MRTAV UGAO

Bela tačka

Oba naša fudbalska kluba su ispala iz Evrope, što i nije neko iznenađenje. I dok je Partizan dunuo u frulu još u pretposlednjem kolu, Zvezda je pustila svoje navijače da se krčkaju na laganoj vatri sve do samog kraja utakmice u Atini.

Ako se neko možda i ponadao da će Srbija imati bar jednog predstavnika u Evropi na proleće, doživeo je surovo otrežnjenje prošle srede, u 87. minutu utakmice između Olimpijakosa i Crvene zvezde.

Zvezdin dželat ovoga puta bila je bela tačka. Tomane je promašio penal pred kraj prvog dela, da bi Žander skrivio penal u samom finišu. Na kraju, 1:0 za Olimpijakos i Beograđani ispuštaju preko potreban bod koji bi im omogućio da prezime u Evropi. Ispostaviće se da su ovogodišnja pojačanja stvarno skupo koštala beogradski klub.

Kakve su se to kosmičke sile umešale u ovu Zvezdinu tragikomediju pa je nesrećni Tomane uzeo loptu da puca penal, to niko ne zna. Trener Milojević je dao neko šturo i neubedljivo objašnjenje i na kraju ispade da nije na njemu da odlučuje ko će da šutira, već valjda igrači treba sami da se dogovore. Elem, ishod je poznat, Tomane u prečagu, a delije za glavu.

Još bizarnija je bila situacija pred kraj meča kada je Žander ušao u igru i posle nekoliko minuta opizdio loptu rukom i napravio penal. Sitne duše će reći da mu je to i bio zadatak i da je Zvezda svakako morala da se oduži svojoj braći za tri boda koja su dobili od njih u Beogradu. Nisam pametan.

O igri je nepotrebno pričati. Crveno – beli su zasluženo ispali, jer je razlika u kvalitetu u odnosu na ostale rivale bila ogromna. Da se razumemo, nije ni Olimpijakos ekipa koja uliva strah u kosti. Radi se o timu koji je, može se reći, ispod proseka za uslove takmičenja u Ligi šampiona. Ipak, jedan bod, taj jedan remi sa Totenhemom, bio je dovoljan Grcima da na proleće nastave takmičenje u Ligi Evrope.

Sa druge strane, Partizan se od Evrope oprostio pobedom nad Astanom od 4:1. Gorak ukus je imala ta pobeda s obzirom na to da su crno-beli ispali iz grupe a imali su čak osam osvojenih bodova. Ispostaviće se da ih je skupo koštala budalaština u Hagu.

Inače, nekih većih iznenađenja (ako izuzmemo ispadanje Ajaksa i Borusije Menhengladbah) u Ligi šampiona i Ligi Evrope nije bilo. Što bi se reklo – favoriti po planu. Kuriozitet je to da su prvi put u istoriji učesnici nokaut faze Lige šampiona isključivo klubovi iz pet najjačih evropskih liga. To bi mogao da bude nagoveštaj smera u kojem ide evropski fudbal i činjenice da će u budućnosti manjim i siromašnijim klubovima biti sve teže da idu u korak sa velikima.

Još jedan kuriozitet je i to da prvi put posle 18 godina nijedan ruski tim nije prošao grupnu fazu oba evropska takmičenja. Ali realno, koga zabole za to.

Ne bih da mračim, ali pitanje je kada ćemo i da li ćemo sledeći put imati priliku da gledamo naše klubove u ovim takmičenjima. Ako nam je za utehu, od 2021. godine počinje novo takmičenje pod okriljem UEFA. Radni naziv mu je Konferencijska liga. Nekako ne mogu da se otmem utisku da je to takmičenje i smišljeno za nesretnike poput Zvezde i Partizana i njihove kolege sa margina fudbalske Evrope. Što bi rekli, evo vam lopta pa se i vi nečim zanimajte, ozbiljan fudbal ostavite drugima.