SVETI TRIFUN U IRIGU

Obeležena opštinska slava i slava Srpske čitaonice

Na Svetog Trifuna, 14. februara posebno svečano je bilo u Irigu, budući da su Irižani obeležili svoju slavu, ali istovremeno i slavu Srpske čitaonice u Irigu. Rezanjem i osvećenjem slavskog kolača u zgradi Opštine, u prisustvu brojnih gostiju, obeležena je opštinska slava. Posle osvećenja slavskog kolača, protojerej Darko Jelić, čestitao je slavu Svetog Trifuna predstavnicima lokalne samouprave, ali i svim Irižanima. Stevan Kazimirović, prvi čovek iriške opštine je ukazao da je obeležavanje ove slave na neki način i završetak četvorogodišnjeg mandata sadašnje opštinske vlasti.

– Što se tiče ove godine, težište je na infrastrukturi i to se posebno odnosi na vodosnabdevanje, kanalizaciju i puteve. Mislim da ćemo konačno krenuti i sa izgradnjom Doma učenika i Sportske hale na terenima ispred fudbalskog kluba, a tu je i uređenje parka u Vrdniku i Irigu, kao i dečijih igrališta. Ovo su velike investicije. Očekujem da ćemo do kraja godine završiti i gasifikaciju svih naseljenih mesta, te da će ljudi dobiti svoje individualne priključke. Mreža je završena u svim mestima, sada je ostalo da se rade gasne stanice, koje će se graditi u narednih pet do šest meseci – rekao je predsednik Kazimirović.

On je najavio i da će se obustaviti sve aktivnosti u Banji Vrdnik, jer je država tu banju uključila u pet banja sa izuzetnim turističkim potencijalima. – Dakle, država je prepoznala Frušku goru, irišku opštinu i Banju Vrdnik, kao posebne turističke potencijale, pa očekujemo da će se ove godine tačno znati šta će se raditi u narednim godinama. Važan je i Grebenski put, izabrali smo izvođača radova i uskoro očekujemo i početak izgradnje, a rok za završetak je polovina jula – rekao je predsednik Opštine Stevan Kazimirović.

Milan Kovačević, pomoćnik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, bio je gost na iriškoj slavi. Istakao je da je primetan uspon razvoja turizma u ovoj opštini, pogotovo izgradnjom jednog reprezentativnog objekta kakav su „Fruške terme“.

– Za potrebe razvoja turizma oformili smo, u okviru dualnog obrazovanja, smer za školovanje i prekvalifikaciju poslastičara, kuvara i konobara. To su zanimanja koja nedostaju, tako da je u Irigu upisano 20 učenika koji će, po dualnom obrazovanju, naći svoje mesto u ugostiteljskim objektima u iriškoj opštini. Tu je i konkurs za izgradnju Doma učenika, za šta je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje dao punu podršku – istakao je Milan Kovačević.

Među gostima je bio i Milorad Malić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. – Mi smo 2017. godine prepoznali vinare i vinogradare kao jednu grupaciju mladih poljoprivrednika koji žele da se bave ovim teškim poslom. Tada smo za njih opredelili prva sredstva, a u poslednje tri godine izdvojili smo preko 100 miliona dinara. Vojvodina u poslednje vreme diže nove zasade voćaka i vinograda. Znamo da imamo oko 5.000 hektara pod vinogradima, što je nedovoljno, a bogom dana su ova područja za tako nešto – ukazao je Milorad Malić i dodao da će se sredstva za pomoć vinogradarima i vinarima i dalje povećavati. Naglasio je da u Srbiji ima oko 354 prepoznatih vina. – Mi smo poznati na svetskoj mapi i izvoz vina je prošle godine doneo devizni priliv od oko 18 miliona evra. To je naša izvozna šansa, a najviše izvozimo u Rusiju i zemlje u okruženju – istakao je Malić.

Irižani su na slavi imali i svoje drage i redovne goste iz Drvara, sa kojima blisko sarađuju već osam godina. Dragoslav Popović iz Drvara kaže da se sarađuje na svim poljima, ali se zajedno konkuriše i na pretpristupnim IPA fondovima.

– Nastavićemo saradnju i jačati naše međuopštinske i međudržavne veze, kako bismo obezbedili ostanak ljudi na našim prostorima – rekao je Dragoslav Popović.

Posle obeležavanja opštinske slave, gosti i domaćini su došli u Srpsku čitaonicu, koja je, takođe, obeležila svoju slavu Svetog Trifuna. Obraćajući se prisutnima, direktorka Srpske čitaonice je podsetila da ova ustanova kulture obeležava 178 godina svog postojanja, kao i Dan ustanove i svoju krsnu slavu.

– Sveti Tifun je od našeg osnivanja, davne 1842. godine, naš zaštitnik i patron. Mi već 38. put na Dan ustanove dodeljujemo i nagradu „Luča“ za doprinos razvoju kulture u iriškoj opštini. Naš ovogodišnji dobitnik je Sekula Petrović, književnik, glumac i režiser iz Beočina, a nagrađen je za svoju izuzetnu monografiju „Od proscenijuma do rikvanda – 44 susreta amaterskih pozorišta Srema 1973–2016“ – rekla je Vera Novković. Ona je istakla veliki trud koji je uložen u pripremu jedne ovakve monografije i to je trud koji je zavredio nagradu, 38. „Luču“. Reč je o prestižnoj nagradi u vidu unikatne povelje, a pomoć u kontinuiranom održavanju i dodeli ove nagrade Srpskoj čitaonici pruža iriška Opština. Pre dodele „Luče“, obredu osvećenja slavskog kolača, ali i simboličnoj rezidbi vinove loze, jer je Sveti Trifun zaštitnik vinara i vinogradara, u Srpskoj čitaonici je prisustvovao Episkop sremski Vasilije. Obrazloženje za dodelu 38. „Luče“ pročitao je predsednik žirija, književnik Todor Bjelkić. Govoreći o tome kako je nastajala ova monografija, nagrađeni Sekula Petrović je istakao da je rad započet 2012. godine sa pokojnim Stevanom Pištevićem, Todorom Bjelkićem i pokojnim Mikom Ćosićem, sa idejom da bi te susrete trebalo sabrati. Vreme prolazi i mnogo toga se zaboravi, zato dok još ima živih svedoka i dok još mogu da se pronađu izvori, odlučili su da se sačini jedna monografija.

– Nažalost, Steva je preminuo 2014. godine, a na meni je ostalo da započeti posao završim, ne samo u prikupljanju građe, nego i u prikupljanju sredstava za jedan tako veliki poduhvat. Krajem decembra prošle godine izašla je iz štampe monografija „Od proscenijuma do rikvanda – 44 susreta amaterskih pozorišta Srema“ – kaže Sekula Petrović.

Bilo je teško doći do arhivske građe, iako se ne radi o dalekoj prošlosti. Dosta su se oslanjali na razgovore sa preživelim akterima tog vremena i tih kulturnih dešavanja. Kada je mlađa populacija u pitanju, poslužile su i društvene mreže. – Za 44 godine je izvedeno oko 380 predstava na FEDAS-u, a za 21 predstavu nisam uspeo da pronađem sve podatke. Ali naslov predstave i društvo koje je izvodilo u svakom slučaju je zabeleženo. Veliku korist sam imao od biltena, ali nažalost, bilteni su počeli da izlaze tek od 1995. godine, a i tada još uvek neredovno. Da ova monografija ugleda svetlo dana, najviše su nam pomogle iriška Opština, beočinska Opština i fabrika „La Farž“ iz Beočina koje su obezbedile više od polovinu potrebnih sredstava. Nagrade su uvek dobrodošle. Meni je ova nagrada priznanje za sedmogodišnji rad na ovoj monografiji, tako da, ipak, godi kad neko vidi da ste sebe toliko dali da nešto bude sačuvano, da vam se taj trud prizna – rekao je prilikom primanja „Luče“ Sekula Petrović.

S. Džakula