BEOČIN

Beočin – opština u kojoj se radi za bolje sutra svakog građanina

Predsednica Opštine Beočin Biljana Janković, tokom dve godine svog mandata, može se reći da je imala veliki broj izazova ispred sebe, kao i ispred svojih saradnika. Stvari su se tako odvijale i događale, da za Opštinu Beočin nije bilo predaha u radu.

Dočekali su vas nerešeni, višegodišnji problemi u mnogim oblastima života Beočinaca, ali i novonastali koje je donela priroda u vidu nepogoda. Kako biste opisali ove, gotovo dve godine rada i vođenja opštinom Beočin?

BILJANA JANKOVIĆ: Od trenutka mog stupanja na dužnost zajedno sa svojim saradnicima sam se trudila da najpre otvorim komunikaciju kako sa građanima tako i sa svim javnim preduzećima i ustanovama u cilju sagledavanja realnog stanja i potreba naše lokalne zajednice. Iako je za sve potrebno vreme, mi nismo želeli da ga gubimo jer smatram da je naš posao da radimo najbolje što možemo i da građanima redovno podnosimo izveštaje i informišemo ih gde ulažemo javni novac. Da, bilo je dosta izazova, posebno tokom elementarnih nepogoda ali smo uspeli da saniramo posledice i oštećenja na javnim objektima i da pokrenemo ulaganja koja su bila i bez toga neophodna. Istovremeno, pitanja građana su veoma važna i postoje problemi koji godinama čekaju na rešenje i od toga ne bežimo jer nam je cilj da razvijamo Beočin u skladu sa vizijom mesta koje će biti po meri svih građana. U protekle dve godine sproveli smo značajne investicije u putnu infrastrukturu, škole, javna preduzeća ali i razvoj velikih kapitalnih projekata koji su za naše građane od značaja. Sada, sve ovo doživljavam kao početak jer nas veliki posao tek čeka.

Na početku, važno je istaći najsvežiju informaciju, a to je da je nakon 36 godina otpočela sanacija, renoviranje, ali i dogradnja postrojenja fabrike vode. Naime, Beočin time rešava značajno pitanje vodosnabdevanja svojih korisnika, ne samo trenutno, već dugoročno. Koliko je ovo zaista važan projekat i šta on predviđa?

Rekonstrukcija fabrike vode je pitanje koje me sačekalo kao jedan od prioriteta. Iako je za ovaj projekat bilo ranijih pokušaja, imam utisak da su se stvari odvijale sporo i da je bilo dosta problema a snabdevanje vodom u Beočinu nije baš tema koja se za nekoliko dana može rešiti jer je u pitanju veliki projekat rekonstrukcije i dogradnje koji će trajati dve godine. Znala sam da bez odlaganja treba komunicirati sa Pokrajinom, rukovodstvom fabrike, pratiti situaciju i dovesti projekat do realizacije koja je, na naše zadovoljstvo, počela u proteklim danima. Svi mi koji živimo ovde znamo koliko je Beočinu i njegovim građanima ovo potrebno i koliko je teško održavati stare sisteme u koje nije ulagano od osnivanja fabrike vode, koja je počela sa radom davne 1988. godine. Zahvaljujući podršci Pokrajinske vlade mi danas imamo mogućnost da osiguramo dugoročno rešenje za sve nas jer je projektom obuhvaćena na samo rekonstrukcija, već i dogradnja postrojenja za prečišćavanje vode sa izradom, opremanjem i povezivanjem bunara kojim će se snabdevati kako Beočin tako i okolna naselja. Prema projektu je predviđena izgradnja još jednog bunara na dubiin od 110 metara čime će se povećati postojeći kapaciteti snabdevanja domaćinstava. Vrednost ulaganja je 600 000 000 dinara a očekivani rok za završetak je kraj 2025. godine i nadam se da će sve biti u redu i da ćemo ispratiti i ovo do kraja.

Ovo je samo jedan od problema koji je započet sa rešavanjem, od kada ste predsednica opštine. Rešena su i još uvek se rešavaju druga važna pitanja u javnim preduzećima, a svakako jedno od njih je i JP „Toplana“ koja je imala problem sa kotlovima. Da li je posao za zamenom i unapređenjem gotov ili će se raditi još?

Sama činjenica da u poslednjih 16 godina nije bilo ulaganja u beočinsku „Toplanu“ i da je jedan kotao bio gotovo pri kraju upotrebe, bila je dovoljna da to bude naš cilj. Na samom početku sam lično obilazila sva javna preduzeća i kada mi je rukovodstvo predstavljalo probleme, niko nije verovao da se mogu osigurati remonti i ulagnja u novu opremu. Moj stav je bio da vredi pokušati i zaista, zahvaljujući dobroj saradnji koju smo uspostavili sa Pokrajinom, Beočin je dobio podršku na mnogim pitanjima koja su zahtevala investicije koje prevazilaze naše budžetske mogućnosti.
Obezbedili smo investiciju od čak 36 200 000 dinara za nabavku novog grejnog kotla a grejnu sezonu smo dočekali spremni i nije bilo prekida u isporuci toplotne energije a to je najbitnije za naše građane.
Cene energenata su skočile u poslednje dve godine i poslednje što je potrebno je da se i isporuka zaustavi jer su sistemi loši. To nismo smeli da dozvolimo i u ime svih naših građana sam zahvalana Vladi AP Vojvodine na pomoći. U narednom periodu nastavljamo da pratimo rad javnih preduzeća i pomoći ćemo koliko god možemo.

Protekle dve godine došlo je do, kako smo u više navrata istakli, rekordnog ulaganja u putnu infarstrukturu u Beočinu. Kada se podvuče crta i saberu brojke i kilometri, koliko je u Beočin u protekle dve godine uložio u puteve i gde se radilo najviše?

Putna infrastruktura je jedno od najvažnijih pitanja za naše građane i dosta je lokacija na višegodišnjim listama čekanja. Stalno sam na terenu i znam koji su problemi sa kojima se suočavaju stanovnici naše opštine posebno u selima ali je nemoguće sve odjednom uraditi i zato sam zahvalna onima koji imaju razumevanja i strpljenja.

Sve ulice su nam važne i odlučni smo u nameri da sporvedemo ravnomerna ulaganja kako u Beočinu tako i u okolnim selima i drago mi je što ljudi primećuju pomak.
U protekle dve godine uloženo je 265.293.099 dinara u putnu infrastrukturu, asfaltirano je ukupno 28 ulica, u dužini od oko 14 kilomatara.
Ovih dana se radi u Rakovcu i Šakotincu a završena je i deonica loklanog puta Sviloš-Grabovo koja je bila u lošem stanju.
Planiramo da nastavimo istim tempom jer je upravo kontinuitet važan kako bi planski obuhvatili što više ulica gde je ulaganje neophodno.
Takođe, želela bih da spomenem i regionalni put II A reda koji se prostire na pravcu „Granični prelaz Neštin – Beočin – Sremska Kamenica“ čija je ukupna dužina gotovo 38 kilometara. Tokom 2006. godine na ovom putu je rekonstruisana deonica od Sremske Kamenice do Beočina a preostalo je da se uradi put od Beočina do graničnog prelaza Neštin, koji je dugačak nešto manje od 30 km. Iako je ovaj putni pravac u nadležnosti „Puteva Srbije“, mi kao lokalna samouprava nastojimo da kroz saradnju i komunikaciju sa republičkim nivoima vlasti dođemo do zajedničkih ulaganja i rešenja jer se dobar deo naše teritorije nalazi na ovom putnom pravcu kome je rehabilitacija hitno potrebna. To nam je jedan od najvećih izazova i cilj za budućnost.

Hvatali ste se u koštac i sa dosta lošom obrazovnom infrastrukturom, to je važno napomenuti. Istakli ste tokom svog mandata predsednice opštine da je upravo ulaganje u decu i njihovo obrazovanje i budućnost, ako ne i najavažniji prioritet lokalne politike. Šta je sve sanirano i zanovljeno kada su u pitanju škole na teritoriji opštine Beočin?

Opština Beočin je protekle jeseni započela najavljena ulaganja u gotovo sve školske objekte a posebno se vodilo računa o tome da se manja područna odeljenja u beočinskim selima ne izdvajaju u odnosu na potrebe velikih, centralnih škola koje se nalaze u Beočinu i Suseku.
Radovi su završeni u sedam škola i to u Beočinu, Rakovcu, Beočin selu, Čereviću, Suseku, Svilošu i Lugu.
Svaka od ovih škola imala je različite potrebe za ulaganjima – od ograđivanja dvorišta, uređenja sportskog terena, krečenja, zamene podova i stolarije pa sve do velikih radova na rekontrukciji krovova…
Zahvaljujući dobroj saradnji sa upravama obe osnovne škole, OŠ “Jovan Grčić Milenko” iz Beočina i OŠ “Jovan Popović” iz Suseka ali i sa Pokrajinskom vladom, Opština Beočin je u relativno kratkom roku rešila pitanja na koje su pojedini objekti čekali godinama.
Pored besplatnih udžbenika koje i ove godine obezbeđujemo za sve osnovce, na redu je i nabavka školskih ormarića za učenike, kao i završetak rekonstrukcije krova najvećeg školskog objekta OŠ “Jovan Grčić Milenko” u Beočinu, gde su radovi u toku.
Ovde bih želela da se zahvalim direktorima obe škole, nastavnicima, školskom osoblju i roditeljima na podršci i saradnji jer verujem da zajedno možemo mnogo i pravilno da usmerimo ulaganja kako bi svima boravak u školi bio prijatniji.

Ne smemo zaboraviti ni vrtiće, ali ni uvođenje besplatnog pohađanja vrtića za sve male Beočince. Da li je bilo i nekih ulaganja i unapređenja u ovom delu?

Koliko god da promišljamo i radimo na unapređenju predškolskog sistema, posla uvek ima i može bolje. U Beočinu vrtić pohađa oko 400 mališana ali su potrebe porodica nešto veće u odnosu na kapacitete i iako smo završili projekat rekonstrukcije centralnog vrtićkog objekta i obezbedili prostor za još dece u objektu koji nam je ustupila kompanija „Lafarž“, radimo na tome da se otvori još jedan vrtić za koji spremamo projekat.
U međuvremenu, besplatan vrtić kao najveća podrška roditeljima ostaje a ove godine smo sredstva za ovu namenu dobili i od Ministarstva za brigu o proodici jer smo konkurisali sa projektom zajedničkog finansiranja koji nam je odobren.

U novogodišnjem periodu smo ove zime uveli i jednu lepu novinu a to je da su sva deca u beočinskim vrtićima dobila i novogodišnje paketiće od Opštine Beočin što je za mene bilo prelepo iskustvo jer sam učestvovala u podeli paketića.
Lokalna samouprava ima dobru saradnju sa upravom vrtića i nastojimo da podržimo sve aktivnosti koje su od šireg značaja za decu i porodice.

Kada su u pitanju deca i mladi, Beočin već dve godine obezbeđuje osnovcima besplatne udžbenike a zatim je uvedena i besplatna matura, koliko to porodicama zaista znači?

Polazeći od potrebe da obrazovanje treba da bude dostupno svima, u opštini Beočin su besplatni udžbenici za sve osnovce već dve godine u primeni a ovo će biti treća školska godina da lokalna samouprava snosi troškove nabavke udžbenika.
Mnogim roditeljima je zaista teško danas da isfinansiraju komplete udžbenika sami jer knjige za decu u nekim slučajevima koštaju i do 20 000 dinara. Kada je više dece u porodici, sve to predstavlja ozbiljan izazov za porodični budžet i naravno da svima znači.
Mi na teritoriji opštine imamo dve osnovne škole koje pohađa nešto više od hiljadu učenika a lokalna samouprava je iz budžeta u ovoj godini izdvojila 12 miliona dinara za nabavku udžbenika za sve.
Što se tiče besplatne mature, ovu novinu smo uveli prošle godine, kao znak pažnje i podrške našim osmacima, školama i roditeljima. Još jedna generacija beočinskih đaka će uskoro proslaviti kraj jedne etape svog školovanja i odrastanja i drago nam je što smo u prilici da budemo deo njihovih najlepših uspomena. Matura je kod nas zaista poseban događaj ne samo za učenike već i za njihove porodice i prijatelje i ideja je bila da uz sve troškove sa kojima se suočavaju roditelji, ne bude brige oko sale za restorane i matursku večeru.

Osvrnućemo se i na zaštitu životne sredine, Beočin je ostvario pravo na sredstva sa viših nivoa vlasti za čišćenje divljih deponija. Radno je bilo u Beočinu ali i u okolnim selima. Šta je konkretno do sada urađeno u ovoj godini?

Pitanja divljih deponija su veoma važna i konkurišemo redovno i u Pokrajini i u Vladi Republike Srbije sa projektima koji su nama važni. Bilo da su u pitanju kante za smeće koje se besplatno dodeljuju građanima, čišćenje divljih deponija ili pošumljavanje, sve smo aktivirali i radi se i po tom pitanju.
U ovoj godini smo očistili četiri kritične deponije od kojih su dve u Beočinu, jedna u Rakovcu i jedna u Lugu. U planu je uvođenje i video nadzora najpre u gradu a zatim želimo da postavimo kamere i na mestima koje smo očistili a koje će biti povezane sa centralnim sistemom kako bi se kažnjavalo ovakvo ponašanje. Ovde je saradnja sa građanima takođe važna jer nam upravo oni prijavljuju probleme i skreću pažnju na nelegalno odlaganje otpada.
Nedavno smo dobili sredstva Ministarstva zaštite životne sredine za podizanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji opštine Beočin i zajedničkim ulaganjima ćemo izdvojiti 861 700 dinara za ovu namenu.

Da bi se sve to ostvarilo, potrebno je zaista mnogo sredstava, Beočin je mala opština ali sve to postiže. Kako bi ostvarili dodatana ulaganja u svoju opštinu, načinjeni su zaista značajni koraci za otvaranje nove industrijske zone. O čemu je reč?

Sa željom da stvorimo nova radna mesta za naše građane i obezbedimo bolje uslove za privlačenje novih investicija u opštinu Beočin, krajem prošle godine pokrenuli smo veliki kapitalni projekat uređenja prostora nove industrijske zone u Beočinu.
Predviđeno je da se radovi odvijaju u dve faze od čega prva faza podrazumeva nasipanje terena koji se prostire na površini od čak 15,38 hektara što je glavni preduslov za radove na infrastrukturnom opremanju prostora i dalje pregovore sa investitorima.
Prema važećim planskim dokumentima,nova radna zona nalazi se u neposrednoj blizini regionalnog puta II A reda, na samom izlazu iz Beočina u pravcu ka Braziliji, Čereviću i Banoštoru i verujem da će izgradnja novog mosta koji spaja Novi Sad sa sremskom stranom dodatno uticati da se Beočin pozicioira kao atraktivno mesto za ulaganja ali i život građana.
Ideja nam je da Beočin unapredimo kroz ozbiljna infrastrukturna ulaganja i da u vremenu koje dolazi pozicioniramo našu opštinu kao mesto koje je pogodno za život porodica i stabilan privredni razvoj!

Zaustavićemo se pomalo ovde sa infrastrukturom te ćemo spomenuti i ono gde se Beočinci opuštaju i zabavljaju a to je svakako kroz rad udruženja. Ove godine za njihove manifestacije i sadržaje je izdvojeno 4 miliona dinara. Koji su programi u pitanju?

Ovogodišnjim konkursom koji je namenjen udruženjima građana, Opština Beočin je podržala rad 29 udruženja sa teritorije naše opštine što je za četiri više u odnosu na proteklu godinu. Imajući u vidu programe i raznolikost oblasti, verujem da će sva udruženja i ove godine na najbolji način doprineti prezentaciji naše opštine i izaći u susret interesovanjima i potrebama naših građana. Veliki broj od njih čine udruženja žena koja su mahom u našim selima i posebno me raduje što smo u prilici da podržimo njihove aktivnosti i manifestacije koje su uvek u duhu očuvanja tradicije, starih zanata, vojvođanske kuhinje i humanih vrednosti. Za ovu namenu je izdvojeno 2.5 miliona dinara ali imamo i udruženja iz oblasti kulture, obrazovanja i umeztnosti kojima je namenjen budžet od 1.5 milion dinara. Među njima je i finansiranje našeg najstarijeg Kulturno-umetničkog društva „Brile“ koje lokalna samouprava podržava sa izdvojenih 750 000 dinara za ovogodišnje programe.
U Beočinu je deci ali i publici upravo zbog ovoga sve besplatno. Pohađanje folklora, razne sekcije ali i izložbe i predstave koje realizuju udruženja i to me raduje jer tokom cele godine se nešto dešava a publika ima priliku da uživa kvalitetnim kulturnim sadržajima koje nudi i naš Kulturni centar.

Pred Beočincima su 2. juna lokalni izbori kada će oni odlučivati u kojem pravcu žele nadalje da se razvija njihova opština. Vi ste nosilac liste „Aleksandar Vučić-Beočin sutra“. Šta očekujete od predstojećih izbora i ukoliko Vaša lista bude pobedila, šta su planovi za dalji razvoj Beočina?

Program koji svaka politička partija predstavlja građanima je za mene najvažnija odrednica komunikacije i konkretnih dela i tu mora da postoji ozbiljnost, poznavanje budžeta i sagledavanje problema. U svom dosadašnjem mandatu sam se trudila da osluškujem potrebe i radim najbolje što mogu sa svojim timom kako bi se Beočin konačno pokrenuo i razvijao.
Zahvalna sam svima na podršci ali zaista imam utisak da smo tek počeli i da mi moramo da nastavimo da radimo još više jer to naša opština i naši građani zaslužuju. Pored završetka svih kapitalnih projekata koje sam spomenula – izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa u Banoštoru, opremanje industrijske zone, rekonstrukcija i dogradnja fabrike vode, naš plan je da nastavimo sa ravnomernim ulaganjima kako u Beočin grad tako i u okolna sela. Imamo mogućnost da pokrenemo projekte izgradnje dva nova vrtića na teritoriji opštine, završimo rekonstrukciju zavičajnog muzeja u Čereviću, rekonstruišemo centralni trg u Beočinu, realizujemo projekat kanalizacione mreže u Rakovcu, nastavimo sa izgradnjom dečijih igrališta u svim mesnim zajednicama i svakako, nastavak uređenja opštine kroz asfaltiranja, rekonstrukciju puteva, pošumljavanja i još mnogo toga.
Sve naše sugrađane pozivam da izađu na lokalne izbore jer je njihov glas važan za budućnost svih nas!

Razgovor vodila: Aleksandra Dražić, urednik M novina