NESVAKIDAŠNJA ROMANSA

Ljubav je iz Sirije dovela u Mačvansku Mitrovicu

Nesvakidašnja  ljubavna priča Sirijke Rime (69) i Nizara Aldroubija (71), Sirijca kome je Srbija već tri decenije druga domovina, začeta putem telefona i interneta okončana je brakom i zajedničkim životom  u  Mačvanskoj Mitrovici!

– Sve je počelo slučajno i kako volim da kažem: „Treba se malo potruditi, sve drugo Bog odradi!“. To što je moja lepa žena sada ovde, u mom domu, prst je sudbine, jer se drugačije ne može opisati ono što je vezalo naše živote. Najveća “krivica“ je na mojoj rođenoj sestri, koja živi u Homsu u Siriji, mom i Riminom rodnom gradu. Rima je bila udovica i živela je sama tri godine, a kako i ja delim sličnu sudbinu, moja sestra je provodadžisala i spojila naše živote, priča nam Nizar, koga Mačvani od milja zovu Nidža.

Sve se odigralo munjevito, seća se Nidža, 14. aprila pre  pet godina, kada su u jednom međunarodnom telefonskom razgovoru, koji je trajao od ponoći do pet ujutru, rešili da se venčaju. U tih pet sati, kaže, stala je cela retrospekcija njihovih života, čežnji i nadanja. Nizar joj je saopštio da je od rođenja preuzeo brigu o desetogodišnjoj  unuci Nikolini, a Rima je odmah pristala da devojčica živi sa njima.

– Volim ovu zemlju, ovde sam proveo ceo svoj radni vek i ostvario penziju. Došao sam u Jugoslaviju davne 1973.godine, kada sam zbog rata prekinuo studije u Siriji i nastavio ih u Rijeci na Fakultetu za pomorstvo i saobraćaj, gde sam završio brodostrojarstvo i stekao zvanje inženjera. Put me je doveo u Brodogradilište „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici, gde sam se i oženio i dobio dva sina. Moja prva supruga Nada bila je Sremica, živeo sam sa njom sretno 20 godina, da bi potom nevenčano živeo sa drugom surugom do njene smrti, priča Nizar, koji je nakon gubitka posla u brodogradilištu pokrenuo prvi taksi prevoz u Mačvanskoj Mitrovici i odatle pre nekoliko godina  i  otišao u penziju.

Rimin prvi suprug je obavljao visoku državničku funkciju u Siriji na mestu zamenika ministra vodoprivrede. Sa njim je proputovala ceo svet i naučila više svetskih jezika. Iz tog braka, Rima ima dve ćerke, sina i osam unučadi, koji zbog  situacije u Siriji žive u Kairu, Dubaiju i Abu Dabiju. Tamo imaju svoje biznise i udoban život, priča ona, dok nam Nizar prevodi sa arapskog.

Dolazak u Srbiju pre pet godina za nju je bio pravi šok. Klimatski, jer je naših minus 17 stepeni naspram plus 30 koliko je tih dana bilo u Dubaiju, odakle je avionom doletela, bio temperaturni udar, a i kulturološki, pošto  se na način života u Srbiji dugo  privikavala.

– Puno mi nedostaje moja porodica, moja deca i unuci, ali je Nizar  pun ljubavi prema meni i trudi se da mi svojom stalnom pažnjom i nežnošću nadomesti njihovo odsustvo. Sa decom i unučadima sam stalno na skajpu, često se čujemo i telefonom, priča nam Rima.

Srpski još uvek nije dobro savladala, a kako je Nizar često na putu radeći honorarne poslove, Rima je preuzela svu brigu i vaspitanje njegove unuke Nikoline, koju uči arapski.

Za Srbe kaže da su vrlo slični Sirijcima po mentalitetu, a u Mačvanskoj Mitrovici  od početka je nailazila na srdačan prijem.

– Ljudi su vrlo spontani i gostoljubivi. Gde god da odem, ljubazno me primaju. Prošle godine, šest meseci sam bila kod dece u gostima, u Emiratima i Egiptu, ali sam jedva čekala da se vratim mom Nizaru i mojoj baštici koju sa velikom radošću ovde obrađujem. Volim splav na obali Save u Mačvanskoj Mitrovici gde natenane sa mojim mužem ispijam kafu i sok, volim susednu Sremsku Mitrovicu u koju svakodnevno odlazimo u šetnju, volim svoj život ovde, tvrdi Rima, zadovoljno se osmehujući.

Narcisa Božić