Terminal

U filmu „Terminal“ iz 2004. godine, Tom Henks glumi nesretnika koji se dovukao iz neke izmišljene zemlje sa istoka Evrope i ostaje zaglavljen na američkom aerodromu iz proceduralnih razloga. Priča se završava srećnim krajem, a Viktor Navorski (Tom Henks) ubira simpatije aerodromskog osoblja i gledalaca kraj malih ekrana.

Rimejk ovog sjajnog filma, snimljen je početkom ove godine, sa radnjom smeštenom u Australiji, a glavna uloga dodeljena je Novaku Đokoviću. Najbolji teniser sveta, našao se u nezavidnoj situaciji, s obzirom na to da je naišao na rampu sletevši na aerodrom u Melburnu. U vreme pisanja ovog teksta, Novak se već našao na slobodi i otrčao na teniski teren, ali je ostala mogućnost da naknadno bude priveden i deportovan u Srbiju. Šou.

Svi znaju da je na ostrvo engleskih robijaša jako teško ući. Kontrole su rigorozne, a kanite li ostati tamo duže vreme, na imigrantsku vizu bi mogli čekati godinama. Kao da je tamo neki raj ili obećana zemlja. Dobro, jeste da je lepo vreme, da papagaji lete s drveta na drvo i da je životni standard za nijansu bolji od našeg, ali sve ostalo je truba. Nemaju, brate, duha. Ne umeju da se nasmeju kao mi, da opale prase na ražnju i da spontano zaigraju kolo. Samo nešto mrače, izmišljaju neka pravila i zakone kojih se drže kao pijan plota. Od korone su se toliko ucvikali da su zatvorili celu zemlju. Kažu, možeš ući samo ako si vakcinisan. I nije im bitno ko si i šta si, kažu zakon važi za sve.

U takvim uslovima nesretni Nole nepelcovani se uputio u istorijsku misiju razbijanja sistema i ulaska u Australiju na krilima svoje slave, stečene tokom godina nastupanja na Australian openu i razvaljivanja svakog ko mu se našao na putu ka devet titula. Ali ga je na aerodromu u Melburnu dočekao hladan tuš i pritvor do konačne odluke o deportaciji. Kanda mu medicinska dokumentacija nije bila baš ubedljiva.

Mediji u Srbiji su jednoglasno stali na stranu Đokovića i počeli da sipaju kletve ka svakom ko se drzne na naš ponos. Malo je bilo čudno gledati sve te novinare koji mesecima imaju zadatak da nagovore vaskoliku srpsku naciju da se ubode u rame, kako sada bespogovorno daju podršku klasičnom antivakseru.

Sa druge strane, onima koji su se malo dublje zainteresovali za ovaj incident, zaparalo je uši famozno „medicinsko izuzeće“ na osnovu kojeg je naš as dobio vizu za Australiju. Pitanja koja su se sama nametnula bila su: Šta on ima, a ja nemam? I zašto baš on može nevakcinisan da uleti u jednu od najizolovanijih zemalja na svetu, a sirotinja raja može samo da igleda i da plače? Naravno, ne treba podsećati, da je svako ko se drznuo da javno postavi ovakva pitanja bio ekspresno obeležen u javnosti i na društvenim mrežama. A i razlozi medicinskog izuzetka se po pravilu ne objavljuju u javnosti.

Ubrzo nakon stavljanja bukagija našem teniseru, pojavio se faktor Srđan Đoković. Čovek koji se iz petnih žila trudi da obruka svoga sina kad god mu se ukaže prilika, brže – bolje je sazvao konferenciju za novinare. Izlupetao se pošteno Đoković senior pred novinarima i pozvao narod na ulicu. Između ostalog, premijera Australije Skota Morisona, nazvao je skotinom. Sreća naša pa nemamo ama baš nikakve diplomatske odnose sa ovom dalekom zemljom, tako da reči ove opskurne pojave nisu izazvale veću pažnju njihove javnosti. Da nesreća bude veća, Noletov otac se tu nije zaustavio. Naseo je na urnebesnu foru jednog od korisnika društvenih mreža. Naime, izvestan lik je objavio iz zajebancije da je poznati australijski brigadni general Mojt Egađo (igra reči), podneo ostavku u znak podrške Novaku Đokoviću. Senior se brže – bolje uhvatio megafona i urliknuo sjajnu vest okupljenoj raji ispred Skupštine, ne znajući da je žešće namagarčen.

Sva ova dešavanja protekle nedelje su bila krajnje čudna i zbunjujuća. U već i onako podeljenoj javnosti, pokrenula se polemika „za“ i protiv „Đokovića“. Opšti je utisak da njegovo ponašanje i stavovi ne nailaze na lep odziv kod velikog dela svetske publike. Ali jebiga, i da sto puta nije u pravu, naš je.