NAUČNI SKUP U SRP "ZASAVICA"

Nauka potvrdila: Banatski magarac dominantan u Zasavici

Specijalni rezervat prirode „Zasavica“, Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“ i Centar za očuvanje autohtonih rasa su organizovali seminar o genetskoj i morfometrijskoj tipizaciji banatskog magarca, u subotu, 4. marta. Govorilo se, između ostalog, i o selekcionim principima muznih magarica, osnivanje farme banatskog magarca i praćenju pokazatelja zdravlja i dobrobiti u rezervatu. Rezultati dvogodišnjeg projekta su pokazali da se na Zasavici nalazi jedan veliki broj jedinki banatskog magarca, koji se razlikuje od balkanskog magarca, koji je do sada jedini bio registrovan u našoj zemlji.

– Nama je posebno zadovoljstvo što smo sa Ministarstvom poljoprivrede napravili ovaj projekat, koji unapređuje čitav naučni pogled na populaciju magaraca u celoj Srbiji. Nama je važno da banatskog magarca, koga promovišemo ovim naučnim skupom i radovima, registrujemo kao novu rasu, a onda da je razvijamo ovde i širimo. To je važno iz ekonomskih razloga. Banatski magarac je dva puta veći od balkanskog magarca i daje više mleka. Popularizacija korišćenja magarećeg mleka u ishrani i lečenju ljudi je značajna, jer ćemo sa istim brojem magaraca dobijati veću količinu mleka. Produkciju mleka ćemo podići, a nakon novog istraživanja uticaja magarećeg mleka na ljude, da dođemo do toga, kao Argentina recimo, da oni koji nisu tolerantni na mleko, a to je dva do tri posto stanovnika, mogu da koriste magareće mleko i njima to socijalno osiguranje plaća. Želimo da to razvijemo u budućnosti i da to bude i preporuka lekara, izjavio je upravnik rezervata Slobodan Simić.

Struka kaže da je ovo prvo istraživanje o magarcima u zemlji, ali ovako širokog obima.

– Magarac se do sada tretirao kao balkanski, a nakon istraživanja sprovedenih u „Zasavici“ smo došli do izvanrednih podataka, gde je od 200 jedinki više od polovine ustvari banatski magarac. To je za nauku i struku u Srbiji velika novina. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se uzgaja između 850 i 900 magaraca, a ovakva istraživanja, sem u „Zasavici“, nisu nigde rađena. Mi i ne znamo koji je to tip magarca. U „Zasavici“ sada možemo reći da dominantan je banatski. Rađena su i opsežna istraživanja, odnosno, ispitivanja zdravlja magaraca, a dobijeni su vredni podaci, kao i za mleko. Otkrili smo da se radi o proizvodu koji može imati višestruke namene, ne za ishranu, već za tretiranje nekih oblika bolesti. Uopšte je mleko magarica poželjno koristiti, naročito tu spadaju ljudi sa slabijim imunološkim sistemom, naravno, u ograničenim količinama, istakao je dr Sava Lazić, direktor Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad.

Naredni korak biće registracija rase, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

– Na ovom seminaru su predstavljeni rezultati projekta, pri čemu se ustanovilo da smo dobili novu rasu, banatskog magarca, s obzirom da smo u dosadašnjoj evidenciji imali balkanskog magarca. Da bi se ova rasa registrovala, nosioci projekta stupaju u kontakt sa glavnom odgajivačkom organizacijom i zajedno podnose zahtev za priznavanje nove rase, na osnovu pravilnika u okviru Zakona o stočarstvu. Uzima se u razmatranje i donosi se odluka. Postoji procedura, izrađuje studija sa rezultatima istraživanja, odnosno o razlikama između nove raste i postojeće, objasnio je Srđan Stojanović iz Minsistarstva poljoprivrede.

A. D.