СРЕМСКА МИТРОВИЦА

У митровачкој хали „Пинки”  завршен је  традиционални турнир у малом фудбалу

Финалним утакмицама одиграним у уторак, 10. јануара 2023. године завршен је 34. сремскомитровачки Међународни  „Metalfer Steel mill“ турнир у малом фудбалу. У моменту штампања овог броја „Митровачких новина“ победници  турнира још се нису знали, али остаје уверење да је овогодишње такмичење једно од до сада најуспешнијих. О томе говори велики број посетилаца и приказани квалитет фудбала у свим такмичарским категоријама. Подсетимо, традиционални турнир у хали Пословно-спортског центра „Пинки“ почео је 23. децембра прошле године. Екипе које су окупиле 850 играча биле су подељене у шест узрасних категорија. Играле су за ласкаву титулу и наградни фонд од 750 000 динара. Покровитељ турнира је Град Сремска Митровица.

Директор ПСЦ „Пинки“ Саша Бугаџија презадовољан је првенствено посетом публике, која се увећавала до саме завршнице турнира. Већ у елиминационој фази након заввршетка такмичења по групама посета је значајно превазишла неке од турнира претходних година. После свих збивања са ограничењима и пандемијом ковида, Митровчани су се очигледно ужелели малог фудбала. Бугаџија истиче податак да је у односу на прошлогодишњи турнир продато 20 посто више карата, чија је цена била симболичних 100 динара, с тим да улазнице нису плаћала деца до 12 година и припаднице лепшег пола.

– Број гледалаца на трибинама био је рекордно велики, а у првим утакмицама четвртфинала било је и 1500 гледалаца по мечу.  Ако бих нешто морао да издвојим као куриозитет овогодишњег турнира, то је свакако велики број младих играча и квалитетних екипа са подручја града Сремске Митровице, нарочито у категорији омладинаца и сениора. То нас радује, јер је то залог за будућност нашег фудбала, каже први човек хале „Пинки“, који је проценио да ће овај турнир до краја финалних мечева посматрати укупно више од 20 000 гледалаца.

 Слободан Симић: Како је Митровица добила један од најбољих турнира у држави

Турнир у малом фудбалу у Сремској Митровици, који се ове зиме одиграо 34. пут традиционална је спортска манифестација и од прве године одржавања један је од најважнијих фудбалских турнира у бившој и садашњој држави. Све је почело 1987, односно 1988. године, када је у највећем сремском граду озваничен рад Пословно – спортског центра „Пинки“. Мали фудбал, данас познатији под називом футсал, одувек је био популаран спорт. Фудбалска магија на „петопарцу“ привлачила је публику. У старој Југославији било је неколико изванредних турнира овог типа а најпознатији међу њима свакако је чувена загребачка „Кутија шибица“. Ревија југословенских мајстора на „петопарцу“ била је традиција у још неким градовима. Те 1987/88. године њима се прикључила и Сремска Митровица. До изградње хале у Митровици најквалитетнији фудбал у региону играо се на шидском турниру, ако изузмемо велике средине попут Новог Сада  или Београда. Сремска Митровица је неговала традицију летњег фудбалског турнира на отвореном терену „Партизана“, а како су објекти хале „Пинки“ углавном завршени до половине 1987. године, пре званичног отварања у новембру исте године, руководство хале је одлучило да организује летњи турнир на отвореном. Било је то на месту данашњих тениских терена иза саме хале. Овај турнир, као нека врста припреме за традиционални зимски турнир дао је одличне резултате.

Уз Слободана Симића, првог директора Пословног спортског центра „Пинки“ радио је Синиша Нинковић дотадашњи секретар Општинског спортског савеза који ће се организацијом овог турнира бавити читавих 28 година, до свог пензионисања. По његовим речима, тадашњи председник митровачке општине Светозар – Тоза Михајлов поверио му је спортске послове у хали, док је Слободан Симић био задужен да води политику ове спортске куће. Ако Синишу Нинковића сећање добро служи, победник тог првог летњег турнира била је екипа „Пандоре“ из Беочина.

Званично, први зимски турнир у малом фудбалу организује се крајем 1987. и почетком 1988. године. Свима који познају Слободана Симића познато је да његова енергија и посвећеност превазилазе „искачу” из уобичајеног просека, тако да је и у задатак формирања спортског центра унео своја виђења и идеје. Желео је да направи најбољи објекат тог типа који ће својим значајем и комерцијално-пословним сегментом омогућити одрживо финасирање и најквалитетније спортске и друге садржаје. Симић зна и данас верује да је   Пословно – спортски центар „Пинки“ до 1990. године био најбољи и најбогатији пословно – спортски објекат у некадашњој СФРЈ. Митровчани и многобројни гости са стране још увек се сећају одличних концерата, турнеја, културних и туристичких садржаја, квалитетних угоститељских локала, непоновљивих летњих свирки и дешавања на степеништу испред хале, али и првих летњих објеката на Сави који су припадали хали. У том смислу, турнир у малом фудбалу морао је задовољити високе стандарде. Већ на првом турниру учествовало је 250 екипа од којих су многе биле “суви квалитет” тадашњег малог фудбала.

– Ми смо те 1987. године кренули са идејом да то буде најбољи турнир у околини. Због тога смо се одлучили за фонд награда који до тада није био виђен. За оно време, то су били невероватно новци који су привукли велики број квалитетних екипа из разних региона и градова бивше Југославије. Рекорд је забележен 1989. године када је било 32 000 посетилаца са плаћеном улазницом, што значи да је те године у гледалишту било најмање 40 000 људи, каже Слободан Симић, који се сећа и доласка новосадског „Дневника“ као генералног покровитеља турнира, а касније и „Вечерњих новости“ које су биле најтиражнији дневни лист у Југославији. Тада су у наградни фонд турнира укључени аутомобили и друге вредне награде, а такмичење је било праћено интересантним естрадним програмима. Симић је задовољан чињеницом да је митровачка хала данас у одличном стању „боља него што је била кад  је изграђена“ што је, каже он,  случај у малом броју градова где овакви објекти често  „таворе”  или нису добро одржавани.

Ревија мајстора игре на „петопарцу” виђена је од старта митровачког турнира

Уз Синишу Нинковића, заменика директора спортске хале, који се бавио спортским пословима на турниру је и данас ангажован његов сарадник и хроничар збивања у хали „Пинки“ Драган Симуновић, популарни Барон, који се и данас сећа наступа Небојше Вучићевића Ушкета, Љубинка Друловића, Банета Ивановића, Саше Илића, Ђоке Миловановића и многих истакнутих репрезентативаца који су „пикали” лопту на паркету митровачког „Пинкија”.

– На нашем турниру није било никад мање од 64 сениорске екипе, а у моје време било је бар 24 ветеранска тима. Још на почетку смо увели правило да се игра у ових шест категорија и то прво у групама, а потом следе елиминације. Целе године смо се припремали за наредни турнир и благовремено обавештавали учеснике и спонзоре. Интересовање за наш турнир  било је заиста невероватно, сећа се Синиша Нинковић и наводи да је митровачки турнир од старта постао најбољи у региону са редовним учесницима из Суботице, Новог Сада, Лознице и Београда.  Митровачка публика је крајем осмадесетих уживала у мајсторијама Миодрага Петрике и непоновљиве екипе „Танго“ из Новог Сада, шидског „Клуба малог фудбала”, у новије време шабачког СИНД-а и других. Оно што је свима остало у сећању јесте податак да је прве године турнира за непуних месец дана отворено чак 30 000 флаша пива. Директор Симић иначе се сећа  времена када је уз разне програме у хали свакодневно отварано 1000 боца пива. Митровачки спортски центар и његови спортски радници касније су учествовали у унапређењу малог фудбала у Југославији и Србији организујући друго Првенство Југославије у малом фудбалу.  Традиционални митровачки турнир коме смо протеклих дана избројали 34. године прекидан је у свега два наврата, за време ратних збивања деведесетих и током пандемије корона – вируса.