Ulaganje u decu, zalog za budućnost

Imamo oko 75 dece, članova Kulturnog centra, koja se ovde okupljaju na folkloru. Mislim da možemo time da se pohvalimo i onda nam je još draže da radimo, kaže Miroslav Raković, predsednik Saveta Mesne zajednice Kuzmin
Prošla godina je za Kuzmince bila radna. Kako kažu meštani, ali i članovi Saveta Mesne zajednice, bilo je vremena i za zabavu i druženje. Centar okupljanja i dešavanja mladih i starih, po tradiciji je Dom kulture i park koji se ispred njega nalazi. Zato već, oko deceniju i po, rukovodstvo sela ulaže u sređivanje tog prostora, fazno, ali već se vidi učinjeni trud i napor.
– Tokom godine koja je iza nas izvršili smo u Domu kulture sanaciju vlage i oštećenja unutrašnjih zidova. Završeno je betoniranje poda svečane sale, kao i sređivanje bine. U planu je da se nastavi sa postavljanjem keramike, unutrašnjim molersko farbarskim radovima, jer je u ranijem periodu sređena stolarija, a krečenje se planira u nekom trenutku i spolja, odnosno postavljanje fasade, kaže Miroslav Raković, predsednik Saveta Mesne zajednice Kuzmin.
Predah od poljskih radova
Za razonodu meštana, Mesna zajednica često organizuje okupljanja, pretežno tematska i vezana za određena praznovanja. U tome im pomažu i druga udruženja i organizacije u selu, kao i sami meštani.
– „Uskršnjijadu“ organizujemo već treću godinu, poslednjeg vikenda pre Uskrsa. Pet godina unazad delimo paketiće svoj deci uzrasta do 10 godina, ali podelimo paketiće i svoj drugoj deci koja se nađu u tom trenutku na ulici. Samo prve godine smo imali spisak i radili po njemu, u Domu kulture, ali naredne četiri godine smo to promenili, pa Deda Mraz ide na kočijama po ulicama i deca ga dočekuju. Ove godine smo podelili 400 paketića. Pripremili smo 350 pa smo dokupili jer nismo mogli da ne damo deci koja izađu i očekuju paketić, iako su malo stariji od 10 godina. Mnogo vodimo računa o najmlađima i to je fokus našeg funkcionisanja u Savetu Mesne zajednice. Ponovili smo početkom ove godine i običaj teranja Božića, ispričao je predsednik Mesne zajednice, Miroslav Raković.

Dva puta godišnje se organizuju i folklorna sastajanja, sa gostujućim društvima.
– Folklorne večeri organizuje Kulturni centar Kuzmin, pa nam dolaze gosti, kojima i mi odlazimo da uveličamo njihove manifestacije, Svetlana kaže, Vučković predsednica Kulturnog centra Kuzmin.
Svi ovi radovi doprineće tome da Kulturni centar, koji niz godina funkcioniše uspešno u ovom selu, nastavi da prima nove članove i radi još bolje.
– Najvažnije od svega je to što imamo u čega da ulažemo, jer imamo dece koja su vrlo aktivna u kulturno umetničkim sekcijama. Imamo oko 75 dece, članova Kulturnog centra, koja se ovde okupljaju na folkloru. Mislim da možemo time da se pohvalimo i onda nam je još draže da radimo. Krov prokišnjava na par mesta i ja se nadam da ćemo i to ove godine uspeti da završimo. Tada možemo reći da smo renovirali dom. Radi se na tome već desetak godina, fazno, ali privodi se kraju, kaže Raković.
Uređen je i park ispred Doma kulture.
– Sve staro zelenilo smo zamenili potpuno novim. Ovom sadnjom smo parku dali novo lice i jedva čekamo da ozeleni, da dođe lepo vreme, da ofarbamo mobilijar i uživamo.
Kako je Kuzmin poljoprivredni kraj, ulagalo se i u tu oblast, da bi se ratarima omogućio bolji prilaz njihovim posetima. Zato je nastavljen projekat uređenja atarskih puteva.
– Radili smo nasipanje atarskih puteva uz pomoć lokalne samouprave. Oko hiljadu i po kubnih metara grebanog asfalta smo ugradili na više lokacija u selu. Nešto smo i letos sa svojim budžetskim sredstvima mesne zajednice uradili, kao na primer – ravnanje puteva. Skoro pet kilometara smo obuhvatili ovim planom. To je vrlo potrebno i važno našim poljoprivrednicima. Očišćeno je skoro dva kilometra atmosferskih kanala. Svake godine se značajna suma novca usmeri u te svrhe, kaže prvi čovek Kuzmina.
Besplatni udžbenici za prvake
Po prvi put, u aktuelnoj školskoj godini, Mesna zajednica je obezbedila za sve đake prvake u svom selu besplatne udžbenike.
– Ovo je prva godina da smo se organizovali i stvarno smo se potrudili da pružimo podršku roditeljima i da dobar deo budžeta sela usmerimo na decu. Uredili smo neke mobilijare, postavili smo i kamere, jer su ranije vandali to uništavali. Nadam se da će biti mogućnosti da pomognemo, koliko je do nas, i u narednoj školskoj godini. Uvek može više, ali radimo onoliko koliko mi možemo.
U skorijem periodu jedna deponija otišla je u zaborav. To je bila možda i najveća divlja deponija u selu. Ona je sada pošumljena i ograđena.
– Radili smo na uzgrtanju smetlišta na više lokacija. Na bagrenjaku, poznatijem kao „Šidina“ se nekad nalazila velika deponija. U saradnji sa „Vojvodinašumama“ i Gradom Sremska Mitrovica, kao i nekim privatnim kompanijama, taj prostor je očišćen i zasađeno je 8.200 sadnica bagrema. Tu se ne zna koliko je u prošlosti miliona dinara utrošeno na razna čišćenja, nekad i više puta godišnje, ali naša svest, svest naroda mora da se menja. Stalno se stvarala nova deponija. Ostala nam je još jedna deponija „ciglana“, ali mora se voditi računa i tome, naglašava Miroslav Raković.
Naš sagovornik skreće pažnju da postoji komunalna služba koja odnosi smeće, kao i lokacija za prihvat animalnog otpada.
– Mi imamo, što je za pohvalu, seoskog higijeničara, koji tri puta nedeljno u Martincima i Kuzminu skuplja animalni otpad i odnosi na mesto koje je predviđeno. To je lokacija za prihvat takve vrste otpada, koja je pretprošle godine počela s radom. Međutim, sada je i tamo loše stanje, dosta toga je porušeno i pokidano, bacali su ljudi svuda smeće, umesto isključivo animalnog. Razmišljali smo o postavljanju kamera, ne vidimo drugo rešenje, jednostavno, ne znamo šta da uradimo da utičemo na nesavesne, žali se Miroslav Raković.
Aleksandra Dražić