DRAGAN LAZIĆ, PREDSEDNIK ŠAHOVSKOG SAVEZA SRBIJE

Šah je odoleo izazovima digitalnog doba

Sticajem raznih okolnosti, šahovski sport koji je u bivšoj Jugoslaviji bio poprilično popularan, u poslednjih dvadesetak godina na periferiji je sportskih zbivanja i interesovanja. U ne tako davno vreme, mnogi od nas, čak i oni koji u životu nisu povukli ni jedan šahovski potez, znali su svetske veličine poput Fišera, Spaskog, Karpova i Kasparova. Bilo je to u zemlji koja se nakon Sovjetskog saveza smatrala drugom ili trećom šahovskom silom sveta. Pred ozbiljnim zadatkom da „oživi“ ovu drevnu veštinu uma i vrati popularnost igri na 64 crno – bela polja našao se Mitrovčanin Dragan Lazić, nedavno reizabrani predsednik Šahovskog saveza Srbije. Sugrađani ga uglavnom prepoznaju kao čovek iz privrede, nekadašnjeg generalnog direktora „Matroza“ i upravljačkog menadžera u raznim privrednim sektorima. Kao neko kome je šah deo života od najmlađih školskih dana, Lazić je u Sremskoj Mitrovici pre nepune tri godine osnovao Šahovski klub „Sirmium“. Ženska ekipa ovog, gotovo jedinog „preživelog“ šahovskog kluba u gradu aktuelni je prvak Srbije, što je definitivno najveći uspeh mitrovačkog seniorskog šaha.

Stabilno finansiranje uslov razvoja šaha

I pored činjenice da šahisti „Sirmiuma“ sa 25 registrovanih igrača ostvaruju dobre rezultate, situacija u šahovskom sportu u Sremskoj Mitrovici daleko je od idealne. Stabilno finansiranje u ovom momentu najboljeg ženskog šahovskog kluba u državi trenutno je stvar snalažljivosti i inicijativnosti predsednika samog kluba i njegovih saradnika. Većina od naših 400 klubova zavisi od mogućnosti, a često i dobre volje ljudi iz lokalnih samouprava širom Srbije. Od predsednika Lazića saznajemo da je, na žalost Šahovski klub „Srem“ osnovan davne 1954. godine sa više nego bogatom tradicijom, nedavno ugašen. Mnogi od provereno dobrih igrača i trenera „Srema“ prešli su u druge klubove, čak i u druge gradove. Ista sudbina zadesila je manje, nekad popularne klubove u mitrovačkim selima Velikim Radincima i Laćarku, gde su sa šahovske mape nestali „Borac“ i „LSK“. Prvi čovek nacionalnog šah saveza tvrdi da su prostorije šah kluba u najvećem sremskom gradu nedovoljno uslovne je u njihovo održavanje i renoviranje dugo godina nije ulagano, iako predračunska vrednost za njihovo sređivanje nije velika. Najbolji mitrovački šahisti i dvadesetak klinaca koji dolaze na šahovske treninge, u nedostatku namenskog prostora trenutno rade u prostorijama gradske biblioteke. U tom smislu itekako je poželjno veće angažovanje lokalne samouprave jer se i danas pokazuje da Mitrovica neguje potencijal i tradiciju dobrih šahovskih rezultata. U Šahovskom klubu „Sirmium“ zalažu se za veću podršku gradskom šahu, smatrajući da bi to bila strateški dobra odluka koju su mitrovački šahisti evidentno zaslužili.

Na ovom, očigledno zapuštenom terenu umnog sporta – čemu su po rečima Dragana Lazića, uz objektivne ekonomske i druge parametre „kumovali“ višegodišnja loša organizacija, nezainteresovanost i lični animoziteti, od prvog čoveka nacionalnog saveza očekuju se konkretni potezi za preporod srpskog šaha. I kao u pravoj šahovskoj partiji, neki od njih već su povučeni.

– Opšta kriza u društvu i privredi uticala je na krizu u šahu, možda i više nego u drugim sportovima jer većina rukovodstava šahovske organizacije nije sprečila uticaj opštedruštvene krize i stvorila bolje uslove za razvoj šaha. Posebna pažnja mora se posvetiti radu sa najmlađim ali i najboljim šahovskim igračima, a ne ličnim sukobima koje kao smo godinama „gajili“ u našem šahu. To je često rezultiralo negativnom selekcijom i izbegavanjem velikog broja „ozbiljnih“ ljudi da se angažuju u ovom sportu. Lično, ušao sam u ovu priču sa jasnim programom razvoja šaha u Srbiji i imam osećaj da sam stekao lični autoritet i poverenje. Moje ideje za prosperitet našeg šaha nastale su na bazi dobrih iskustava. Naša ambicija u savezu ne može biti samo da opstanemo, već prvenstveno da razvijamo šahovski sport, kaže Dragan Lazić i nabrajajući neke od evidentnih učinaka u tom pravcu.

– Jedan od mnogih pravaca razvoja našeg šaha svakako je osnivanje fonda za podršku najboljim mladim šahistima Srbije, a takođe i fonda za podršku reprezentativnim igračima, jer smatram da šahovski savez ne može da ostane po strani i bude samo „tapšač po ramenu“. On mora direktno da učestvuje u stvaranju i pripremi igrača. Jedna od ključnih stvari je vraćanje šaha u škole, jer je reč o sportu u kome deca mogu da učestvuju od najranijeg detinjstva, sa pet godina i manje. Dokazano je da šah jedini ima dominantnu ulogu u razvoju čovekovog intelekta, karaktera i kombinatorike, naročito u dečijem uzrastu. Zato se mora napraviti ozbiljna edukacija nastavnog kadra koji će biti pripremljen i stimulisan da učenike poučava šahu u okviru izbornog predmeta. Ovo je jedan od ključnih projekata koji ću izložiti ministru prosvete nakon formiranja nove republičke vlada. Želeo bih da vratimo šah u školske klupe, na takav način da on iz njih više nikad ne izađe. Uskoro ćemo zvanično promovisati i program podrške razvoju šaha kod žena. Ovu godinu organizacija FIDE proglasila je godinom ženskog šaha i želimo da pospešimo angažovanje žena u ovom sportu. Najavljujemo besplatnu onlajn školu za devojčice i žene, smatrajući da  je njihov broj u šahu nedopustivo mali, kaže predsednik Lazić od koga saznajemo mnoge stvari koje široj javnosti svakako nisu poznate.

Šah je ljubav od šeste godine

Majstorski kandidat Dragan Lazić, kao i većina iskusnih šahista, crno – belim figurama počeo je da barata u ranom detinjstvu, u svojoj šestoj godini. Kao dobar matematičar, kako sam kaže, uvek je voleo sportove i izazove koji traže razmišljanje i načine za rešavanje problema. Pionirski prvak Srema postao je 1977. godine u šestom razredu „Bajićeve“ osnovne škole. O tadašnjem mladom mitrovačkom šahisti pisali su nekadašnji jugoslovenski sportski list „Tempo“ i beogradska „Politika Ekspres“. Kao član gradskog Šahovskog kluba „Srem“, seniorski prvak Sremske Mitrovice Lazić je postao 1998. godine. Na čelu ovog gradskog kluba biće od 2000-2009. godine. Sa dobrim i ozbiljnim igračima u obe konkurencije mitrovački klub tada je nastupao u najboljim državnim šahovskim ligama. Draganova šahovska priča u jednom trenutku pala je u senku drugih prioriteta, poput obrazovanja. Kao diplomirani ekonomista, značajan deo svoje radne karijere proveo je u „Matrozu“ gde je od 1987 do 2002. godine radio više poslova, od onih najjednostavnijih do posla komercijalnog i generalnog direktora najvećeg mitrovačkog preduzeća. Osim što je u društvu mnogih dobrih šahista u „Matrozu“ važio za najboljeg igrača u mnogoljudnom kolektivu, aktivno je podržavao šahovski sport i bio je deo ekipe koja je igrala radničko – sportsku ligu. Profesionalni izazovi vodili su ga u sektore bankarstva, građevinske industrije i medija gde se i danas bavi uprvljačkim i finansijskim menadžmentom, ali ga to nije sprečilo u nameri da praktična znanja, iskustva i energiju usmeri ka veštini koja je u velikoj meri obeležila njegov život. U takmičarskom smislu nije stigao da dosegne šahovsku elitu jer šah traži mnogo priprema i posvećenosti. Predsednik Šahovskog saveza Srbije i Šahovskog kluba „Sirmium“ Dragan Lazić i dalje je aktivan igrač u klubu koji je sa krugom bliskih saradnika osnovao 2019. godine.

Jedna od njih je činjenica da šahovski sport kod nas, kao treći po masovnosti, trenutno okuplja oko 16.000 registrovanih igrača.

– Ne zaboravimo da je šah na svetskom nivou kao sport, ali i kao igra opstao i odoleo svim izazovima savremenog digitalnog doba, vrhunskoj grafici i igricama koje svakako privlače današnje klince i omladinu. Jedan od razloga za to je i vrlo ozbiljna svetska šahovska organizacija sa ozbiljnim budžetima i takmičenjima, kaže predsednik Lazić i tvrdi da je zadovoljan bogatim domaćim i inostranim takmičarskim programom Šahovskog saveza Srbije.

U nabrajanju nedavno održanih velikih takmičenja treba poći od prošlogodišnjeg ekipnog Prvenstva Evrope u Sloveniji gde je Srbija posle dugo vremena postigla odličan rezultat. U konkurenciji gotovo četrdesetak najboljih evropskih igrača i igračica ženska selekcija bila je šesta, dok je u muška ekipa takmičenje završila na osmom mestu. Srbija je marta ove godine bila domaćin FIDE Gran – pri takmičenja, vrhunskog turnira najboljih 16 igrača sveta. Tom prilikom, prvi čovek srpskog šaha je na pripremnom sastanku, u prisustvu organizatora i čelnika Svetske šahovske organizacije, planove za podršku i unapređenje šahovskog sporta prezentovao predsedniku države Aleksandru Vučiću koji je i sam podržao ove napore i ideje. Nacionalna reprezentativna selekcija nastupiće i na predstojećoj Šahovskoj olimpijadi u Indiji krajem jula i početkom avgusta 2022. godine, zbog čega su u Savezu već angažovani na ozbiljnoj pripremi i motivaciji naše selekcije. Kako bi u društvu 200 najboljih šahista sveta ostvarili dobre rezultate „pojačane“ su pripreme takmičara angažovanjem pomoćnih trenera i stvaranjem optimalnih uslova za pripremu partija koje su umno i fizički veoma zahtevne i kao što je poznato, mogu da traju po pet i više časova. Primer kvalitetnog takmičenja je i nedavno održani kadetski šahovski festival u Novom Sadu koji je okupio oko 300 takmičara.

Nove nade mitrovačkog šaha

Na treningu šahovskog kluba zatekli smo nekoliko klinaca „Sirmiuma“. Anja Simić je dvanaestogodišnja učenica „Pinkijeve“ škole a šah je zavolela u momentu kad je jedan od drugara „koga je deka naučio šahu“ u školu doneo šahovsku tablu i figure. U ovoj školi šah je jedno vreme postao i izborni predmet. Posvećena učenju i ljubavi prema šahu, Anja sebe kroz dve godine vidi kao prvakinju Srbije.

Mihajlo Vasić ima deset godina i učenik je četvrtog razreda „Zmajeve“ osnovne škole. Već sa nekih 4 do 5 godina kod najboljeg drugara prvi put je video šahovsku tablu. Kod Petra Benkovića naučio je prve ozbiljnije poteze a danas je uspešan „Sirmiumov“ igrač koji je u svojoj ligi neporažen u prva dva kola. Učenje novih šahovskih poteza i svakodnevna vežba za Mihajla nisu nikakav problem.

Luka Milosavljević je odličan „osmak“ „Pinkijeve“ škole a prve poteze na tabli načinio je u svojoj šestoj godini igrajući sa dekom i ocem. Rado se pojavljuje na šahovskim treninzima. Perspektivne klince mitrovačkog šahovskog kluba povezuje činjenica da su odlični đaci, uglavnom vrhunski matematičari i da je šah jedini sport kojim žele da se bave. Među mitrovačkim šahistima ostala je anegdota o dečaku koji je sa nepunih pet godina na treningu jedva uspevao da dohvati kraj šahovske table i pomeri topa sa namerom da matira protivnika.

Prema rečima prvog čoveka šahovskog saveza, „vetar u leđa“ najočigledniji je u radu i rezultatima ženske selekcije koja je predvođena našom najboljom šahistkinjom i trostrukim prvakom Srbije Teodorom Injac, pokazala novi radni i takmičarski „elan“. Što se tiče klupskog nacionalnog takmičenja, mnogi veliki srpski klubovi u ozbiljnoj su krizi. Uprkos tome i dalje egzistira oko 400 šahovskih klubova od kojih najbolji nastupaju u prvoj nacionalnoj ligi. Trenutno, srpskim šahovskim svetom dominiraju klubovi iz Vojvodine, odnosno Srema pošto je višegodišnji državni prvaku muškoj konkurenciji „Sloven“ iz Rume, a aktuelni prvak u ženskoj konkurenciji od septembra prošle godine je sremskomitrovački Šahovski klub „Sirmium“. Mitrovački klub ima čast da njegove klupski grb brane i tri reprezentativke Srbije, Jovana Erić, Marina Gajčin i Tijana Blagojević. Na pojedinačnom seniorskom državnom prvenstvu prošle godine Jovana i Marina osvojile su prvo, odnosno drugo mesto. Muška ekipa ovog gradskog kluba takmiči se u sremskoj zonskoj ligi.

Dejan Mostarlić