SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA

Destigmatizacija psihijatrije na delu

Svetski dan mentalnog zdravlja se obeležava svakog 10. oktobra. Cilj ovog datuma jeste podizanje svesti o važnim pitanjima koja se tiču našeg mentalnog stanja. Tema je vrlo važna na globalnom nivou, naročito u vremenu nakon pandemije korona-virusa, koja je u velikoj meri uticala negativno na bliskost čoveka sa okolinom.
Razgovarajući o problemima koji muče Sremce i zbog čega to oni potraže najčešće pomoć psihijatra, dobili smo odgovor na to pitanje od psihijatra u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, dr Stanimira Čekerinca.
„Depresija jeste nešto što najčešće zadesi savremenog čoveka, kako u Sremu, tako i u svetu. To je najčešće zastupljena bolest u opštoj populaciji i čini mi se da preti da prevaziđe kardiovaskularne bolesti. Nismo mi oni koji to prepoznajemo kod sebe, već ako imamo razvijenu socijalnu mrežu, bliske prijatelje i porodicu, to obično primete oni. To se prepoznaje ukoliko osoba teže funkcioniše, letargična je, bez volje radi svaku aktivnost i nije ista kao što je bila. Depresija najčešće oduzima radnu sposobnost savremenog čoveka. Ljudi i mesecima budu na bolovanju dok se ne pronađe adekvatan lek. Porodica je ta koja najčešće stimuliše člana da potraži pomoć. Sa druge strane, kod paničnog poremećaja ili nekih drugih anksioznih poremećaja, mlada generacija nema problem sa javljanjem psihijatru. Potpuno su slobodni u komunikaciji, da pitaju najotvorenije o bilo kojoj temi koja ih muči i tišti. Tako da, destigmatizacija psihijatrije se trenutno pokazuje na delu. I to spada u prevenciju, samim tim što imamo prisutnu destigmatizaciju psihijatrije, imamo i ljude koji slobodnije uđu u moju ordinaciju traže pomoć i ponosan sam na to“ – kaže dr Stanimir Čekerinac.
Alkoholizam je jedna od savremenih bolesti, koje su se ispoljile takođe nakon epidemije, a veliki broj pacijenata se na odeljenju psihijatrije leči upravo zbog toga.
„Restrikcija socijalizacije je uslovila da ljudi lakše potegnu za čašom. Alkoholizam je sada mnogo češći nego ranije i imamo više pacijenata na odeljenju s tim problemom. Smatram da je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, sintetičkih droga, kokaina, mnogo češća nego ranije, kao i patološko kockanje.
Očigledno nas je korona, na svu već patologiju koja je bila aktuelna pre nje, pa smo imali dve godine izolacije – udaljila od ljudi. Potreba da provodimo vreme sa bliskim ljudima je nekako smanjena. izgubili smo najobičnije navike koje su bile prisutne, pa sada kada se susretnete sa nekim, ne znate da li da mu pružite ruku, da se rukujete ili ne“, objašnjava naš sagovornik.
Agresivno ponašanje dece i mladih su sve češća pojava, o kojoj se najviše saznaje i govori na društvenim mrežama. Kada roditelji potraže pomoć, pristupa se temeljnom i vrlo delikatnom poslu, a naše pitanje za psihijatra bilo je šta kaže struka i gde smo to ispustili stvari iz ruku, kada su krenule ovim putem?
„Moje mišljenje je da ove stvari koje se danas dešavaju nemamo u knjigama. Nemamo ni iskustva. Sve što se dešava biće u nekoj budućoj knjizi profesora koji se bave time. Mladi su posali agresivni. Preplavljeni su agresivnim sadržajem. Poslušao sam muziku koju oni slušaju i nema nijednog lepog teksta, svi se odnose na nasilje. Vi danas niste poželjni u društvu mladih, ako nemate određenu marku patika ili mobilnog telefona i postajete marginalizovani. Nikog ne zanima da li ste više dobar đak. Društvo se menja i ne možemo da pretpostavimo šta nas čeka. Ljudi imaju virtuelne prijatelje sada“, kaže dr Čekerinac.

Koliko to može da boli čoveka i do koje mere da razboli njegovu psihu?

Eto vam odgovor na pitanje vezano za depresiju, sa početka razgovora. Čovek je socijalno biće i nije stvoren da bude usamljen. Mobilni telefon nije nešto što će da ga usreći. Duboko smo usamljeni i pored svih lajkova koje dobijete, kao neku vrstu potvrđivanja koliko ste lepi, pametni i dobri. U narednim godinama ćemo možda shvatiti gde smo se izgubili, a izgubili smo potrebu da budemo bliski i razumemo drugo biće. To nije posao samo psihijatra, a zato mi imamo puno posla. Zato što su ljudi izgubili prijatelje i dolaze kod nas, mi smo ti koji ih slušamo. To je nešto što smo nekada radili sa svojim prijateljima, pa zajednički pokušavali da nađemo izlaz. Međutim, sada nema više te prakse i kreativnosti u njoj i postavljamo sebi pitanj: „Šta će sada sa mnom biti?“ Tako dolazi i do suicida što je poražavajuće jer je postalo učestalo. Suština čovečija je da budemo najbolji što umemo i da brinemo o drugima, zaključio je dr Stanimir Čekerinac, u razgovoru koji smo vodili povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Aleksandra Dražić