MIRJANA POPOVIĆ IZ SREMSKE MITROVICE NEGUJE 14 MAČAKA

Skupa hrana, a penzija mala

Ja pokupim i one bez oka, bez zuba, bolesne… Lečim i udomljavam, ali sve je teže pronaći nove vlasnike, pa tako mačke ostanu sa mnom. Ništa mi oko njih nije teško da radim, mnogo ih volim, sve su debele i site, a to može lako da se vidi. Jedini problem mi je hrana za njih, kaže Mirjana Popović

Da ljubav prema životinjama ne može da se iskaže rečima, potvrđuje i baka Mirjana Popović iz Sremske Mitrovice. Sa svoje 74 godine brine o 14 mačaka. Veliki broj njih našla je na ulici, bolesne i povređene. Donosila ih je u svoju kuću, lečila, udomljavala… I tako već duže od decenije. Najpre je sarađivala sa nekadašnjim udruženjem koje se bavilo zaštitom životinja, ali u međuvremenu došlo je do promena, pa Mirjana tako sada zbrinjava mačke sama.
– Ja pokupim i one bez oka, bez zuba, bolesne… Lečim i udomljavam, ali sve je teže pronaći nove vlasnike, pa tako mačke ostanu sa mnom. Ništa mi oko njih nije teško da radim, mnogo ih volim, sve su debele i site, a to može lako da se vidi. Jedini problem mi je hrana za njih. Obratila sam se raznim organizacijama, ali niko ne može da mi pomogne. Volela bih da ljudi dobrog srca mi pomognu i doniraju hranu za mačke, jer ja imam 21.000 penziju, opterećena kreditom u banci, a najjeftinija hrana od kilograma košta 300 dinara, što one pojedu sa mlekom za jedan dan. Nekad su to konzerve, salame… Kada to pomnožite svakog dana, veliki je to novac, objašnjava Mirjana Popović.
Ova baka živi u Ulici Save Šumanovića i kaže da su svi ljudi koji vole mace, kod nje uvek dobrodošli. Naročito joj drago kada ih udome porodice sa malom decom, pa odrastaju zajedno. Njene mačke žive u dvorištu, poneke i u kući, ali imaju slobodu kretanja. Pa tako mužjaci često odu i ne vraćaju se mesecima, ali onda se opet pojave na njenim vratima.
– Čistim za njima, hranim ih redovno i mazim. Vodim ih kod veterinara, brinem o njima i uvek ću to činiti, jer ih mnogo volim. I sada ne bih tražila pomoć, ali ne izlazim na kraj, jer i meni trebaju lekovi, žali se Mirjana.
Sve mace imaju svoje kutije sa toplim ćebadima i posude za hranu i za vodu. Dvorište je lepo uređeno, tako da mačke borave u čistom prostoru. Tako da budući vlasnici i sami mogu da se uvere o načinu na koji se ova baka brine o četvoronožnim ljubimcima.
– Kad sam počela da dovodim mačke kući, spavale su sa mnom u krevetu. Čitala sam da mačke imaju neku lepu energiju i mogu to da potvrdim. Kad sam najljuća, moje mačke mene smire. Svaka ima svoje ime. Raznih imena sam im dala, Lela je ona velika, što se pokazalo da je ipak muško, pa žuti je Žuća, a ona bez oka je Maja. Imam i Čarlija, Miloša, Melaniju, Jucu, Tošu, ne mogu ni da nabrojim odjednom svih 14, kaže naša sagovornica.
U naselju „Blok B“ malo ko ne poznaje ovu ženu i lako se dolazi do nje. Dodaje i to da joj nije cilj da sve mačke ostanu kod nje, već i da ih udome neke dobre porodice.

Aleksandra Dražić