SADA & OVDE

Домаћини

Кул­ту­ра је ору­ђе уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра за про­из­вод­њу уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра ко­ји ће про­из­во­ди­ти уни­вер­зи­тет­ске про­фе­со­ре. Не, ни­сам ово ја сми­сли­ла, , то су ре­чи Фран­цу­ски­ње Си­мон Вејл. Же­на се ба­ви­ла фи­ло­зо­фи­јом, а умр­ла је то­ком Дру­гог свет­ског ра­та бу­квал­но од гла­ди у сво­јој 34. го­ди­ни. Ни­сам упо­зна­та са ства­ра­лач­ким опу­сом мад­ма­зел  Вејл, али ова ре­че­ни­ца, ко­ју сам не­дав­но про­чи­та­ла, је до­вољ­на да ми се же­на сви­ди. Одав­но ни­сам на­ши­ла на са­же­ти­ји опис и кул­ту­ре и уни­вер­зи­те­та. Ма­е­страл­но.

Кад смо код уни­вер­зи­те­та, да ли са­мо у Ср­би­ји по­сто­је та­кви уни­вер­зи­те­ти по­пут Ме­га­трен­да? И да ли ли­ко­ви ко­ји се по­ми­њу као вла­сни­ци и рек­то­ри та­квих уни­вер­зи­те­та са­мо код нас мо­гу да оп­ста­ју у јав­ној ор­би­ти, уз то да мла­те ло­ву до кро­ва, или има то­га још не­где под ка­пом не­бе­ском? Три­де­сет го­ди­на ха­ра­ња „на­уч­ном сце­ном“ ове на­па­ће­не и по­лу­пи­сме­не зе­мље, а да то ни­ко ни­је за­у­ста­вио? А би­ло је вла­сти сва­ко­ја­ких, и цр­ве­них и жу­тих и пла­вих и ша­ре­них. И ни­шта. Оста Ми­ћа бог. А ових да­на се за­вр­тео спин ка­ко је Ми­ћа, за ову при­ли­ку зва­ће­мо га Ми­ћа бр. 1, сво­је че­до, тј. Ме­га­тренд, про­дао Ми­ћи бр. 2, од­но­сно из­ве­сном Де­ја­ну. Ми­ћа број 2 за раз­ли­ку од Ми­ће бр. 1 ни­је ни­ка­кав хе­до­ни­ста, то му се ви­ди и по фа­ци, не­го строг и на­мр­го­ђен чо­век нео­бич­них иде­ја гле­де рад­ног ан­га­жма­на сво­јих бу­ду­ћих за­по­сле­ни­ка, од­но­сно уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра. Па та­ко Ми­ћа бр. 2 ка­же: „Ја сам за­тво­рио фи­нан­сиј­ску кон­струк­ци­ју та­ко што ће про­фе­со­ри код ме­не ра­ди­ти без нов­ца, јер ће им глав­ни мо­тив би­ти да уче сту­ден­те, а не да при­ма­ју пла­ту. Ни­сам пла­ћао се­кре­та­ри­це, јер је тре­ба­ло да ра­де за иде­а­ле, а не за пла­ту.“ Крај ци­та­та. Ми­ћа број 2 је мој идол, ма­ме ми, док се не по­ја­ви Ми­ћа број 3 ко­ји ће зах­те­ва­ти да про­фе­со­ри пла­ћа­ју ка­ко би др­жа­ли пре­да­ва­ња на Ме­га­трен­ду. То би био, што ка­жу клин­ци, врх.

И пре не­го што за­вр­шим, мо­рам да ка­жем да сам би­ла у пра­ву кад сам твр­ди­ла да се да­на­шњем се­ља­ку ко­ји има 5-6 хек­та­ра зе­мље по­љо­при­вре­да мо­же ис­пла­ти­ти је­ди­но ако га­ји ма­ри­ху­а­ну. И ето га до­ма­ћин из Ста­ре Па­зо­ве. Про­бао све, ор­ган­ски па­ра­дајз (пре­ми­јер­ки се здра­во до­па­дао, а ми­ни­стар Ву­лин га лич­но брао), ор­ган­ске рот­кви­це, кра­став­це, са­ла­ту  и ни­шта. Би­ло ту и суб­вен­ци­ја ми­ни­стар­ства, ал’ ба­да­ва. Све то би­ло ор­ган­ско ал’ гу­ра­ва ра­бо­та та по­љо­при­вре­да.