Kad Sveci marširaju

Fali ti jedan papir

I jebiga, kol’ko god se Novak trudio da bude apolitičan, i isticao to svakom prilikom, postade on svetska politička vest broj jedan. Realno, u svetlu događaja koji nas zaokupljuju poslednjih godina, a vezanih za korona-virus, ovako nešto se moglo i očekivati prilikom njegove posete Australiji.

Naš najbolji teniser deportovan je iz zemlje kengura, iako su mu prvobitno, izgledi za ostanak i učešće na turniru bili prilično veliki. Prelomio je australijski ministar za imigraciju, koji je bio čvrsto rešen da pedalira najboljeg tenisera iz svoje zemlje.

Možemo u nedogled polemisati ko je u pravu. Tema je preširoka i osetljiva. Svakako da je ogroman događaj kada jedan od najboljih sportista na svetu proba da upadne nevakcinisan na ostrvo koje je pelcovalo preko 90 posto svog stanovništva. Pri tom, australijski narod se već dve godine pati sa oštrim restriktivnim merama, a njegovo kurčenje sa nevinim ramenom svakako je izazavalo revolt kod većeg broja tamošnjeg stanovništva.

Đoković ne želi da se vakciniše i tu se sva priča završava. Koliko će to uticati na njegovu karijeru, ostaje da se vidi u narednim mesecima. Ono što je zabrinjavajuće, jeste bespogovorna i ulizička podrška većine Srba, na čelu sa medijima i političarima, iako postoji realna šansa da je naš as manipulisao i možda falsifikova dokument o preležanoj koroni. Retko ko će poverovati da je Novak sve do 16. decembra sedeo kod kuće pomiren sa činjenicom da neće ići u Australiju jer ne ispunjava medicinske uslove i nije preležao koronu u poslednjih šest meseci. A onda, naprasno, saznaje da je pozitivan, pakuje kofere, uzima potvrdu i pali na Gren slem.

Tužno je to što je većina ljudi u ovoj zemlji svesna da je takav scenario malo verovatan, ali ipak, i pored toga, daje mu bezrezervnu podršku. A onda hoćete da menjate društvo i sistem vrednosti. Pa krenite od sebe. Za početak, postavite pitanje. Sebi ili njemu.

Globalno selo

Da nam je neko juče rekao da će Srbin biti vlasnik jednog fudbalskog kluba koji igra u Premijer ligi, pomislili bi da nas zajebava. Ovako, ukratko, izgleda osećanje kod većine ljubitelja fudbala sa ovih prostora posle vesti da je jedan srpski bogataš pazario Sautempton. Taman pomisliš da za nas niko ne zna i da smo nebitni, a onda shvatiš da je čitav svet jedno globalno selo, u kojem, eto, i predstavnik jednog malog naroda ima novaca da se takmiči sa prebogatim Arapima u engleskom fudbalu.

Dragan Šolak, čovek čije ime se već godinama provlači po našim tabloidima i koji je već osuđen kod jednog dela javnosti, uspeo je da za 100 miliona funti kupi klub koji bi mogao višestruko da mu vrati uložene novce. Naravno, situacija može da ode i u drugom pravcu, a koliki su dugovi kluba, to ne znamo. Ono što znamo, jeste da će se u narednom periodu u Srbiji mnogo više pažnje posvetiti ovom stabilnom premijerligašu zahvaljujući Telekomu, koji je za prava prenosa Premijer lige u sledećih šest godina izdvojio skromnih 600 miliona evra.

Ulazak u 21. vek

 U toku je Evropsko prvenstvo u rukometu, a mnogi u Srbiji su i zaboravili za ovaj sport. Naši rukometaši su otišli na ovaj turnir skromno i bez velike medijske pompe, ali su iznenadili svojom igrom i ponašanjem na terenu. U trenutku pisanja ovog teksta ostala je još jedna utakmica protiv moćnih Francuza za prolaz dalje.

Naši su nabili Ukrajinu, pa izgubili od Hrvata u prepunoj hali u Segedinu. Šta god da se desi, ovakvo izdanje naših rukometaša uliva nadu da ćemo u narednim godinama moći da se radujemo rezultatima na velikoj sceni. Opšti je utisak da konačno igramo smislen i moderan rukomet, a najzaslužniji za to je selektor Toni Đerona, koji je, izgleda, uspeo da uvede naš rukomet u 21. vek.

Foto: theathletic.com