MALO IZOŠTRENO

Evropski konji suprotno evropskom smeru

Građani Srbije 16. januara glasaju za promene Ustava Srbije u vezi sa načinom biranja sudija, kakve diktira EU putem Venecijanske komisije.

Građanistička opozicija, koja je ideološki identična birokratiji EU, poziva građane Srbije da na glasanju zaokruže „ne”, jer u ovom referendumu vide probu upotrebe referenduma za nenarodne namere vlasti.

Desničarska opozicija takođe poziva građane da kažu „ne” predloženim promenama, ali iz drugih razloga: u promenama vidi rizike od potpune nezavisnosti korumpiranog sudstva.

Neki Vučićevi veoma pouzdani ljudi, koji bi i u vatru i u vodu pošli za njim, objavljuju takođe da će zaokružiti „ne” iz istih razloga kao i desničarska opozicija.

Prilično je razumljivo zašto će desničarska opozicija i desničari unutar SNS glasati protiv predloženih promena u Ustavu Srbije: oni ne prihvataju da se od jednog kandidata za EU traži nezavisnije sudstvo nego što je u vodećim zemljama EU, stubovima unije. U tome vide namere birokratije EU da „nezavisno” srpsko sudstvo uzmu pod svoje i preko njega sprovedu dubinske promene u nedovoljno zapadnjačkom mentalitetu Srbije.

Naizgled deluje nerazumljivo zašto građanistička opozicija, ideološki identična birokratiji EU, poziva da se na predložene ustavne promene odgovori sa „ne”. Međutim, nije nerazumljivo. Evo i zašto.

Srpskoj građanističkoj opoziciji naprednjaci su izbili iz ruku za nju najomiljenije poslove na pridruživanju EU, pa joj se čini korisnim ubacivati klipove u točkove vlasti čak i ako njena kola vuku evropski konji i u evropskom smeru.

Korisno je, čak mnogo važnije od ispunjavanja kriterijuma za EU, učiti građane da glasaju protiv Vučića, naučiti ih da mogu i tako. Građani koji nauče da glasaju protiv Vučića sutra bi, akobogda, mogli da glasaju za NATO i priznanje Kosova.

Navikli na dosoljavanje razlika u političkim stavovima, mi smo zatečeni zamalo pa uljudnošću pobijanja stavova suprotstavljene strane o predloženim ustavnim promenama. Za našu političku kulturu ne bi bilo neobično da opozicija pripisuje vlasti prikrivene namere da vešto upakovanim oslobađanjem pravosudnog sistema zaobilazno upravlja njime, i ne bi bilo neobično da iz vlasti poručuju kako se opozicija protivi ustavnim promenama da bi se u sudstvu održalo stanje kakvo je upravo ona instalirala dok je bila vlast. Prilično je vidljiva obostrana namera da se neslaganja oko ustavnih promena izmeste u „profesorske” vode u kojima se podiže manje otrovnog mulja.

Rezultat ovakvog izmeštanja razlika u stručne i „profesorske” vode je zadivljujuće nepolitična rasprava. Tako, naprimer, dr Miloš Stanić, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i član radne grupe za izradu nacrta akta o promeni Ustava Republike Srbije, strogo stručno kaže da ćemo na našem evropskom putu načiniti korak unazad ako na glasanju u nedelju 16. janura kažemo „ne”, pa s toga čisto stručno poziva na jedinstvo građana Srbije oko „da”!

Nasuprot dr Staniću, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran R. Tomić poručio je u pismu Venecijanskoj komisiji je da će se u slučaju da akt o promeni Ustava 16. januara bude izglasan snažni i nelegitimni politički uplivi odvijati pojedinim sudijskim i javno – tužilačkim kanalima i preko pravosudnih kadrova koji naginju izvršnoj vlasti i političkoj vrhuški. Oni bi u osetnoj meri mogli uticati na izbor nestručnih, a pristrasnih, partijski podobnih i njima samima sličnih sudija i javnih tužilaca”. Ovo potpuno nepolitično pismo profesor je poslao Venecijanskoj komisiji direktno:  putem srpskih medija.

U nedelju 16. januara odvija se pravo čudo od referenduma na kome građanistička opozicija, koja bi po svojoj ideološkoj prirodi trebalo da želi „da”, od građana traži „ne”.

I na kome vlast moli građane da odgovore sa „da”, ali će biti zahvalna i ako dobije „ne”.