18.03.2021.
Poljoprivreda

STA­NI­MIR JAVO­RAC, PČE­LAR IZ RUME

Zima je pogo­do­va­la pče­la­ma

Ova zima je bila ide­al­na za pče­le, kažu isusk­ni pče­la­ri. Bilo je dovolj­no i hlad­nih, ali i toplih dana tako da su pče­li­nja legla ima­la neko­li­ko pro­či­snih leto­va što je veo­ma važno. Posled­njih dana su i tem­pe­ra­tu­re ide­al­ne, kažu pče­la­ri, ali boja­zan od novog hlad­nog tala­sa ih bri­ne jer tada može doći do gubi­ta­ka pče­li­njih dru­šta­va.
Sta­ni­mir Javo­rac, pče­lar iz Rume, sva­ko­dnev­no obi­la­zi svo­je pče­le. Hlad­ni pa topli peri­o­di su dobro došli za pro­či­sni let pče­la, što je veo­ma dobro. I ovih dana pče­li­nja dru­štva su napo­lju.
– Za nas u ovom delu zemlje vre­me je bilo ide­al­no za pče­le. Bilo je hlad­nih i toplih peri­o­da, ali baš ona­ko kao tre­ba. Pče­le su do sada već četi­ri puta ima­le pro­či­sni let, što je veo­ma dobro.Jedi­no što nije bilo baš kako tre­ba jeste to što je mraz uni­stio lesku onda kada je pče­la­ma bila potreb­no, ali oče­ku­je­mo ispa­šu vrbe, koja je medo­no­sna i ima pole­na. Bilo je nešto ljubi­či­ce, visi­ba­be i maslač­ka, ali to nije dovolj­no, kaže Sta­ni­mir Javo­rac.

Pro­či­sni let pče­la

Topli dani su omo­gu­ći­li pče­la­ma da oba­ve pro­či­sne leto­ve. Veće uto­plja­va­nje pče­la i topli janu­ar dopri­ne­li su poja­ve legla u većem inte­zi­te­tu od pro­se­ka. – – Samim tim, došlo je do većeg utro­ška hra­ne od pro­se­ka za ovaj peri­od godi­ne. Sve to će dopri­ne­ti rani­je pri­hra­nji­va­nje, kaže Javo­rac.
Ono što je važno u ovom peri­o­du je i kon­tro­la hra­ne u pče­li­nja­ku, a to zavi­si od toga kako su pče­la­ri dru­štva pri­pre­mi­li za zim­ski peri­od. Pče­la­ri tre­ba da isko­ri­ste toplo vre­me i iza­đu na pče­li­njak i utvr­de da li pče­le izle­ću iz košni­ca.. One košni­ce iz kojih pče­le ne izle­ću tre­ba naj­pre pre­gle­da­ti. Mogu­će je da su pro­či­sni let oba­vi­le rani­je, ali je mogu­će i da je takvo dru­štvo stra­da­lo u tom slu­ča­ju tre­ba košni­cu zatvo­ri­ti da ne bi kasni­je kada više oto­pli iza­zva­la gra­bež. Na osno­vu sta­nja na pole­talj­ki , odno­sno bro­ja mrtvih pče­la, zvu­ka pče­li­njih zajed­ni­ca i vage, pče­lar dono­si zaklju­čak o njiho­vom sta­nju.
Pre­gled tre­ba ura­di­ti po sun­ča­nom i toplom vre­me­nu i utvr­di­ti sta­nje gne­zda, veli­či­nu dru­štva, koli­či­nu hra­ne i pri­su­stvo legla.
– Da bi se utvr­di­lo ima li u košni­ci hra­ne, tre­ba pre­gle­da­ti samo spo­lja­šne ramo­ve do legla i oce­ni­ti koli­ka je koli­či­na meda na njima. Kada je u gne­zdu manje od četi­ri kilo­gra­ma meda ili ga uop­šte nema, pče­li­nje dru­štvo tre­ba pri­hra­ni­ti. Nedo­sta­tak hra­ne u košni­ci uzro­ku­je sma­nje­nje legla, gla­do­va­nje pa čak i ugi­nu­će, doda­je Javo­rac.
Tre­ba obra­ti­ti pažnju na pri­su­stvo vla­ge i buđi na zido­vi­ma košni­ce, mate­ri­jal za uto­plja­va­nje pro­su­ši­ti ili zame­ni­ti novim. Ukol­ko je zajed­ni­ca sla­ba, tre­ba je pre­gra­di­ti na ono­li­ko okvi­ra koli­ko zau­zi­ma i dodat­no je uto­pli­ti, save­ti su pče­la­ra.

Jutar­nji mra­ze­vi

Ono što bri­ne pče­la­re je even­tu­al­no zahla­đe­nje. To nika­ko ne bi valja­lo, jer može doći do gubi­ta­ka pče­li­njih dru­šta­va.
– Ono što nika­ko ne bi valja­lo je da nakon toplog vre­me­na dođe do naglog zahla­đe­nja i pada tem­pe­ra­tu­re. Poseb­no su opa­sni jutar­nji mra­ze­vi, jer bi moglo doći do ugi­nu­ća novog legla. Dugo zahla­đe­nje bi bilo veo­ma loše, dok ono od četi­ri ili pet dana ne bi sme­ta­lo pče­li­njim dru­štvi­ma, kaže Sta­ni­mr Javo­rac.
Savet je i da pče­la­ri koji nisu sigur­ni da li ima­ju dovolj­no zali­he meda u košni­ci pomog­nu svo­jim pče­la­ma. Potreb­no je doda­ti med ili med­nu poga­ču s tim da to sta­ve na ramo­ve kako bi bilo pri­stu­pač­no pče­li­njim dru­štvi­ma. Ovo tre­ba ura­di­ti kada je toplo vre­me, bez vetra i u što kra­ćem vre­men­skom peri­o­du.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.