RAZGOVOR SA ŽUPNIKOM RIMOKATOLIČKE CRKVE SVETOG DIMITRIJA U SREMSKOJ MITROVICI EDUARDOM ŠPANOVIĆEM

Živeti istinskom porukom Uskrsa

Vernici koji proslavljaju Uskrs prema gregorijanskom kalendaru, ove godine obeležavaju najveći hrišćanski praznik u nedelju, 17. aprila. Praznuju ga katolici, protestanti, anglikanci, pojedine pravoslavne i neke manje crkve. Povodom Uskrsa, župnik rimokatoličke crkve Svetog Dimitrija u Sremskoj Mitrovici, Eduard Španović je čestitao svim vernicima Uskrs. On je poželeo da i vernici kao i sveštenici uspeju u svojim nastojanjima da prodru u suštinsku poruku praznika, kako oni koji praznuju po novom, tako i oni koji praznuju po starom kalendaru.

– Dopustimo da nas poruka Uskrsa tako zahvati, kako bismo istu prelili na lični, porodični i društveni život, humanizujući naše društvo, kako je sam Isus želeo od nas. Da bismo dali doprinos miru, moramo najpre biti u miru sa samim sobom, svojim bližnjima i Bogom, rekao je župnik Eduard Španović.

Kako je u središtu hrišćanstva krst Isusa Hrista i njegovo uskrsnuće, pred nama je proslava ključnog trenutka za hrišćansku religiju.

– Da se Uskrs nije dogodio, sve bi bilo zaboravljeno. I Veliki petak i Isusova muka, smrt i propovedi. Ne bi bilo svetih otaca. U središte hrišćanstva moramo stavljati poruku Uskrsa. Hrišćanin koji nije vođen i nadahnut tom porukom, nije istinski hrišćanin. U pripremi za proslavu Uskrsa zapažamo veliki trud da se obezbedi sve ono što podrazumeva uskršnja trpeza. To jeste dobro, jer na taj način se održavaju lepi, stari i korisni običaji, koje crkva itekako podržava, ali ako ostanemo samo na običajima, folkloru, mi zapravo slaveći Uskrs, vređamo Uskrs. Poruka Usrksa je nešto mnogo šire, sa čime bi trebalo da živimo, a da nam bude okosnica privatnog, društvenog, političkog i svakog drugog dela života. Čovek koji je razumeo poruku Uskrsa ima potrebu da nju i živi, a ona kaže da je život jači od smrti, da je ljubav bolja od mržnje, da svetlo uvek pobeđuje tamu, a nada očaj. Pristajati na smrt, nepravdu, ljubomoru i zavist, znači ne živeti hrišćanski, poručio je župnik.

Župnik je naveo da u Jevanđelju Isus učenicima govori da će ih svet odvlačiti od istine, sadržaja, suštine. Svako vreme nosi svoje breme, pa tako i današnje. Pitali smo, kako biti dobar hrišćanin u modernom vremenu?

– U hrišćanstvu postoje apsolutne kategorije, Bog i ljubav koja je prva i temeljna Hristova zapovest. Hrišćanska ljubav nije trenutna emocija, već način života. Na ključne poteškoće savremenog čoveka, odgovoriću citatom jednog duhovnika: „Diktatura relativizma“. Dakle, tu je poteškoća. Sve je relativno i moguće drugačije. Sada se relativizuje sve ono što su vrednosti hrišćanstva i u takvom društvenom ambijentu teško je istrajati i biti istinski vernik. Svi oni koji žele živeti poruku hrišćanstva i Uskrsa, smatraju se čudacima i postaju neprihvaćeni od društva. Jer, istinski vernik diže svoj glas protiv mržnje, diskriminacije, protiv smrti, koja se događa na različite načine i to ne samo fizičke, jer se toliko ljudi danas ubija u duhu, lošim stilom života i lošim porukama. Teško jeste, ali je Hrist to predvideo. On je rekao sledbenicima „Vi ćete biti svetlost sveta“. Zašto je hrišćanstvo u onom ambijentu starog Rima bilo tako prijemčivo? Istina je da su ih carevi progonili, a prolivena krv tadašnjih hrišćana je bila seme za nove. Oni koji su verovali, svedočili su i širili su te poruke oko sebe. Često slušamo na misama poslanice Svetog apostola Pavla Korinćanima. On je rekao da nema podele na muško i žensko, dakle još pre dve hiljade godina se govorilo o ravnopravnosti. Zatim, nema podele na roba i slobodnog čoveka, što znači da hrišćanstvo ruši robovlasnički sistem. Mi danas ne živimo autentično svoj hrišćanski identitet, koji je identitet Uskrsa. Svi ti sveci koje mi danas slavimo, upravo su oni bili tom porukom nadahnuti i tu radost su širili oko sebe. Među njima je i naš zaštitnik grada Sveti Dimitrije. On je 304. godine, devetog aprila, na Uskrs položio svoj život, a tri dana pre toga i Sveti Irinej, episkop grada. Zato bi trebalo afirmisati u ovom gradu taj datum. Mi imamo takvo bogatstvo, jer zaštitnik našeg grada je uskrsni svetac, objasnio je župnik Eduard Španović.

Ljudskom rodu je bez sumnje, vrlo lako nakon verskog praznika da se vrati starim navikama. Međutim, važno je istrajati i hrišćanske poruke živeti i nakon toga.

– Uskrs vrlo brzo zaboravimo, odnosno, njegovu poruku. Već drugog dana Uskrsa nastavimo živeti svojim starim životom gde ima mogo toga što se protivi Uskrsu, a to je međusobna zavist, ljubomora, netrpeljivost… Hrišćanstvo nastoji duboko humanizovati društvo, odnose, a puno toga što je uvreda Uskrsu, mi već za nekoliko dana ponovo počnemo živeti. Kako ostati na putu Uskrsa u ovom prostoru i vremenu koje odvlači od toga? Moguće je. I katolici i pravoslavci imaju svetu liturgiju, svete tajne, ispovest i pričest. Pričest je srce hrišćanskog života. Svi će slaviti Uskrs, ali koliko će se ljudi pričestiti? Bez pričesti, bez tog životvornog dara, živog Hrista koji nam se daruje, nema ni snage. Prema Jevanđelju, Isusu je prišao jedan mladić koji mu je postavio pitanje šta bi trebalo da učini da bi baštinio večni život. Isus mu je rekao „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom i Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“. Hrišćanska ljubav je uvek vidljiva, opipljiva i prepoznatljiva, ukoliko nije tako, to je licemerje. Čovek će reći: „Da, to je lako“. Jeste, lako je voleti drugog čoveka koji nam nije blizu i retko ga viđamo, a hajde da probamo voleti svoju okolinu, svoga komšiju… Poželeo bih svima da se istinska proslava Uskrsa prelije i na dane nakon liturgijske proslave, zapravo, celi naš život mora biti proslava Uskrsa, ka kojem i sami idemo, zaključio je župnik Eduard Španović.

Aleksandra Plavšić