DRAGOLjUB BEKO, TRENER U MUŠKOJ SENIORSKOJ EKIPI KOŠARKAŠKOG KLUBA „SREM“ IZ SREMSKE MITROVICE

Kako stvoriti generaciju koja će vratiti sjaj mitrovačke muške košarke?

Košarkaši „Srema“ završili su regularan deo regionalne lige na sedmoj prvenstvenoj poziciji i u predstojećem plej – autu igraće za opstanak u ligi koji je zahvaljujući dosadašnjim rezultatima praktično obezbeđen. U rukovodstvu i stručnom štabu kluba sede prepoznatljiva košarkaška lica iz stare „Sremove“ škole. Njihov je zadatak da uprkos aktuelnim teškoćama, pronađu način da ostvare želje mitrovačkih ljubitelja ovog sporta. Trener seniorskog tima KK „Srem“ Dragoljub Beko smatra da ovaj klub treba da ima status stabilnog drugoligaša jer po kvalitetima, stručnim potencijalima i infrastrukturi Sremska Mitrovica zaslužuje povratak popularnosti i kvaliteta košarke od pre dvadeset i više godina.

Gostovanje u Apatinu i utakmica sa ekipom „Dunav 2014“ koju je seniorska košarkaška ekipa „Srema“ iz Sremske Mitrovice odigrala u subotu 19. februara poslednji je susret regularnog dela B grupe Prve regionalne lige Sever koja se igra pod okriljem Košarkaškog saveza Vojvodine. Mitrovački košarkaši u ovom susretu poraženi su rezultatom 82:52 čime su ovaj deo takmičenja završili na sedmoj poziciji. Po propozicijama ovog, po kvalitetu trećeg domaćeg košarkaškog takmičenja, košarkaški klub „Srem“ nastaviće takmičenje u njegovoj plej – aut fazi, ukrštajući se sa timovima iz A grupe. Realni su izgledi da na osnovu broja prenetih bodova Mitrovčani zadrže status u navedenom košarkaškom rangu. Ako u ovom trenutku načinimo presek i kratku analizu sezone koja ulazi u završnu fazu mogli bi smo reći da je opšti utisak polovičan, jer aktuelni plasman sa skorom od devet poraza i pet pobeda svakako nije vrhunski za klub koji nekoliko poslednjih godina beleži stabilne rezultate a pre nepunih godinu dana igrao je odlučujuću utakmicu u završnici plej – ofa za ulazak u drugoligaški takmičarski rang. Ovu ocenu ističu i u stručnom štabu košarkaša „Srema“ pominjući objektivne, ali i neke specifične okolnosti koje su „kumovale“ trenutnom stanju stvari.

U izvesnom smislu ja teško da razumem današnje mlade ljude koji ne koriste ono što im je u sportu na raspolaganju. Na primer, u našem klubu pored redovnih treninga i druženja imamo sopstvene termine u teretani kao i na gradskom bazenu. Kad sam ja počinjao da se bavim košarkom ništa od toga nije bilo a u Mitrovici se nije mogao naći prazan sportski teren. Sve je bilo puno. Klincima je u moje vreme imponovao i sam poziv da treniraju sa prvim timom a mi smo danas u situaciji da molimo mlađe igrače da igraju za prvi tim.

U rukovodstvu i stručnom štabu kluba su Mitrovčanima prepoznatljiva košarkaška lica iz stare „Sremove“ škole koja je devedesetih godina u prvoligaškom rangu, gotovo na svakoj utakmici punila halu „Pinki“ do poslednjeg mesta. Predsednik i prvi trener kluba je Ognjen Vukićević, iskusni košarkaš iza koga je i inostrana sportska karijera. Sa mlađim kategorijama trenutno radi Stojan Marković, dok na klupi prvog tima sedi Dragoljub Beko, takođe jedan od mitrovačkih košarkaša „stare garde“ koji se nekoliko godina nakon završetka igračke karijere vratio košarkaškom pozivu a u poslednje dve sezone je uz ekipu „Srema“. Prethodno je u sopstvenom klubu uspešno radio sa mlađim kategorijama u ženskoj košarci.

– U poslednje dve sezone ostvarili smo značajne takmičarske rezultate u regionalnoj košarkaškoj ligi i bili nadomak ulaska u viši rang ali smo u tekućoj sezoni prinuđeni da zbog odlaska nekih ključnih igrača koji su nam mnogo značili – prvenstveno u napadu, baziramo igru na nešto mlađim juniorskim igračima. Generalno, možemo oceniti da je naša igra u odbrani bila korektna ali se pokazalo da su nam u završnicama mnogih utakmica nedostajali kvalitetni skokovi i napadački poeni. U ovom trenutku stav kluba je da se juniorima da više prostora a takvo opredeljenje uslovljeno je i objektivnom situacijom, budžetom kluba i brojem raspoloživih igrača. Ulazak u viši ligaški rang podrazumeva znatno veće troškove i potrebu za kvalitetnijim igračima, pa je pitanje da li mi u ovom trenutku možemo da dostignemo taj nivo, što ne znači da nećemo težiti tome. Dakle, posle intenzivnog napretka u prethodnom periodu, ove godine nemamo imperativ vrhunskih rezultata ali smo i u takvoj situaciji iznedrili tri ili četiri mlada igrača koji su pokazali da mogu da igraju u seniorskoj konkurenciji. To su, primera radi Ilija Milanović, Aleksandar Marić, Jovan Nedimović i Igor Sekulić koji je 2005. godište a pokazao je da zaslužuje značajnu minutažu u starijoj konkurenciji. Mi smo faktički, ako se uzme u obzir svih dvanaest igrača koji nastupaju, jedna od najmlađih ekipa u ligi. Naš  najstariji igrač je 1984.godište a polovinu celog tima čine momci rođeni posle 2000. godine. Igranje u predstojećem plej – autu biće još jedna prilika za njihovo dokazivanje, kaže Dragoljub Beko.

U završnih osam utakmica ove sezone već se kuju planovi za naredni takmičarski ciklus. U tom smislu potrebno je zadržati „kostur“ tima a po rečima trenera Beka još veća pažnja se mora posvetiti mlađim generacijama i njihovim dovođenjem na pravi takmičarski nivo, za šta je potrebno od tri do pet godina ozbiljnog rada.

– Bilo bi dobro da je uz mlade igrače u prvom timu uvek nekoliko iskusnih seniora od kojih će oni učiti i koji će im biti sportski i igrački uzor. Još uvek je aktuelan stav našeg košarkaškog saveza da u ekipi ne može biti više od četiri igrača starija od 26 godina. To može biti ozbiljan nedostatak u košarkaškom razvoju i iskustvu mladih igrača a s druge strane timovi koji imaju mlade sastave, uglavnom iz manjih sredina i gradova, suočavaju se sa čestim odlascima i migracijama tih igrača, što je donekle i očekivano. Moj lični stav je da ekipa u prvom sastavu mora imati bar polovinu iskusnih seniorskih igrača jer to zahteva polu profesionalni karakter ove regionalne lige, kaže trener Beko koji podseća da je ekipu „Srema“ prošle godine napustio ekstra talentovani Vuk Vukićević koji je prešao u Novi Sad a očekuje se i njegov skori odlazak u Sjedinjene Američke Države, kao i Uroš Stević koji je prešao u somborski „Džoker“, klub sa ozbiljnim takmičarskim ambicijama i finanijskom podrškom. Odlasci nekoliko igrača na studije takođe su oslabili klupu mitrovačkog kluba.

Posle intenzivnog napretka u prethodnom periodu, ove godine nemamo imperativ vrhunskih rezultata ali smo i u takvoj situaciji iznedrili tri ili četiri mlada igrača koji su pokazali da mogu da igraju u seniorskoj konkurenciji. To su, primera radi Ilija Milanović, Aleksandar Marić, Jovan Nedimović i Igor Sekulić koji je 2005. godište a pokazao je da zaslužuje značajnu minutažu u starijoj konkurenciji.

U Košarkaškom klubu „Srem“ kao i u većini drugih sportova u gradu, suočeni su sa ovim specifičnim problemima. Izuzev preranog odlaska mladih igrača možemo govoriti i o nedovoljnoj zainteresovanosti mitrovačkih klinaca za aktivno bavljenje sportom. Pričamo o globalnoj pojavi koja je zahvatila i jedan od sportova koji je u gradu na Savi oduvek imao popularnost i tradiciju.

– Problem je u tome što mlad igrač koga smo tek formirali, nekim svojim životnim ili sportskim putem odlazi dalje i napušta ovu sredinu a nama su potrebne godine da stvorimo novog igrača. Na taj način veliki gradovi, univerzitetski i sportski centri dobijaju „gotove“ igrače a ti momci gube priliku da u svom gradu i klubu ostave neki ozbiljniji trag. Mislim da je i Mitrovica u svojevrsnom „vakumu“ po pitanju izbora kvalitetnih igrača, jer su od pionirskog i kadetskog uzrasta do seniorske konkurencije potrebne izvesne godine rada. Uveren sam da u gradu postoje mnogi ljudi koji se kvalitetno bave košarkaškom strukom i mogu da prenesu svoje znanje, rekao je Dragoljub Beko.

On kaže da deficit igrača otežava i rad stručnog štaba i planiranje trenažnog procesa. Poput mnogih sagovornika pre njega, kao bivšeg igrača iz zlatnog doba mitrovačke košarke koji je do najboljih dana svoje karijere krenuo sa betonskih gradskih igrališta i školskih sala, pitali smo trenera „Srema“ gde vidi uzroke pomalo neobjašnjivog odnosa većine mladih ljudi prema aktivnom učešću u sportu.

– Ako ćemo da budemo iskreni – malo dece bavi se sportom. Mnogo je stvari koje su to prouzrokovale. Vidim da se krenulo sa popularizacijom školskih takmičenja i to je dobro, ali taj proces mora da potraje. Možda bi ljudi iz sveta košarke morali sesti i postići neki zajednički dogovor jer Mitrovica je i danas na strani prepoznatljiva kao košarkaški centar. Ljudi koji imaju značajne karijere i trenersko iskustvo mogu i žele da ovom gradu  ostave mnogo. Mislim da „Srem“ treba da bude stabilan drugoligaš jer po stručnim potencijalima i infrastrukturi zaslužujemo da se vrati popularnost i kvalitet košarke iz osamdesetih i devedesetih godina. Neka nam neki orijentir bude Inđija sa čijim klubom imamo sjajnu saradnju. U ovom gradu – manjem od našeg, trenutno trenira košarku oko 200 dečaka i devojčica. Oni su dobro postavili svoj košarkaški sistem i umrežili sve faktore koji nešto mogu da doprinesu. Mi u juniorskom i prvom timu trenutno kombinujemo sa svega petnaestak igrača. U izvesnom smislu ja teško da razumem današnje mlade ljude koji ne koriste ono što im je u sportu na raspolaganju. Na primer, u našem klubu pored redovnih treninga i druženja imamo sopstvene termine u teretani kao i na gradskom bazenu. Kad sam ja počinjao da se bavim košarkom ništa od toga nije bilo a u Mitrovici se nije mogao naći prazan sportski teren. Sve je bilo puno. Klincima je u moje vreme imponovao i sam poziv da treniraju sa prvim timom a mi smo danas u situaciji da molimo mlađe igrače da igraju za prvi tim. Mogli ste samo da maštate da redovno trenirate u hali „Pinki“, bar u mlađim kategorijama, rekao je Dragoljub Beko, načinivši još jedan lični osvrt na sjajno doba gradske košarke:

– Nikad ne mogu zaboraviti moj debi kao šesnaestogodišnjaka u tadašnjem saveznom rangu – prvi ulazak u igru za seniorski tim „Srema“. Na parketu sam se pojavio tri minuta pre kraja na utakmici sa tadašnjim „Beovukom“ u kome je tada igrao kasnije poznati košarkaš i trener Dejan Milojević. Današnji klinci, na žalost, još uvek nisu bili u prilici da tako nešto dožive, konstatovao je naš sagovornik.

Dejan Mostarlić