TARTUFI – ISTINE I ZABLUDE

Vrtoglavog prihoda nema preko noći

Gljivari su započeli sezonu branja tartufa. Već se govori o vrtoglavim cenama, koje dostižu i do nekoliko hiljada evra za jedan kilogram. Međutim, situacija sa terena nešto je drugačija, objašnjavaju u Mikološko-gljivarskom savezu Srbije. Zbog devastiranih staništa, očekuje se i manja količina tartufa na tržištu. Tu se takođe izdvaja i Fruška gora.
– Niko ne može znati kakva će godina do kraja da bude, ali zbog dosadašnjeg uništavanja staništa tartufa, nema velike količine i ne očekuje se bogata sezona, kada govorimo o crnom tartufu na Fruškoj gori. Dolazili su ljudi iz čitave Srbije i svako je želeo da mu se to isplati, ne razmišljajući o tome da šuma treba i dogodine da nam da tartufe. Za jedno stanište, provereno, koje smo pet godina pratili, došli smo do rezultata da je potrebno još pet godina da se obnovi. Najviše šteti grabuljanje, pošto se do crnog tartufa može doći na taj način. Do belog tartufa ne može, jer se nalazi na većoj dubini. Crni ponekad čak i viri ispod lišća, naročito letnji, koji se sada očekuje. Kada pronađete jedan, u blizini od jednog metra ih je sigurno još desetak ili više, ali ti tartufi nisu zreli. Ljudi ih pokupe tako nezrele, ali ne vrate prostor u prvobitno stanje. Sklone lišće, otkriju koren, jer tartuf je mikorizna gljiva sa nekim drvetom, tačnije sa korenom i kada to povredite i ne zatrpate ponovo, buđ i bakterije dovode do devastiranja staništa, objašnjava Jelena Milošević iz Sremske Mitrovice, sekretarka Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.
Kako smo saznali u savezu, cena o kojoj se u javnosti često govori je samo delimično istinita, te više hiljada evra košta samo ekstra klasa, u većoj količini.

– Cena crnog tartufa varira. Ona je čak bila i 20 evra po kilogramu. Prošla godina je bila sušna, staništa su već bila uništavana, a količine nisu bile velike, pa je tako na početku sezone crni tartuf koštao 70 evra, a na kraju kada su tartufari videli da su loše prošli po pitanju količine, cena je skočila na 150 evra. Kada je došao beli tartuf, istina je da je cena išla i do 5.000 evra. Međutim, to je važilo samo za ekstra klasu, takozvane džokere od preko stotinu grama, koji mora biti neoštećen, zdrav. Takvih tartufa se nađe tri do četiri po sezoni i oni koštaju od 300 do četiristo evra. Dakle, opet to nije tih 5.000 evra. Takođe nije bilo ni količine ni kvaliteta, objašnjava Jelena Milošević.
Iako ne postoji zvaničan podatak, savez ima informaciju da u Srbiji postoji čak 5.000 tartufara. Pored profesionalnih, u njih se ubrajaju i oni koji se time bave iz hobija, naspram sezone. Između njih su velike razlike.
– Pravi tartufar je onaj koji živi od toga, koji uđe i izađe iz šume, niko ga nije video niti primetio njegovo delovanje i što je najvažnija stvar, on je rupe zatrpao. Ako ste nešto izvadili iz zemlje, samo vratite onako kako je bilo. Savez se trudi da uvede promene u pravnim okvirima. Mikološko–gljivarski savez je predložio Ministarstvu ekologije da se promeni uredba vezana za ubiranje gljiva. Nismo se opredelili samo za tartuf jer se problem nalazi i u ostalim gljivama u šumi. Predlažemo edukacije, a sprovodimo i polaganje za sertifikovanog tartufara i komercijalno branje gljiva. Podsećam, imali smo slučaj trovanja prošle godine u Šapcu. Da je ta žena imala sertifikat za komercijalnog berača kljiva, sigurno se to ne bi desilo, jer mi garantujemo da kad neko prođe našu obuku i kažemo za njega da zna razlikovati otrovne od jestivih gljiva, to je tako. U komisiji su eminentni stručnjaci i oni neće rizikovati da se njihovo ime ukalja davanjem sertifikata nekome ko ne zna. Država nas prepoznaje, znaju da savez može da odradi te poslove. Imamo 5.000 članova, iz 24 udruženja u Srbiji. Mobilni smo, imamo realno stanje na terenu i ono što se desi u šumi mi saznamo prvi, kaže naša sagovornica.
Iz saveza kažu da naša država zbog sive zone tartufa na godišnjem nivou izgubi oko devet miliona evra, odnosno zbog šverca. Jedan od zadataka na kojima rade u saradnji sa nadležnima jeste i dovođenje te oblasti u okvire zakona.

Aleksandra Dražić