalica“. Četvrta uloga mi je u španskoj seriji i peta u „Zvezdama gada“ i tu glumim pevačicu Cecu Ražnatović. Najomiljenija mi je uloga voditeljke. Najsmešnije od svega mi je bilo kad treba da plešem uz pesmu „Novčanice“. Naučila sam radeći na ovoj predstavi da bi trebalo da poradim malo na dikciji, nova sam u tom svetu, ponese me scena… Sve oko glume je počelo sa dolaskom u ovaj dom. Drugi ljudi bi trebalo da pogledaju ovu predstavu da shvate da televizija nije savršena, kako izgleda. Prikazali smo to na šaljiv način, reči su mlade Une Cvetković.
Marjan Brkljač nam je dotančina objasnio kako su izgledale njegove uloge i rekao da aktuelna glumačka postava u domu, u kojem je četiri godine, nikada nije bila bolja. On je dobio i nagradu za najboljeg glumca.
– Zaista, kako Stefan nama kaže „Deco, igrajte se“, stvarno je tako i bilo i od te igre napravili smo nešto odlično. Predstava je vrlo dinamična i to je čini posebnom. Konstantno se dešava to presvlačenje iz scene u scenu, koje traju najviše do tri minuta. Takođe, vodim „Lažnik“ kroz jednu ulogu, odnosno informativnu emisiju, gde saopštavamo informacije iz države i sveta. Druga uloga je treća baba iz marketinga, koja reklamira afričku krušku, lek. Treća uloga mi je balkanskog muškarca, telohranitelja, takođe se predstavljam i u emisiji „Zeza ljubav“, gde tražim svoju davno izgubljenu srodnu dušu, za koju se ispostavi da je homoseksualac. Uloga koja mi se najviše dopala je uloga Turkinje u seriji. Da ne zaboravim, glumio sam i voditelja „Zvezda gada“. Scena se završava tako što niko od takmičara ne prolazi dalje, a ja odlazim da se žalim gazdarici.

Milanka Mandić, inače vaspitač u Domu učenika, vodi dramsku sekciju i za ovu decu ima samo reči hvale. Kaže da oni nikad nemaju tremu.
– Na amblemu našeg grada je rimski vojnik sa štitom, zato mi uvek kažemo „idemo sa štitom ili na štitu“, odnosno nećemo pobeći. Dom je kuća koja je otvorena za dolazak dece da se pronađu, a od njih zavisi koliko su spremni na saradnju. Potrebna je obostrana energija da bi se nešto ostvarilo. Sa Stefanom Tajblom sarađujem niz godina. Dve godine smo prvi u Pokrajini, prošle godine smo bili drugo mesto na republičkoj Domijadi i ove godine smo osvetlali obraz i bili prvi. Bila je mnogo bolja kohezija među učenicima, pristupili su igrački, umenjem i sa zrelošću, zadatku koji je bio pred njima, smatra Milanka.
Tekst i režiju potpisao je Stefan Tajbl, dramaturg, Mitrovčanima poznat kao neko ko se od dečjih dana bavi glumom, a to sada prenosi i na druge mlade ljude.
– Slušajući njih mota mi se i sa emotivnog i sa stručnog aspekta toliko stvari, po glavi… Prošle godine kad smo bili prvi na pokrajinskoj Domijadi, pre toga je preminula moja velika prijateljica Sanela Milošević, koja je meni postala prijateljica u istom odnosu, kao što ja imam sa njima. Ona je tad imala godina kao ja sada, a ja sam imao godina kao ovi mladi ljudi u ovom momentu, malo i manje… Baš taj dan sam trebao da odem na četrdesetodnevni pomen, ali nisam otišao, jer je ovoj deci bilo potrebno da budem sa njima i njihovo poverenje koje ti daju, ne smeš da izigraš. Sa stručnog aspekta, rekao bih – najvažnije je da oni rade na sceni ono što njima prija, jer oni nisu profesionalci, ali se ponašaju kao profesionalci. Naime, kada gledamo televizijski program, imamo opciju da promenimo kanal. Mi to nismo dozvolili u ovom dramskom prikazu, već je publika morala u tome da ostane do kraja i da se smeje. Verovatno su se zabavno smejali, ali su posle toga vrlo gorko razmišljali. To je ono što nam je ideja, da pokažemo kakvu kiselu salatu moramo da gledamo (jedemo), a čovek se najslađe smeje samom sebi. Da li katarza dođe posle toga, ne znam, videćemo… Domijada ima svoja pravila, ovo je kraća forma od celovečernjeg komada, staje u školski čas, istakao je Tajbl.
A. Dražić