08.09.2022.
Kultura

REDITELJ MIROSLAV BENKA O DRAMSKOM PRIKAZU „NEPOKORENOM SREMU“ NA MITROVAČKOM SPOMEN GROBLJU

Vaspitavan sam u duhu Janka Čmelika i njegovih plemenitih namera

Dramatizacija i izvođenje namenski pisanog igrokaza „Nepokornom Sremu“ autora Uroša Tutulića u režiji Miroslava Benke na mitrovačkom Spomen groblju po svojim idejama, porukama i umetničkim dometima nadovezala se na veličanstvene manifestacije koje su na ovom mestu, pokraj humki hiljade nevino postradalih stanovnika Srema u Drugom svetskom ratu organizovane pre više od tri i po decenije. Nekadašnji masovni komemorativni skupovi i pečati velikih stvaralaca na mestu velike ljudske tragedije ostali su u sećanju mnogih Mitrovčana. Dramski prikaz u kreaciji Miroslava Benke dostojno je upotpunio osamdeset godina sećanja na stravične zločine a sam autor, osećajući posebnu čast i ličnu odgovornost, prihvatio je poziv i u datim uslovima uložio je vanredno veliki stvaralački i organizacioni trud. Po svemu sudeći, u radu na ovom projektu kroz sećanje na vlastitu porodičnu istoriju i osvrt na lična životna uverenja, došlo je do rediteljeve idejne i emotivne identifikacije sa dramskim likovima -nevinim sremskim žrtvama. Emociju i suzu koju je pustio u momentu kada se prvi put našao pred humkama ovih stradalnika, Miroslav Benka preneo je na prisutnu publiku komemorativnog skupa održanog u nedelju 4. septembra. Scenario i izvedena dramska priča ovog nedeljnog prepodneva „dotakli“ su srca stotine prisutnih ljudi.

U scenskom „oživljavanju“ Tutulićevog teksta – radio drame, pod Benkinom rediteljskom palicom učestvovalo je svega nekoliko profesionalnih glumaca ali i mnoštvo mitrovačkih glumačkih amatera, statista i zaposlenih u kulturnim ustanovama grada koji su na ovaj način pružili svoj doprinos godišnjici tragičnog sećanja. Svoj posao profesionalno su odradili i tonski snimatelji iz staropazovačke porodice Šaš.

– Moram iskreno da kažem da sam bio jako uzbuđen i počastvovan prilikom da radim ovakav projekat jer sam od detinjstva vaspitavan upravo u duhu onoga što se dešavalo u tim godinama rata na ovim prostorima. Moji rođaci sa očeve strane bili su partizani, ilegalci. Jedan od mojih stričeva ubijen je na starom sajmištu u Beogradu. Drugi, mlađi stric koji tada nije imao ni 20 godina doživeo je nesrećan slučaj. Dok se spremao za odlazak na front radi borbe protiv fašista, u jednoj štali sa grupom ilegalaca pripremalo se oružje, ali  je nekako aktivirana ručna bomba. Da njegovi saborci i konji u štali ne bi izginuli, izašao je u dvorište, bomba je eksplodirala a on je ostao slep, bez ruku do lakata. Kada je videla ovaj događaj, baka koja je trčala preko komšijskih bašti, dobila je izliv krvi od koga je umrla. Dakle, to je bilo sećanje i temelj mog porodičnog vaspitanja. Kasnije, sa preseljenjem u Staru Pazovu vaspitavan sam u duhu Janka Čmelika i njegovih plemenitih namera, kao što je bila ideja da isparceliše zemlju, vrati je seljacima i spreči da ona bude konfiskovana od ustaške vlasti. Na žalost, on je izdan i napravljena mu je zamka. Tom prilikom bio je ranjen a potom najstrašnije mučen kako bi priznao gde su njegovi drugovi i baze. Takvog izmučenog prebacili su ga najpre u Vukovar a onda ovde u Sremsku Mitrovicu, gde je bio streljan, kaže Miroslav Benka, nastavljajući svoje izlaganje o čuvenom Savi Šumanoviću.

Svestrani umetnik

Miroslav Benka svojim dosadašnjim radom zaslužio je status našeg istaknutog umetnika. Rođen je 1956. godine u sremskom selu Ašanji. Diplomirao je glumu na akademiju umetnosti u Novom Sadu i glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pored režije i glume Benka je scenarista, dizajner i pedagog. Kao profesor, reditelj i umetnički direktor radio je u inostranstvu, prvenstveno Slovačkoj a bio je direktor vršačkog Narodnog pozorišta „Sterija“ i selektor poznatog jugoslovenskog pozorišnog festivala. Režirao je preko 70 pozorišnih predstava, radio drama, televizijskih emisija, spotova i multimedijalnih projekata. Njegove predstave izvođene su na najpoznatijim pozorišnim festivalima uključujući i one u Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Norveškoj, Finskoj, Egiptu i Iranu. Za mnoge predstave u ovim zemljama dobio je visoka priznanja. U Jugoslaviji i mnogim zemljama inostranstva radio je kao profesionalni glumac. Na scenu je postavljao dela najpoznatijih pisaca Nušića, Sterije Popovića, a u mnogim predstavama Benka je kompletan autor. Sa slovačkim pozorištem „ Vladimir Hurban Vladimirov“ iz Stare Pazove 2018. godine na sceni sremskomitrovačkog Pozorišta „Dobrica Milutinović“ postavio je dramu „Tamo daleko“.

– Sava je moj omiljeni slikar. Kad sam saznao kakvom zverskom smrću je završio, to je za mene bilo prosto neshvatljivo. To nije ljudski – da mogu da izlome obe ruke jednom velikom umetniku koji je studirao kod Andre Lota u Parizu i koji je bio jedan od najboljih slikara između dva svetska rata. Tu su i mnogi drugi koji se pominju u našem scenariju. Meni je prosto neshvatljivo to vreme. Kao da se pojavi odjednom i kao da se probude neke zveri u ljudima … Neshvatljivo mi je šta je čovek u stanju da uradi drugom čoveku. Znate, ako je rat – pa hajde, neko u nekoga mora da puca, tako je u rovovima uvek bilo, ali da se neko tako iživljava nad nekim… To jednostavno ne mogu da definišem u sebi. Pitam se šta to postoji u nama kao u ljudskim bićima. Kada sam video te humke i čuo za broj ovde ubijenih ljudi – bačenih u kreč, shvatio sam da je ovo za mene kultno mesto i sa velikim pijetetom sam prihvatio ovaj zadatak, zbog čega se puno zahvaljujem organizatorima, rukovodstvu Grada Sremska Mitrovica i direktoru Istorijskog arhiva „Srem“ Dejanu Umetiću koji mi je poverio ovaj odgovoran zadatak, kaže reditelj Benka.

– Za mene je ovaj predložak u vidu scenarija Uroša Tutulića vrlo ozbiljan i dobar. On je kao autor prostudirao sve istorijske okolnosti i napisao taj scenario koga smo se mi u suštini držali. Kad sam ga pročitao dobio sam potpunu sliku kako ovo treba da izgleda, da predstavlja jednu skladu celinu. Napravili smo najpre jednu radio dramsku formu jer smo raspolagali relativno kratkim vremenom i nismo imali mogućnosti da okupimo velike srpske umetnike pa smo se oslonili na domaće izvođače. Ja kao reditelj i umetnik ne bih želeo da se izražavam o umetničkim vrednostima tog ostvarenja. Na publici je da to oceni i kaže da li je to ubedljivo i sa nestrpljenjem očekujem njihovu reakciju, kaže naš sagovornik ukazujući na neke, za njega najupečatljivijih scena iz odigranog dela, poput trenutaka hapšenja i odvođenja Save Šumanovića iz svog doma u Šidu ili strašne scene donošenja iznemoglog i namučenog Janka Čmelika koji na nosilima biti ubijen i bačen u krečnu jamu mitrovačkog groblja.

Na kraju ovog razgovora reditelj Benka pozvao je na prosvećenje ljudske duše i okrenutost čoveka ka čoveku, ali je podsetio da prošlost ne smemo zaboraviti upravo iz razloga da se ovakve stvari više ne bi ponovile.

D. Mostarlić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.