OBELEŽENO 80 GODINA STRADANjA RODOLjUBA SREMA

Ne smemo nikad zaboraviti, ali ne smemo ni da se svetimo

U okviru kompleksa sremskomitrovačkog „Spomen groblja“ u nedelju 4. septembra 2022. godine održan je tradicionalni komemorativni skup kojim je obeleženo 80 godina sećanja na tragične događaje iz 1942. godine kada je tokom Drugog svetskog rata pokraj starog pravoslavnog groblja umoreno nekoliko hiljada nevinih stanovnika Srema u zloglasnoj ustaškoj akciji Viktora Tomića. Tim povodom u kapeli „Svete Petke“ na pravoslavnom groblju Njegovo Preosveštenstvo Episkop sremski Gospodin Vasilije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju a potom na platou spomen kompleksa i parastos nevino stradalim žrtvama. Pominjući imena sremskih stradalnika Episkop Vasilije je između ostalog rekao:

– Evo nas u pohodu vama. Evo nas na ovom svetom mestu gde vaša nevina krv vapije ka Gospodu svome i priziva srpski narod da  vas ne zaboravi nikada. Svake godine na ovaj sveti dan sabiramo se ovde. Srpski narod ne sme zaboraviti svoje mučenike i svetu srpsku decu. Ne smemo nikad zaboraviti ali ne smemo ni da se svetimo. Nije srpski narod osvetnički, već jedan božiji narod, rekao je vladika Vasilije pozivajući prisutne da neguju sećanje i uznose molitve na mnoge nevino postradale na ovom i drugim stratištima.

Počast žrtvama kojih je na ovom mestu 7950, najpre je odata polaganjem venaca na spomen ploču na kojoj se nalazi epitaf sa stihovima Dobrice Ćosića. Nakon intoniranja državne himne od strane hora „Serbika“ pod rukovodstvom Vladimira Opačića, prisutnima se najpre obratila Marija Maričić iz Laćarka, po  rođenju Nemica iz porodice Marks. Ona je ispričala svoju potresnu porodičnu priču jer je kao dete bila prinuđena da sa majkom, mlađom sestrom i bratom odbegne u Frušku goru, s obzirom ja de otac Jakob prethodno otišao u partizane. Baka Marija pričala je o susretu sa ustaškim zločinima, teškom životu u mitrovačkoj kaznioni, suđenju po kratkom postupku i mukama koje su kao deca trpeli čekajući kraj rata.

Gradonačelnica Grada Sremske Mitrovice, pozdravljajući mnoštvo prisutnih, goste i predstavnike državnih institucija, Svetlana Milovanović na početku svog obraćanja rekla je :

– Spomen groblje je svedok smrti i stradanja, ali je i svedok života. Šta god da se desi život se nastavlja svojim tokom. Međutim, ostaje i mora da se poštuje sećanje. Grad Sremska Mitrovica neguje kulturu sećanja. Sećanje ne mora biti samo tuga, već i radost zbog onoga što smo imali i koga smo imali. Imao je Srem tih godina najlepše, najsnažnije, najmlađe, najplodnije što se može roditi. Ima i danas. Desilo se Sremu te krvave 1942. godine ono najgore što se može desiti. Zločinac koji je sebi dao za pravo da u ime pogrešne  ideologije oduzima živote. Akcija Viktora Tomića odnela je živote, mladost, polet tog leta, ali i za sva druga leta ljudima čije kosti i dalje leže ovde gde mi koračamo. A zašto? Bezumlje je nadvladalo zdrav razum i izazvalo stradanje nevinih. Goloruk narod je ovde stradao. Pokupljen sa sremske zemlje i odveden u nepoznato. I sa te plodne zemlje bačen u močvarnu jamu i posipan krečom. Zločinci su im ubijali dostojanstvo, sećanje i na kraju oduzimali život. Bili su to dani kada je kukolj cvetao krvavom bojom. Ne ponovilo se. Teške su slike ekshumacije iz 1945. godine kada isplakane oči traže svoje najmilije. Još je teža slika sa prvog parastosa kada ucveljene majke sa žitom i bosiljkom čekaju da okade decu. Najgore slike – to je ono što rat donese, rekla je gradonačelnica Sremske Mitrovice pominjući i nevino stradanje slikarskog genija Save Šumanovića.

– Spomen groblje mora da bude podsetnik na tamni čas koji se desio u Sremskoj Mitrovici i Sremu, rekla je Svetlana Milovanović pozivajući sugrađane da slaveći život ne zaborave da u svakoj prilici odaju počast žrtvama  žrtve na ovom mestu.

Na humkama stradalih priređeno je dramsko izvođenje komada „Nepokornom Sremu“ autora Uroša Tutulića iz Beograda koju je režirao poznati reditelj Miroslav Benka iz Stare Pazove. Ganuta viđenim, prisutna publika je dugotrajnim aplauzom pozdravila potresnu priču o stradanju sremskih seljaka, lekara, sudija, sveštenika, Save Šumanovića, narodnog heroja Janka Čmelika i mnogih drugih.

D. Mostarlić