VESNA SAMARDžIJA, PREDUZETNICA IZ RUME

Uspešan biznis traži volju i znanje, ali i podršku najbližih

Vesna i Srđan Samardžija

Rumljanka Vesna Samardžija, sa svojim suprugom Srđanom, bavi se uspešno, već godinama, prodajom papirne galanterije, opreme za ugostiteljstvo, kao i alkoholnih pića.
– U svet preduzetništva sam ušla sa idejom da, pored osnovnog posla, mogu da radim još nešto što bi mi pružalo finansijsku sigurnost, a i da mogu svoje slobodno vreme da iskoristim na koristan način. Ušla sam u posao na nagovor mog supruga, on je bio taj koji me je najviše podržavao, a već je bio u privatnom biznisu. Sada smo oboje u tome i to je odlično, jer smo jedno drugom podrška, kaže Vesna.
Na početku, najviše se plašila nepoznanica vezanih za posao, pre svega u
domenu administracije i papirologije.
– Toliko toga treba da znaš kada vodiš čak i mali porodični biznis, od prava, preko knjigovodstva, ekonomije, administracije, do marketinga. Plašila sam se šta će biti ako nešto pogrešim, ako propustim nešto što je neophodno da se uradi. Na početku mog prvog biznisa jako malo smo znali kako sve to funkcioniše, ali nismo se stideli da pitamo. Imali smo i dosta grešaka, ali i dosta odličnih poteza. Sada se ne bavimo više tim poslom na takav način, prešli smo iz maloprodaje i veleprodaju, zapravo smo porasli i shvatili šta zapravo želimo. Na početku je bilo dosta lutanja, traganja, mnogo učenja, mnogo uloženog vremena. Nije bilo lako, ali je bilo izazovno, kaže za naše novine Vesna Samardžija.
Posebno je bilo ohrabrujuće, jer je shvatila da se posao odvija upravo u pravcu koji su oboje želeli.
– Imali smo sve više kupaca, bili smo sve prepoznatljiviji u lokalnoj zajednici. Ulagali smo dosta u opremu, u sredstva rada, u enterijer, u kvalitet usluge, u radnike, u obuke, u marketing. Sve to skupa donelo je rezultat koji smo želeli, ali smo ipak shvatili da želimo drugačiju formu tog posla. Trudili smo se da budemo unikatni, jedinstveni, originalni, da imamo nešto što drugi nemaju i prilično smo u tome i uspevali, dodaje Vesna.
Svaki posao, posebno rastući prate i brojni problemi i bilo ih je različitih, pogotovo onih kako nešto nabaviti, podeliti zaduženja, a u malom biznisu dobar deo rade sami preduzetnici.
– Trudila sam se da nađem dobre radnike, i to je bilo baš izazovno, jer nije lako naći dobrog radnika koji će razumeti ideju vlasnika, koji će se ponašati odgovorno. Bilo je loših izbora, ali na kraju sam našla način kako da imam dobre radnike i onda su ti dobri privlačili i druge dobre radnike. Drugi izazov je bio plasman robe, teško je doći do kupaca, a još teže ih je zadržati u današnje vreme kada je ponuda velika. Treći izazov je bio savladati sebe, da ne može uvek sve onako kako sam zamislila, a i da nisam uvek ja upravu, malo se na svoj račun i našalila.
U svemu tome ogroman je značaj i podrška porodice, ali i prijatelja.
– Porodica je stub, onaj ko te stvarno podržava, ko razume tvoj posao i ko ponekad zbog toga i trpi, možda uvek nema sve sređeno kući, ili nema baš kuvanog ručka, ili nije baš sav veš ispeglan, ali ako porodica to ne razume, onda nema ništa od privatnog biznisa. Mali porodični biznis zahteva da budeš prisutan, svaki dan, da budeš u toku, da pratiš, da ti budeš onaj koji pokreće, koji inicira, koji diktira atmosferu, ističe Vesna, ali ukazuje i na značaj i podršku prijatelja.
Što se tiče sredstava po određenim konkursima, nije za njih konkurisala, posebno što trgovina nije baš često obuhvaćena tim konkursima, jer se na njima više podržava proizvodnja.
Kada je reč o daljim planovima za posao, Vesna kaže da je shvatila da u životu moraš napraviti prioritete, te je i njihov posao pretrpeo određene transformacije.
– Želim da ga nastavim tako da mogu da posao uklopim u porodični život, da ne budem okupirana poslom, već da možemo kao porodica da imamo vreme za sebe, ali i svako pojedinačno. Sada radimo na razvoju veleprodaje, istraživanja tržišta i eventualnog uvoza nekih proizvoda za koje vidimo da postoji potražnja, a nema ih na našem tržištu, kaže.
Vesna ističe da nema neke naročite razlike u ženskom i muškom preduzetništvu, ali je specifično za žene da su one stub porodice i da one brinu o drugim članovima, u takvom društvu živimo, zato je razumevanje najvažnije.
– Da žene razumeju svoju porodicu i procene da li ima kapaciteta za privatan posao ili ne, a isto tako i da postoji razumevanje porodice za privatan posao žene. U privatnom poslu radno vreme nekada nije moguće uokviriti, a novca nekad može biti i previše, a nekad ga možda i nema, pa porodica mora da ima razumevanje za takve momente, konstatuje Vesna Samardžija.
S. Dž.
V. S.