Атомски здесна
Атомски здесна и атомски слева биле су наредбе током пешадијске …
ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ МИТРОВАЧКОГ ФК "РАДНИЧКИ"
Првих сто годинаУ митровачком индустријском насељу „Хесна“ пре тачно 100 година, 15. априла 1922. године основан је Спорт клуб „Раднички“ као један од најстаријих фудбалских клубова богате спортске традиције на овим просторима. Клуб у црвеним дресовима у периоду између два светска рата у највећoј мери окупљао је припаднике тадашње немачке омладине, пошто је немачко становништво чинило већину овог дела града насталог почетком XIX века. Становници „Хесне“ углавном су радили у чувеној градској фабрици за прераду дрвета „Митрошпер“.
Међу оснивачима овог митровачког клуба најважнију улогу имали су Иван Конрад, Јозеф Клеинингер, Јохан Мике, Ивица Микулчић и Чеда Обрадовић. Фудбалски клуб који је данас на прагу српске фудбалске елите од првих година свог оснивања важио је за добро организован и квалитетан спортски колектив. У време Краљевине Југославије „Раднички“ је у два наврата био првак митровачке групе другог разреда новосадског ногометног подсавеза 1931/32. и 1933/34. године. Клуб из митровачке „Хесне“ био је и победник Купа радничких спортских клубова Краљевине Југославије за 1936. годину. Крајем тридесетих година прошлог века на стадиону „Радничког“ изграђена је савремена клупска инфраструктура која је подразумевала ново ограђено игралиште са свлачионицом снабдевеном водом и струјом. Забележено је да су у клупској управи тог времена радила по два секретара и благајника, економ, чувар игралишта и друга службена лица. Интересантан је податак да је у фудбалском првенству 1938/39. године успешан и сложан тим „Радничког“ чинило девет Немаца и двоје Мађара, уз председника клуба, Србина Вељка Мошоринца. Клуб из митровачког радничког насеља и његови навијачи у међуратном периоду често су бивали у немилости званичних власти Краљевине Југославије, па је рад клуба у више наврата забрањиван.
После Другог светског рата „Раднички“ поново постаје омиљено место окупљања „Хеснераца“ и других љубитеља фудбала у граду на Сави, тако да су сви такмичарски погони овог клуба константно окупљали велики број чланова. Педесетих и шездесетих година сада већ прошлог века ФК „Раднички“ био је стабилан учесник сремске, међуопштинске и општинске фудбалске лиге. Често ограничених и неадекватних извора финансирања, клуб је успевао да оствари запажене резултате и изнедри мноштво квалитетних играча. Сремска лига освајана је три пута, 1956/57., 1965/66. и 1988/89. године. Након што је други пут освојио Сремску лигу ФК „Раднички“ 1966/67. године постаје првак Војвођанске лиге и остварује пласман у тадашњу трећу – Српску лигу југословенског фудбалског првенства – група Север. Т оком седамдесетих и осамдесетих година „Раднички“ успешно наступа у Сремској и Новосадско – сремској фудбалској лиги. У више наврата клуб је тријумфовао у општинским и међуопштинским лигама.
Крајем деведесетих година млађа генерација митровачких „Хеснераца“ удахнула је нови живот омиљеном клубу. Радило се на бољој организацији, обезбеђивању стабилнијег финансирања и очувању препознатљивог фудбалског „шмека“ у овом делу града. Клуб се у то време такмичио најпре у Војвођанској лиги – Запад, да би временом преко Српске лиге – група Војводина дошао до садашњег друголигашког статуса, са могућношћу да се избори за суперлигашки такмичарски ранг. На фудбалској мапи Сремске Митровице „Раднички“ је последњих година доминантан клуб. Трећи пут у својој историји, 2010. године освојио је Куп Срема. Куп Војводине освојен је 2013. године, када је играна и шеснаестина финала Купа Србије. Данас је „Раднички“ професионални фудбалски клуб који је својом организацијом и амбицијама превазишао локалне оквире. Његове клупске боје брани селекција квалитетних играча са подручја Сремске Митровице и околине, али и проверено добри играчи из целе Србије и иностранства. Међу истакнутијим појединцима који су оставили траг на травнатом тепиху стадиона на „Хесни“, поред оснивача клуба можемо поменути Фрању Барта и чланове ове породице, браћу Перге, Чајка, Фрању Хорнунга, Драгана Огњановића, Ратомира – Брњу Копчића, Јосипа Освалда, Врану, Шерифа, Зорку и многе друге чија имена и надимке истински „Хеснерци“ никад неће заборавити.
У клубу је одувек важило правило да су капије „Радничког“ увек биле широм отворене за све играче, чланове клуба, навијаче и добронамерне људе које повезује љубав према спорту и фудбалској магији овог клуба.
Дејан Мостарлић