MALO IZOŠTRENO

Prestolonaslednički mentalitet opozicije

Politički predstavnici takozvane druge Srbije proglasili su sebe prestolonaslednicima, i ne razmišljaju o drugoj mogućnosti osim da vlast padne na njih kada je Vučić napusti zbog razočaranja građana usled gubitka Kosova. I ne pomišljaju da će građani Srbije, ako i otraju one koji trampe Kosovo za ubrzano učlanjenje u EU, oterati i prestolonaslednike, kao smutljivce.

Nema boljeg sredstva za svrgavanje Vučića od priznavanja Kosova. Sve drugo, kao što je program bolji od njegovog i mukotrpan rad sa biračkim telom, zahteva i znanje, i harizmu, i ogroman trud, i strpljenje. Čemu program i ogromni napori sa neizvesnim ishodom kad treba samo sačekati ono što računaju da će se dogoditi, da Vučić trampi priznanje Kosova za ubrzano učlanjenje Srbije u EU.

Prestolonaslednička nadmoć dopušta im da se podsmevaju podizanju „migova” protiv špijunskih dronova sa Kosova. Iako je i poslednjem vojnom obvezniku jasno da su „migovi“ podignuti kao poruka, a ne kao sredstvo protiv malih niskoletećih sprava sa kamerama koje treba da vide da li Srbija blefira kad obećava zaštitu Srbima na Kosovu, politički ambiciozni bivši načelnik Generalštaba stručno proglašava glupošću podizanje aviona jer se male niskoleteće sprave ne gađaju mitraljezima.

Vojska Srbije „migovima“ poručuje svojima na Kosovu da se ne plaše i da nisu sami, a takozvana druga Srbija poručuje takođe svojima na Kosovu da srpska vlast samo blefira.

Račun je skoro pa jasan: ako Vučić prepusti Kosovo, prepustiće i vlast. I eto zgode da je prestolonaslednici preuzmu.

Račun je pogrešan koliko i jasan. Građani Srbije, kako pokazuju rezultati nedavnih izbora, a potvrđuju meritorna istraživanja javnog mnjenja, ne vide takozvanu drugu Srbiju kao prestolonaslednika. Ako građani i otraju one koji trampe Kosovo za ubrzano učlanjenje u EU, oteraće i prestolonaslednike, kao smutljivce.

To je jasno i najjačem čoveku srpske opozicije, Đilasu, koji u izjavi o poslednjim tenzijama na severu Kosova nije dopustio ni minimalnu sumnju u ispravnost borbe i ciljeva kosovskih Srba. Zbog toga i nema izgleda da se nađe među prestolonaslednicima.

Prestolonaslednici se preko „slobodnih medija“ pitaju da li su brojevi slova na automobilskim tablicama kosovskih Srba dovoljno važni za rizik od oružanog sukoba i sunovrat Srbije sa evropskog puta i prave strane istorije.

Pitanje bi bilo legitimno da je reč o iracionalnom sukobu oko grafičkog dizajna u Briselskom sporazumu. Problem je u tome što su neutralne tablice ugovorene Briselskim sporazumom i što se njihovim poništavanjem čini izlišnom i sama zajednica srpskih opština.

Pa, dobro, kažu prestolonaslednici, zar je zajednica srpskih opština dovoljno važna da rizikujemo oružani sukob i sunovrat sa evropskog puta i prave strane istorije?

Pitanje bi bilo legitimno da je reč o teritorijalnoj organizaciji unutar srećne i humane države. Problem je u tome što je zajednica srpskih opština ugovorena Briselskim sporazumom da bi se omogućilo Srbima da sačuvaju svoje živote, svoja imanja, jezik i veru na Kosovu.

I na ovaj cilj kosovskih Srba prestolonaslednici imaju šta da kažu. Na primer: i imanja, i jezik, i vera mogu da se zaštite kroz demokratiju Kosova, garantovanu od demokratskog Zapada, i opet nije jasno zašto zbog običnih slova i brojeva na automobilskim tablicama kosovskih Srba rizikujemo sunovrat i sa evropskog puta, i sa prave strane istorije.

Nemoguće je napojiti magarca koji nije žedan, kaže jedan lik iz Savremene istorije Anatola Fransa. Svaku prevaru Zapada, a one se nižu kao na beskonačnoj traci, prestolonaslednici objašnjavaju kao neuspeh Vučićeve „kosovske politike“. Pri tome ne obznanjuju naciji, gladnoj velike ideje o Kosovu, šta je njihovo rešenje. Najpre da preuzmu presto pa će da nađu rešenje.