НАТАША ЋЕТКОВИЋ, КАПИТЕН И НАЈБОЉА ИГРАЧИЦА КАДЕТСКЕ ЕКИПЕ ЖРК „СРЕМ“

„Сремово“ дете за које је рукометна Европа већ чула

Освајањем титуле кадетског првака Србије (Ж16) на завршном турниру у Шапцу за Женски рукометни клуб „Срем“ из Сремске Митровице спуштена је завеса на сезону која се по много чему може сматрати успешном. Сениорској екипи „Срема“ мало је недостајало до пласмана у најквалитетније женско рукометно такмичење, док је кадетска селекција овог клуба и пре освајања државне шампинске тутуле показала да је тренутно без премца на подручју Војводине. Својим трудом и злагањем на паркету све митровачке рукометашице показале су завидан квалитет, али смо наредне редове овог текста посветили играчици која је проглашена за најкориснију на завршном турниру кадетског првенства Србије (Ж 16) и која је највишим пласманом остварила жељу да са матичним клубом освоји титулу државног првака.

Реч је о Наташи Ћетковић, талентованој и у доброј мери већ афирмисаној спортисткињи која је својим играчким напретком и свему приказаном у досадашњем току каријере показала да је један од најбољих изданака митровачке школе женског рукомета. Као тешко заустављиво лево крило у формацији сениорског тима „Срема“, Наташа Ћетковић је у конкуренцији старијих играчица била поуздан, често и најбољи стрелац екипе и ослонац тренера у многим важним Б суперлигашким утакмицама. Евидентан рукометни квалитет није промакао репрезентативним селекторима па је играчица „Срема“ постала битан „шраф“ кадетске репрезентације Србије. Њено име недавно се нашло и на ширем списку сениорске државне селекције, што је генерално велико признање за митровачки женски рукомет. У дресу кадетскe екипе Србије већ се истакла својом игром и головима а прошле била је почаствована учешћем на кампу Европске рукометне федерације (ЕХФ) за најталетованије младе рукометашице са европског континента.

Наступајући период биће изазован за каријеру младе Митровчанке која ће у својој рукометној причи покушати да начини одређени искорак. Наредне сезоне Наташа Ћетковић окушаће се у конкуренцији наших најквалитенијих сениорских рукометашица у дресу новосадске „Војводине“.

Разговор са младом играчицом која ће ове године напунити седамнаест година започињемо кратком анализом резултата екипе „Срема“ и њеног личног учинка у минулој сезони.

– Иза нас је одлична сезона, првенствено у конкуренцији Ж 16 јер смо постали шампиони Србије и мени се остварила жеља да са „Сремом“ освојим неко државно првенство. У сениорској конкуренцији такође смо добро одиграле, мада нам је на крају првенства срећа на неки начин „окренула леђа“. На полусезони многи нису очекивали да се ми укључимо у борбу за прво место, али смо у наставку имале само два пораза, што је одличан резултат. „Хемија“ у екипи и свлачионици је била сјајна и све смо биле „као једна“. Пресудила је на жалост, та једна утакмица. У принципу сам задовољна својим учинком, али и игром целе екипе. Није наравно свака утакмица била иста, али мислим да у мојој игри није било неких већих осцилација, каже Наташа Ћетковић досадашњи поуздани ослонац тренера Душана Дрче и Саше Којовића.

Подршка родитеља

Развојни играчки пут и „крупне“ одлуке у каријери код овако младих играчица углавном су скопчани са подршком родитеља и најближег окружења. Наташин напредак у „Срему“ од најмлађих дана активно прате њени родитељи. Они су подршка на свакој утакмици. Нису изостали ни разумевање, односно подршка професора у спортском смеру школе коју похађа – „Митровачке гимназије“. Ипак, свакодневна интересовања и дружење са вршњацима Наташа је морала „уклопити“ у професионалне обавезе које су јој тренутно у врху приоритета. Значај поменутог позива за учешће на кампу талената европског женског рукомета који је у организацији ЕХФ-а организован у Бечу крајем прошле године огледа се у чињеници да је он упућен само Наташи и још две талентоване рукометашице из Србије. Тродневни међународни скуп, према речима митровачке рукометашице, био је јединствена прилика да од врхунских тренера и ментора чује много до тада непознатих и корисних ствари из света рукомета.

Спортски пут талентоване рукометашице која је за свега десетак година прошла све узрасне селекције „Срема“ и нашла се у видокругу стручних штабова репрезентације и европског рукометног савеза, као и у многим сличним случајевима почиње у годинама раног детињства када бављење спортом још увек представља забаву и игру. Иако је мама Биљана играла рукомет у некадашњем митровачком „Сремекспресу“, Наташа признаје да није много знала о овом спорту јер су кошарка или фудбал увек били популарнији од њега. Тако је било све до њене седме године.

– Мама ми је често причала о рукомету и једном приликом 2012. године питала ме је да ли бих желела да одем на тренинг и видим како то изгледа. Ја сам прихватила и отишла сам на први тренинг. Морам да признам да он и није баш био „сјајан“ јер ме ја лопта прескакала и мало сам се саплитала, али временом је било све боље и родила се љубав ка овом спорту. Томе су много допринели моји први тренери Драган Крстић и Саша Којовић који су ме научили најважнијим стварима и свему што знам о рукомету. Временом сам напредовала и почела сам мало шире да схватам рукомет, да на другачији начин размишљам о акцијама и да полако прихватам чињеницу да се о мени и мојој игри све више прича. Ишла сам корак по корак, каже Наташа Ћетковић која је већ 2013. године заиграла такмичарске утакмице за екипу „Срема“ – у тиму чије су играчице биле физички знатно јаче и старије неколико година од ње.

Наша саговорница у таквој конкуренцији била је задовољна кад јој тренер укаже свега неколико минута а како сама каже, некад јој је била част само да седи на клупи и учи од старијих рукометашица. У матичном клубу опробала се на свим играчким позицијама. У шали уме да каже да „једино није била голман“. Позиција средњег бека у тиму највише јој прија, иако већину утакмица и данас углавном игра на левом крилу где евидентно даје највећи допринос игри тима, што потврђује чињеница да је на прошлогодишњем кадетском Европском првенству Наташа била најбоље лево крило и као таква ушла је у идеалну поставу овог такмичења.

Премда још увек млада играчица и несвршени средњошколац, Наташа Ћетковић и њени најближи већ сада су пред изазовом важних одлука које би могле усмерити њену будућу професионалну каријеру. У том циљу направљен је договор са ЖРК „Војводина“ из Новог Сада у коме ће се наредне сезоне Наташа борити за нове тимске и личне успехе.

– Мислим да је моја каријера на почетку и да оно најбоље тек треба да следи. Ја некако увек хоћу да „останем на земљи“ јер ми се дешавало док сам била млађа да ме тренери и родитељи разувере у нешто што сам мисила да знам. Временом сам научила да се многе ствари морају радити смирено и „хладне главе“ и тако приступам и свакој утакмици са свешћу да се све мора прихватити, али и да се све може поправити. Што се тиче одласка у Нови Сад, свесна сам да се од мене много очекује. Морам да кажем да уопште није била лака одлука да одем, јер су „Срем“ и ова хала у Сремској Митровици моја друга кућа. После десет година тешко ми је да се одвојим али мислим да ми треба нека већа средина и јача лига. После две године у Супер Б лиги мислим да је време за напредак у јачој конкуренцији, где ћу и даље бити једна од најмлађих играчица, али ћу бити у прилици да од старијих девојака нешто и научим, па се надам да ћу временом бити све боља и боља. „Војводина“ је екипа која је довела доста младих играчица и имају добар стручни штаб, па се надам да ће то бити добра средина за мене. Тренираћу напорно како би се изборила за што већу минутажу. Наравно, ја ћу увек бити „Сремово“ дете и увек ћу говорити да је то мој клуб и моја друга кућа у коју ћу се – надам се, једног дана вратити. „Срему“ свакако желим да следеће године уђе у Супер А лигу и да ту остане што дуже, каже Наташа Ћетковић која ускоро путује на припреме најбоље националне селекције за наступ на Медитеранским играма у Алжиру.

Митровачка рукометашица овде ће бити у прилици да десетак дана припрема ради са селектором Урошем Брегаром и нашим најквалиттенијим рукометашицама. Уколико остане у најужем кругу од 16 рукометашица у периоду од 25. јуна до 5. јула текуће године дебитоваће за српски национални тим. Наташини видици у професионалном спорту сежу до врхунске европске рукометне сцене. Клубови који су јој тренутно прирасли срцу јесу руски „Ростов Дон“ и мађарски „Ђер“, па се нада да би у догледној будућности поред дреса сениорског државног тима могла наступити у бојама једог од два позната европска клуба.

Д . Мостарлић