LJUBIŠA SLIJEPČEVIĆ - UČA, OSNIVAČ ŠKOLE FUDBALA I TRENER U FK „SIRMIUM“

Biseri Učine fudbalske škole

Poznavaoci fudbala i hiljade mitrovačkih klinaca i njihovih roditelja znaju za trenera Uču. Ljubiša Slijepčević, populani Uča, više od trideset godina predaje tehničko obrazovanje, a ujedno je i jedan od osnivača i trenera fudbalske škole „Sirmium“. Mnoštvo dece iz grada i okoline svoje prve fudbalske finte „hvatalo“ je na terenu iza „Popovićeve“ škole. Mnogi od njih danas su vrhunski fudbaleri u kvalitetnim domaćim i inostranim ligama. Ni jedna fudbalska družina u Sremskoj Mitrovici i okolini ne može se pohvaliti takvom galerijom fotografija svojih uspešnih igrača. Uvek spreman za duhovitu dosetku i šalu, a u suštini odgovoran i principijelno strog sa insistiranjem na disciplini i predanom radu, omiljen je među svojim klincima. Školsku pedagogiju preneo je na travnati teren. Mladi fudbaleri neretko ga slušaju kao svoje roditelje, po nekad i više od toga. Svako ko se makar i kratko zadržao na treningu ili utakmici Učinog „Sirmiuma“ video je specifičnu emociju i posvećenost koju prenosi svojim igračima. Svaki njihov potez propraćen je glasnom podrškom, pohvalom, sugestijom, ali i kritikom kada je zaslužena. Uča je više od trenera i neko kome fudbalski dečaci veruju.

U Osnovnu školu „Jovan Popović“ školu nastavnik Ljubiša Slijepčević došao je sada već davne 1989. godine i uporedo sa poslom u prosveti igrao je fudbal. Bio je vezni igrač mnogih klubova na području Srema, baš kao i njegov prijatelj i fudbalski saborac Rajko Čutović. U školi fudbala – današnjem Fudbalskom klubu „Sirmium“, Uča i Rajko zajedno su zajedno od prvog dana. U ovom trenutku u „Sirmiumu“ je stotinak klinaca razvrstanih u šest uzrasnih generacija. Moto njihove fudbalske škole je jasan – mitrovačkim klincima valja omogućiti sticanje onih najvažnijih, bazičnih znanja i tehnika koje će doprineti formiranju kvalitetnih igrača i njihovom „lansiranju“ na veliku fudbalsku scenu. Danas, posle više od dvadesetak godina, postoje fenomenalni uslovi za to. Teren iza „Popovićeve“ škole perfektno je sređen, izgrađene su tribine, elektro i vodovodne instalacije, postavljeni reflektori, ograde, pomoćne prostorije i svlačionice. U momentu kada je nastajala ova Učina i Rajkova fudbalska priča, na tom mestu nalazio se zapušteni prašnjavi teren. Okolnu žbunastu vegetaciju treneri su krčili svojim rukama. Naravno, u svakoj generaciji bilo je roditelja spremnih da pomognu. U klubu ne zaboravljaju podršku Grada i bivšeg gradonačelnika, sadašnjeg ministra Branislava Nedimovića.

Učini fudbalski đaci

U plejadi uspešnih momaka, Učinih i Rajkovih fudbalskih đaka koji su ostvarili značajne fudbalske karijere nalaze se Nenad Lukić, do nedavno najbolji strelac naše Superlige, a današnji član mađarskog „Honveda“ i njegov saigrač Marko Petković, nekadašnji prvotimac „Crvene zvezde“ i moskovskog „Spartaka“. U Rusiji nastupa nekadašnji „Partizanov“ bek Miroslav Bogosavac a omladinac beogradskih crno – belih Nikola Štulić član je ekipe niškog „Radničkog“. Tu su još i David Ivić, Stefan Lukić, Stefan Petrenj, Vukašin Pavlović, i aktuelni kapiten sremskomitrovačkog „Radničkog“ Vladimir Ilić. Sa klincima „Sirmiuma“ povremeno treniraju i sinovi bivšeg kapitena srpske reprezentacije Branislava – Baneta Ivanovića.

Svaki slobodan trenutak kada nema obaveze u školi Ljubiša Slijepčević provodi na terenu. U nameri da napravimo novinski članak o klubu i njegovom trenerskom radu u dogovoreno vreme dolazimo na teren „Sirmiuma“. Granuo je jedan od prvih sunčanih i toplih dana i vreme je za celodnevni fudbalski spektakl. Fudbalsko znanje ukrstiće nekoliko uzrasnih generacija „Sirmiumovaca“ i gostiju iz Šapca. Trenera Uču zatičemo na šest metara visokim merdevinama gde postavlja zaštitnu mrežu. Prethodno je pokosio besprekorno održavan travnati tepih. Sećajući se starih vremena započinjemo razgovor.

–Rajko i ja smo ovde došli na praznu poljanu i faktički smo morali uporedo sa trenerskim radom da gradimo infrastrukturu i stvorimo elementarne uslove rada. Nije nam se dalo da dođemo na nešto što su drugi pre nas uradili. Nije uvek bilo lako ali je dobro što će na ovom mestu nešto lepo ostati deci našeg grada, podseća naš sagovornik.

Bili su rešeni da stvaraju igrače u pravom smislu te reči. Ne samo igrače kao vrhunske fudbalere, već igrače sa svim manirima lepog vaspitanja, poštovanja i fer pleja koji mora postojati u svakom sportu.

–Ta su deca ovde kod nas na sigurnom i stiču zdrave sportske i životne navike. Osećam veliku odgovornost prema deci u klubu, jer kad ih roditelji dovedu na trening ili utakmicu i uđu kroz kapiju ovog terena, ja odgovaram za njih. Pokušavamo da ih učimo pravim vrednostima. Stalno im govorim da su veoma važni disciplina, kao i odnos prema radu. Važno je da deca budu aktivna, baš kao na školskom času, jer rad na terenu je isto što i školski čas. Rezultate prave i napreduju samo oni koji vredno rade. Tako je u sportu, školi i životu oduvek bilo, kaže Ljubiša Slijepčević.

Izazova je mnogo a deca se moraju okrenuti pravim uzorima. Ne sme biti dobacivanja, vređanja i nerealnih ambicija. U više navrata popularni Uča bivao je prinuđen da „disciplunije“ publiku, ponekad i roditelje mladih fudbalera.

Pored lepih momenata koje podrazumeva rad sa najmlađima, naravno da je bilo i teških trenutaka. Setio se Uča jednog emotivnog momenta sa završnice fudbalskog turnira – scene koja je i njega, tako emotivnog prizivala na unutrašnje preispitivanje.

–Emocija koju osećam u radu sa decom toliko je zdrava da smatram kako ona meni produžava život. Međutim, dešavalo se više puta da u teškim trenucima pomislim kako ću bataliti rad u sportu – ponekad jednostavno nisam mogao da podnesem suze i pognute glave mojih igrača. Desilo se da smo na jednom prvenstvu u Kladovu izgubili na penale. Nikako ne mogu zaboraviti njihove snuždene glave i uplakana lica po kiši i blatnjavom terenu. Duboko sam i dugo razmišljao o tome šta zapravo želimo da postignemo i došao sam do jedne sasvim nove filozofije – deca treba prvenstveno da uživaju na terenu, bez pritisaka i tenzija. Ipak su to samo deca. Kad prođe utakmica sve se zaboravlja. U tome je ustvari poenta ovog sporta kada su klinci u pitanju. Nije poenta u peharima i medaljama kao što neki treneri insistiraju. To mi je potvrdio i naš Bane Ivanović koji mi kaže da se tako radi i u Engleskoj. Treba, ako je moguće da oformimo nekoliko vrhunskih igrača a ostali neka sa zadovoljstvom igraju fudbal i budu dobri ljudi. Mislim da je to sasvim dovoljno. To je cilj svega i trudim se da i roditelje ubedim da decu ne izlažu nepotrebnom pritisku, kaže trener „Sirmiumove“ škole fudbala.

Premda je menadžerski posao u svetu fudbala vrlo profitabilan, Uča je pokušaje ovakvih uticaja „efikasno“ udaljio od sebe. Njegov odgovor je jednostavan – „Ne želim da trgujem decom“.

–Mene novac ne interesuje jer je bogatstvo u ljudima koje imaš oko sebe. Jer samo ako imaš ljude oko sebe možeš da uradiš šta hoćeš, tu novac ništa ne znači, reči su trenera Uče koji bi najsrećniji bio da u budućnosti Fudbalski klub i školu „Sirmiuma“ preuzme neko od njegovih fudbalskih đaka.

Dejan Mostralić