MRTAV UGAO

Ovih dana najbolja žurka je u Beogradu

„Beograd je mesto za košarkaška hodočašća, to je aktuelna sezona Evrolige samo utvrdila“. Ovo je naveo novinar Sport Kluba Nikola Novaković u svom tekstu povodom Partizanove pobede nad Realom prošlog petka u Beogradu. Rečenica koja najbolje opisuje rapsodiju i euforiju koju ovih dana proživljavaju igrači Partizana potpomognuti sa 20.000 navijača na svakom meču koji igraju na domaćem terenu.

Ovo što Partizan radi ove sezone u Evroligi svakako je istorijski momenat. Ako izuzmemo samu igru beogradskog tima i rešenja koja primenjuje Željko Obradović, navijački ambijent je u velikoj meri promenio percepciju samog takmičenja koje je poslednjih godina imalo krizne momente i nailazilo na kritike iz raznih razloga.

Slika prepune Arene i frenetično navijanje obilazi košarkaški svet svake nedelje. Malo – malo pa naletiš na neku objavu na društvenim mrežama u kojoj neki strani novinar ili bivši košarkaš izveštava o nezaboravnoj noći u Beogradu. I da budemo realni, niko, pa ni oni okoreli zvezdaši, ne može ostati ravnodušan na činjenicu da Partizan ima armiju navijača i kulturu navijanja koja nije nestala i kada je klub bio u najvećim problemima.

Dolazak Željka Obradovića na klupu crno – belih obeležio je početak nove ere. Samo budala je mogla da pomisli da je najtrofejniji trener u Evropi došao tek tako, jer voli Partizan i ne zna šta će sa sobom. Znao je Žoc jako dobro u šta se upušta i teško je zamisliti da pred njega nije stavljen neki dugoročni plan i ciljevi vezani za vrh evropske košarke.

Već u prvoj sezoni Partizan je doveo u svoje redove vrhunske igrače i neke supertalentovane klince poput Izraelca Madara koji sada pokazuje zašto je doveden i o kakvom se potencijalu radi. O ostalim igračima ne treba mnogo trošiti reči. Radi se o iskusnim evroligaškim košarkašima kojima je, da se ne lažemo, jedan od motiva za dolazak u Partizan bio i rad sa Željkom Obradovićem koji je pretplaćen na titule u evropskoj košarci.

Ako se na to doda i nestvarna atmosfera na svakom meču na domaćem terenu, verovatno je većini novopridošlih igrača prošla kroz glavu misao da bi u skorijoj budućnosti mogli da budu deo čudesne košarkaške bajke.

Trebalo je Obradoviću malo vremena da složi sve kockice. Nije sve tako sjajno funkcionisalo na početku ove sezone. Bilo je uspona i padova, ali čini se da je iskusni trener tempirao formu svoje ekipe za samu završnicu ligaškog dela, u momentu kada se naš klub bori za plej of. Teško da ćete naći trenera koji to tako dobro radi kao zajapureni Čačanin.

A nije da nije bio osporavan do pre nekoliko meseci. U momentu kada je njegova ekipa bila u kanalu, mnogi su, uključujući i one najvatrenije pristalice Partizana, pomislili da je Željko Obradović ispucana puška i da ga je pregazilo vreme. Sada, kada čovek drži košarkašku kliniku svojim kolegama u Evroligi, jasno je zašto je čovek to što jeste. A najveći je.

Da se razumemo, nije sve do trenerskog umeća. Naravno da ništa od ovoga što pokazuje Partizan ove sezone ne bi bilo moguće bez vrhunskih i skupo plaćenih igrača na terenu i sjajne podrške sa tribina. Ali opet, složićemo se svi da je za to zaslužan samo jedan čovek, čiji je povratak u Srbiju zapalio varnicu koja se pretvorila u vatromet.

O tome koliki su dometi ove ekipe teško je pričati. U vreme pisanja ovog teksta, Partizan još formalno nije obezbedio učešće u top 8, ali sva je prilika da ćemo ih gledati u završnici Evrolige. Trenutni utisak je da mogu da pobede svakog i verovatno svakom ljubitelju košarke sa ovih prostora prolazi kroz glavu misao da bi Srbija ponovo mogla da postane zemlja prvaka Evrope. Šta god Partizan uradio ove sezone, jedno je sigurno – Evroliga je dobila novu atrakciju koje će se teško odreći.