PROMOCIJA KNjIGE „MOJ SVET TAMBURE“ BOŠKA BOGIČEVIĆA U SREMSKOJ MITROVICI

Greje dušu i razgaljuje srce

Ceo svoj radni vek sam posvetio tamburaškoj muzici. To je moje životno opredeljenje i ono što me ispunjava, tako da bi bilo teško odgovoriti na pitanje šta tambura znači za mene. Znači – sve, kaže Boško Bogičević
Odvajkada se u ravnici uz tamburu slavilo, volelo, pa i tugovalo. Trzanje žica, tog umilnog zvuka, tananog, koji budi i rasplamsava i najskrivenije emocije, intrigirali su brojne umetnike, virtuoze i nagonili ih da sviraju, stvaraju, usavršavaju, sve do dana današnjeg, note i dela koja ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Tamburaši su ispevali i opevali mnoge ljude, događaje, stanja i običaje, a jedan deo bogate istorije ovog instrumenta u našeg naroda, ispisan je u knjizi „Moj svet tambure“, autora Boška Bogičevića.
Čitaoci iz Sremske Mitrovice, ljubitelji tambure i tamburaške muzike, četvrtog aprila 2024. godine su imali priliku da prisustvuju promociji pomenute knjige u Biblioteci „Gligorije Vozarović“. Knjiga nam donosi saznanja o vrstama i razvoju tamburaških instrumenata, ali i seže u daleku prošlost, te dokumentuje razvoj i rasprostranjenost žičanih instrumenata, od drevnih civilizacija, do savremenog sveta, ali govori i o njenom dolasku na ove prostore.
– Ceo svoj radni vek sam posvetio tom instrumentu. To je moje životno opredeljenje i ono što me ispunjava, tako da bi bilo teško odgovoriti na pitanje šta tambura znači za mene. Znači – sve. S tim sam ustajao i legao, pokušavao nešto novo da saznam, da dam od sebe, da na nešto podsetim… Rezultat je ova knjiga u kojoj sam sve to pokušao da saberem i skupim, ako ništa drugo, može biti osnov za druge, mlade, koji će nastaviti tim putem. Uzimajući u obzir stanje sa muzikom uopšte, moram da kažem da su vremena dosta teška. Taj pojam o narodnoj muzici, instrumentu, tamburici i tome šta ona predstavlja je izbledeo. Imamo sada prisutnije nešto drugo, kao što je turbo folk, nekakvi novi pravci, koji su neka sintetika obrađenih i dizajniranih zvukova, ako tako mogu da kažem. Mi koji smo zavoleli tamburašku muziku i dalje pokušavamo da to prenesemo na druge. Jeste da smo u manjini, ali se nadamo da broj ne odlučuje o kvalitetu. Nadam se da ćemo opstati, rekao je autor knjige, Boško Bogičević.
Reč o autoru
Boško Bogičević je muzičkom svetu poznat kao neko ko je svoj život posvetio tamburaškoj muzici i njenom unapređenju i opstanku. Kao učenik svirao je bisernicu i violinu, a svirao je u školskom tamburaškom orkestru. Posle učiteljske škole upisao je srpski jezik i književnost. Na rumskom muzičkom festivalu početkom sedamdesetih godina, primetio ga je Sava Vukosavljev dirigent tamburaškog orkestra Radio Novog Sada. Od tada počinje Boškovo ozbiljno interesovanje za tamburašku muziku. Rezultat toga je bila audicija za člana tamburaškog orkestra Novog Sada 1977. kada je došao do profesionalnog angažmana. Još kao student preuzima tamburašku sekciju u Rumi, koja kasnije prerasta u Gradski tamburaški orkestar „Branko Radičević“ i kao umetnički rukovodilac i dirigent orkestra, na njegovom čelu ostaje duže od četiri decenije. Orkestar je pod njegovim vodstvom ostvario izuzetne saradnje sa drugim velikim umetnicima, solistima i orkestrima, kako narodne tako i ozbiljne muzike. Formirao je tamburaški orkestar i u Pećincima gde je proveo dvadesetak godina, a kada je TO Hrvatskog kulturno prosvetnog doma „Matija Gubec“ iz Rume ostao bez dirigenta, prihvatio je i taj zadatak. Kao rukovodilac Kulturnog centra u Rumi dao je maksimalan doprinos unapređenju postojećih i osnivanju novih manifestacija.
Pored autora, o knjizi je govorio, u ime izdavača, Milorad Lonić, predsednik kulturno-umetničkih društava Srbije, kao i recenzent Zoran Mulić, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
– Tambura i tamburaška muzika su, ako ne najjači, onda svakako jedan od najjačih simbola Vojvodine i ravnice uopšte. Dokaz za to je da su upravo Srem i Sremska Mitrovica dali izuzetne svirače i sigurno su doprineli velikom razvitku tamburaške muzike. Ova knjiga je posledica jednog novog vremena, koje se desilo u prihvatanju i shvatanju u estetici tamburaške muzike, jednostavno, mislim da će vreme pokazati jedan kamen temeljac, na osnovu koga će posle doći veoma ozbiljni radovi gde će se sagledavati tamburaška muzika na pravi, analitički, studiozan način. To vreme traje od osamdesetih godina prošloga veka, a sada je već počelo potpuno drugačije shvatanje tamburaške muzike i da tambura kao instrument apsolutno je umetnički instrument. Ova knjiga je jedan pionirski rad, jer je Boško i u samom svom dugogodišnjem radu sa orkestrom krčio put i pokazivao da je tambura umetnički instrument. Knjiga je rezultat tog njegovog shvatanja i prihvatanja nove estetike i načina razmišljanja u tamburaškoj muzici.
Savez umetničkih društava Srbije i Ansambl „Vila“ iz Novog Sada su izdavači ove lepe knjige.
– Posebno mi je drago što se ova promocija održava u Sremskoj Mitrovici, gradu koji kulturološki ima čime da se pohvali. Naime, knjiga koju promovišemo govori o važnom segmentu, vezanom za našu tradicionalnu kulturu, iz našeg nematerijalnog nasleđa. Tambura je instrument kojim možemo da se podičimo, kao i svime onim što je ona reprezentovala, kao deo našeg nasleđa, ali ne uzimajući to kao jedan od elemenata koji pripada samo nama, nego je ovaj instrument objedinio jedan širi krug naroda, koji se nalazi na ovom prostoru. Knjiga govori o istoriji i značaju tambure, koja okuplja ljude, zatim čini život humanijim, lešim, što je potreba i bivših i sadašnjih generacija, kazao je Milorad Lonić.
Prijatno aprilsko veče u biblioteci ulepšali su, naravno, zvuci tambure. U muzičkom delu programa nastupio je tamburaški sastav „Sremska banda“. Moderator programa bila je Milijana Dmitrović Torma.
Aleksandra Dražić