MALO IZOŠTRENO

Pravi čovek na pravom mestu

„Ovo odavno nije „slučaj Dinko Gruhonjić“ nego „slučaj Filozofski fakultet“, rekao je Dinko Gruhonjić, predavač na katedri žurnalistike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu povodom zahteva Studentskog parlamenta FF da se udalji iz nastave zbog opaske „Imam lepo ime Dinko, kao Dinko Šakić“ na jednoj tribini u Dubrovniku.
Ovo je, naime, jedina Gruhonjićeva tvrdnja sa kojom će se složiti čak i oni zahtevaju njegov otkaz. Gruhonjić, naime, nije na prevaru došao za predavača na Filozofskom fakultetu, nego je potpuno legalno stekao zvanje vanrednog profesora, u skladu sa zakonom i aktima fakulteta. Tamo se našao i potpuno legitimno, potpuno u skladu sa temeljnim vaspitnim, da u obrazovne ne ulazimo, tendencijama znatnog dela tamošnje nastavne zajednice. Njegov doktorat jeste osporavan zbog njegovog nepoznavanja naučnog postupka i zbog poturanja novinarskih pretpostavki kao egzaktnog naučnog nalaza, ali ga je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu verifikovao dr Rade Veljanovski, čiji se karijerni put, u istim profesorskim krugovima, prikazuje približno kao i u njegovog doktoranta Dinka Gruhonjića.
Gruhonjić, dakle, nije zalutao na Filozofski fakultet u Novom Sadu, i može se reći da je pravi čovek na pravom mestu. Čovek koji ne vidi razliku između šovinizma prema Srbima i slobode govora u nastavnoj zajednici, baš kao što ni nastavna zajednica, bar u onom delu koji se bučno oglašava, ne pokazuje da shvata razliku između akademske slobode i antisrpskih vaspitnih tendencija.
Druga je stvar, međutim, da li je to prava zajednica na pravom mestu. Odbrana Gruhonjićevih stavova kao takvih može se razumeti i opravdati principima akademske slobode, ali se nikako ne može razumeti potpuno odsustvo rezerve zbog neizbežne percepcije Gruhonjićevih pisanija kao šovinizma. Takva nastavna zajednica, pod uslovom da ćutanje onih koji ne misle tako znači da oni i ne postoje, je u očiglednom sukobu sa vaspitnim tendencijama države i društva koji nastoje da jedinstvo naroda po minimalnom broju pitanja pretvore u kakvu-takvu snagu u borbi za opstanak zemlje.
U tom slučaju, Gruhonjić može biti pravi čovek na pravom mestu, ali nastavna zajednica Filozofskog fakulteta ne može biti prava zajednica na pravom mestu.
Možda je na strani njegovih kritičara i bilo onih koji su računali da će Gruhonjić i deo nastavne zajednice koji podržava njegov šovinizam u prekidu protestne blokade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu videti priliku da „stanu na loptu“ u uslovima stezanja neprijateljskog obruča oko Srbije i tako poruče da nemaju lošu nameru prema većinskom delu Srbije bar zato što taj većinski deo Srbije, jer je većinski, pretežno učestvuje u punjenju budžeta iz koga i Gruhonjić i njegovi istomišljenici primaju profesorske plate. To se nije desilo. Naprotiv, sam Gruhonjić je podigao glas nevino ugroženog profesora ohrabrenog podrškom kolega i rezimirao da „uprkos ratnoj propagandi koju vodi već 12 godina, Aleksandar Vučić nije uspeo da zastraši sve ljude.“ Šta više, saopštio je: „Ako se dogodi bilo šta meni ili mojoj porodici za to direktno optužujem Aleksandra Vučića, koji je glavni krivac za ovo što mi se sad događa. Strah me je, samo lud čovek se ne boji. Ako protiv sebe imate državu, stvar je daleko ozbiljnija od grupe huligana. Pogotovo za nas koji živimo u Srbiji i sećamo se likvidacija u devedestim godinama koje je naredila država sa samog vrha Miloševićevog režima.“
Gruhonjić je, shodno svojoj veličini i značaju, obavezao ne policiju nego prvog čoveka države da brine o njegovoj bezbednosti. Sada će Aleksandar Vučić u toku svog produženog radnog vremena malo-malo pa morati da priupita specijalno za ovu namenu zaduženog operativca je li sve u redu oko Gruhonjića. A uveče će predsednik da leže uz lepet krila molitve „Gospode, ostavljam Dinka u tvome naručju dok ja malo ne odspavam i preuzmem od Tebe nadzor njegove bezbednosti“, i da se odmah pošto se razbudi propita je li Gospod noćas bio uz nevino optuženog i da slučajno nije imao prečeg posla.
Predsednik Vučić mora lično da osigura Gruhonjićevu naročitu zaštitu, jer je, avaj, unapred prijavljen za huškanje na ovog antropološkog proroka koji predvića da će u Srba, u njihovom fizičkom razvoju, „noge biti sve kraće, a pogledi sve tuplji”, jer „teško je verovati da može da postoji takva koncentracija zla na tako malom prostoru“.
Što se tiče neopozvanog zahteva studenata da se Gruhonjić otpusti sa fakulteta, nema izgleda da bude ispunjen niti je, na sreću, tako nešto moguće čak i uz „takvu koncentraciju zla na malom prostoru“. Protestanima će, pošto će izvesno Etička komisija Filozofskog fakulteta naći da je sa Gruhonjićevom etikom sve u redu, verovatno udovoljiti Etička komisija Univerziteta u Novom Sadu i razmatrati po njihovom zahtevu.
„On verovatno neće dobiti otkaz. Ja njemu ne želim ništa loše ali imam samo jednu veliku akademsku brigu, da to govori moj kolega, profesor fakulteta, novinar, koji bi trebalo da uči decu ljubavi, suživotu, pravim vrednostima“, rekao je prof. dr Dejan Madić, rektor univerziteta, koji podržava razloge protesta protiv Gruhonjića ali, na sreću, ne i zahtev da se ovaj istera sa fakulteta.
Dragorad Dragičević