ALEKSANDRU ILIĆU POTREBNO STO HILjADA EVRA ZA TRANSPLANTACIJU SRCA

Ocu tri sina radi petina srca, ali stoprocentno pruža ljubav

Kako izgleda život kada srce čoveka radi smanjenim kapacitetom od jedva dvadeset odsto? Da li njegovo srce onda i voli samo jednom petinom?
Ovo je priča o Aleksandru Iliću koji ima 38 godina i živi u Žarkovcu.
U ovom trenutku njegovo srce radi samo 19 odsto, a jedina nada za njegov život je transplantacija.
Otac dečaka Uroša, Duška i Vukašina se sa teškom dijagnozom kardiomiopatije suočio 2016. godine, nakon što je doživeo infarkt. Tada mu je srce radilo četrdesetak odsto, ali usled stresa koji je njegova porodica doživela, srce je dodatno oslabilo. Tome su doprinele dve teške tragedije, za godinu dana. Najpre je izgubio mlađeg brata u saobraćajnoj nesreći, a onda je i srednji brat preminuo ove godine u januaru, od iste bolesti koju ima Aleksandar. I roditelji su im preminuli u svojim pedesetim godinama.
– To stanje se pogoršava zbog stresa i uslova života, na koje ne mogu da utičem. Ja sada ne mogu ni da radim. Jedina šansa mi je transplantacija srca. U fazi smo prikupljanja sredstava preko fondacije „Pokreni život“, SMS porukama i novčanim uplatama. Na polovini smo, fali još toliko koliko smo skupili za operaciju u Belorusiji, ali to su samo troškovi operacije, posle dolaze i ostali, postoperativni, troškovi daljeg lečenja… Moj brat koji je preminuo imao je potpuno istu dijagnozu kao i ja. Kada bi se uporedila lekarska dokumentacija, gotovo da ne biste uočili razliku. Ne mogu da kažem da će sve biti dobro, kada sam gledao i doživeo slučaj u kojem se nije sve dobro završilo, ali nadam se. Imam tri sina, koji su mi najveća podrška i samo zbog njih se borim. Naravno, svi vole da žive, ne mogu reći da ne volim i ja, ali oni su mi najvažniji. Dva starija sina koji imaju 11 i osam godina su svesni svega, to su veliki dečaci i oni su moje svetlo na kraju tunela, ispričao nam je Aleksandar Ilić.
Dečaci su do skoro živeli sa ocem, ali zbog njegovog stanja sada žive kod majke sa kojom je razveden, ali posećuju ga svakog vikenda. Najstariji Uroš kaže da pomognu da se sredi dvorište, operu ponekad sudove, obrišu prašinu, kako ne bi zamarali svoga oca. Ne žele da se njihovom tati dogodi ono što je njihovom stricu, za kojim je ostalo dve devojčice i supruga. Od dve kćerkice, jednu nije dočekao da vidi, jer je preminuo dok je supruga bila trudna.
U Srbiji su za novo srce liste čekanja duge. Mali je broj donora. Zato nadu uliva klinika u Belorusiji. Aleksandar će sredinom aprila tamo otići da obavi preglede i po savete lekara, tada će verovatno saznati, kada će moći da bude stavljen na listu čekanja. Kako kaže, rečeno mu je da se tamo čeka od tri nedelje do tri meseca na zahvat. A kako mu život izgleda do tada?
– Ne smem da radim ništa teško, dozvoljena je samo lagana šetnja i ne sme se preterivati u hrani. Sve što normalan i zdrav čovek može, ja to radim sa 30 odsto kapaciteta, toliko mi srce dozvoljava. Ne bi trebalo da se prolazi ni kroz stres, ali jednostavno ne možemo mi da utičemo na to. Na svaka tri do četiri meseca, redovno idem na preglede i koristim prepisanu terapiju svakodnevno, kaže Ilić.
Sada je zahvaljujući terapijama svakodnevnica lakša, u vremenu dok čeka novo srce. Ranije je imao i gušenja, pogoršavanja stanja i kako sam kaže naš sagovornik, gledao je kako njegovom bratu nije bilo spasa u jednoj od takvih situacija. On je trenutno na bolovanju i kaže da mu samo lekovi koštaju osam hiljada dinara mesečno, a već dobija dosta umanjena primanja, oko šesnaest hiljada dinara, koja su dovoljna jedva za hranu i režije.
Humanitarci i svi donatori pozivaju se da pomognu Aleksandru da skupi novac za operaciju, koju mora uplatiti pre operacije. Pomoć se može pružiti slanjem SMS poruke sadržaja 257 na broj telefona 3800 i uplatom novca na dinarski račun 160-6000001939255-53, Humanitarna fondacija „Pokreni život“.

A. D.