29.02.2024.
Aktuelno, Izdvojena vest

MALO IZOŠTRENO

Razvoj uz Zapad, spasavanje uz Rusiju

Najkonkretnije o Vučićevoj zamisli Pokreta za državu i narod, konkretnije i od samog Vučića, govorio je nedavno Ivica Dačić. I to, dačićevski, prilično pojednostavljeno. Pokret za Državu i narod, navodno, treba da objedini aktivnosti vladajuće koalicije i drugih patriotskih stranaka. Drugim rečima, ono što vladajuća koalicija već čini i ono što tzv. patriotske stranke već zagovaraju treba da se objedini u novu energiju.
Ako je Dačić dobro obavešten i ako nije previše uprostio ideju, to znači da bi izvan političkog uvažavanja trebalo da ostanu, pored antisuverenističkih prozapadnih programa, i stavovi ne malog broja srpskih intelektualaca koji smatraju ne samo da „evropski put“ mora ima alternativu već i da se na njemu mora da uspori, jer se ogoljeno pokazao kao put puzećeg priznanja Kosova.
Ako je Dačić dobro razumeo predsednika, i ako nije sam na svoj način pojednostavio ideju, Pokret za državu i narod neće se baviti projektovanjem nove politike Srbije, već projektovanjem nove efikasnosti sadašnje politike.
Mađarski premijer Viktor Orban, prijatelj Srbije i možda smeliji srpski prorok od srpskih evroskeptika, upozorio je EU da mora da požuri sa prijemom Srbije, jer bi mogla da je izgubi. Orbanovo upozorenje unijskoj birokratiji nema izgleda da bude uvaženo u Briselu iako očigledno „preti“ alternativom srpskom „evropskom putu“. Mi možemo samo da nagađamo da li je i srpsko osnivanje Pokreta za narod o državu doprinelo da Orban primeti da se Srbija bliži crvenoj liniji posle koje njen „evropski put” mora da ima alternativu.
Predsednik Srbije od najave osnivanja Pokreta za državu i narod nikada nije konkretnije opisao svoju zamisao, čime će se pokret konkretno baviti, da li će ga činiti samo „pravna lica” ili će i snažni pojedinci moći u njemu da se izraze. Zato su se pokušaji pravljenja „fotorobota“ buduće organizacije u medijima prozapadne opozicije svodili na navodno prepoznavanje još jednog Vučićevog pokušaja da svoju vladavinu podmladi i produži na navodnom sve dubljem propadanju Srbije. Kritičari sa tzv. patriotskog krila uglavnom su bili dobronamerniji, i manje su se bavili Vučićevim političkim motivima, a više time kako bi trebalo da izgleda pokret koji može da ojača zemlju pred velikim pretnjama. Kroz svoje poglede na mogući karakter organizacije oni su opredeljivali i put Srbije, to jest obustavljanje njenog entuzijazma na preoblikovanju društva prema zapadnom obrascu.
Sudeći pak po Vučićevim rečima iz 2022. godine, a konkretnijih nije bilo ni ovih dana, Pokret za državu i narod ne bi trebalo da se bavi nikakvim zaokretima, već da sve resurse zemlje upregne u razvoj snažne i oprezne države u kojoj će se živeti i dobro, i bezbedno. „Jedni bi da se isključivo okrenemo ka zapadu, da ne propuštamo modernizaciju i blagostanje, i da je to jedino važno. Drugi bi da vežemo svoj mali čamac za veliki ruski brod, jer bez toga propala je Srbija i nećemo moći da se odupremo satani. A da li tu ima srpskog interesa?“ Pojasnio je predsednik da je od ogromne važnosti da se formira pokret u centru koji može gledati i malo levo i malo desno, ali neće imati gazdu u inostranstvu, vodiće se isključivo praktičnim interesima naše zemlje, da dobijamo najviše što možemo i da gubimo najmanje što moramo.
Nema nikakve sumnje da je zaoštravanje sukoba između bogova ubrzalo i finalizaciju ideje i učinilo je neodložnom. Izdaleka se vidi da je predsedniku potrebna politička organizacija sa kojom bi pokušao da provede Srbiju, ako je moguće neoštećenu, kroz uski klanac između smrtno sukobljenih civilizacija. Ona skoro izvesno neće moći da prigrli ni „one koji bi rasturili državu u jednom danu, ni ove druge koji ne kriju da bi sutra priznali nezavisno Kosovo“.
U novijoj istoriji srpske države ekonomski razvoj Srbije se uvek odvijao u okrilju razvijene zapadne ekonomije, uvek je za nedostižni uzor ekonomskog standarda građana uziman standard na zapadu, i uvek su politički programi, ma koliko se zaklinjali u veru i tradiciju, usmeravali Srbiju ka Zapadu. Svoja najveća privredna i kulturna dostignuća Srbija je ostvarila na zapadnim tekovinama. Uvek su u racionalnom političkom diskursu izgledale naivnim političke ideje koji bi „mali srpski čamac vezivale za veliki ruski brod”, kao što ih i danas srpski predsednik, jer ne ide drukčije, opisuje. Ali, gle čuda, u oba svetska rata napadnuta i pregažena Srbija preživljava i staje među pobednike privezana upravo za „veliki ruski brod“.

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.