„ORGANIK SREM FEST“ U IRIGU I VRDNIKU

Promocija organske proizvodnje

Organska proizvodnja je višegodišnji trend u svetu i u našoj zemlji se povećava interesovanje za ovaj način proizvodnje. Da bi se sa njom i otpočelo, ljudi bi trebalo prvo da se dobro upoznaju sa ovim načinom proizvodnje, njenim specifičnostima, šta bi tačno želeli da proizvode, ali i da im bude jasno da je reč o dugoročnoj investiciji i da brze zarade nema. Za sve to je potrebna edukacija i promocija organske proizvodnje.

Upravo to je i namera organizatora manifestacije „Dani otvorenih vrata na organskim farmama  – Organik Srem fest“, koja je održan krajem avgusta u Irigu i Vrdniku. Osnovni cilj ove manifestacije bio je isticanje značaja organske proizvodnje u svetlu ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine, zdravlja ljudi, ali i razmena iskustava i uspostavljanje čvršće privredne saradnje u regionu.

– Ovo je bila prilika da se družimo, degustiramo dobru i zdravu hranu, učimo o organskoj proizvodnji voća i nastavimo da razvijamo svest o očuvanju svega dobrog što imamo. Ova manifestacija je posebna po tome što je primer uspešne saradnje udruženja koja imaju za cilj razvoj sela, očuvanje tradicije, kulture i razvoj seoskog turizma, uz proizvodnju organske hrane kao jednog od turističkih sadržaja, ali i sticanje praktičnih znanja i obuke proizvođača – kaže Sanda Klještanović iz Udruženja proizvođača i ljubitelja organske hrane „VitaS“, koje je bilo i organizator „Organik Srem festa“.

Manifestacija je organizovana u Irigu, kod organskih proizvođača kajsija, oraha i jabuka, kao i u seoskom turističkom domaćinstvu „Sremski kućerak“ u Vrdniku. O prednostima i izazovima u organskoj proizvodnji oraha, kajsija i jabuka govorili su proizvođači ovih organskih proizvoda Lazar Klještanović i Nurdin Mujkanović. Porodica Klještanović, Lazar i Sanda, imaju organski voćnjak jabuka, a porodica Mujkanović kajsija i oraha – voćnjaci su jedan uz drugi, na Turskom brdu kod Iriga.

Na festivalu je učestvovala i profesorka dr Branka Lazić sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koja je ukazala na značaj podsticaja, ali još više promocije organske proizvodnje. Prvo treba znati šta je to i zašto se to radi, jer se u suprotnom često dešava da ljudi kod prvih prepreka, odustaju od organske proizvodnje.

– Klimatske promene klasična poljoprivreda ne može da izdrži i ona jedino može da opstane u ekološkim sistemima proizvodnje, gde se poštuje priroda i primenjuju ekološke agrotehničke mere. Klasična poljoprivreda mora imati inkluziju tih mera, da bi planeta Zemlja opstala, o tome više nema priče, mora se raditi. Nekada su svi proizvodili na bazi agroekoloških principa, na kojima počiva naša planeta. Sve se mora učiti, a u organsku poljoprivredu najčešće ulaze ljudi koji nisu iz sveta poljoprivrede. Teškoće na koje se mnogi žale, iz mog iskustva, su uglavnom zbog neznanja – ističe profesorka Lazić.

Njena preporuka je da ako neko hoće da uđe u organsku proizvodnju, prvo nešto pročita i nauči, danas ima mnogo materijala, i vidi da li mu to odgovara. Onaj ko se bavi pravom sertifikovanom organskom proizvodnjom, mora imati visok moral – etički momenat je osnova organske poljoprivrede i čovek mora voleti prirodu.

– Nije istina da organska proizvodnja ne može da nahrani svet. I sada ima dovoljno hrane, samo ona nije dobro raspoređena. Istraživanja pokazuju da polako treba uvoditi organsku proizvodnju tamo gde je moguće i perspektivno, u sadašnju proizvodnju treba uvoditi nove ekološke tehnologije – zaključuje prof. dr Branka Lazić.

Profesor dr Srđan Šeremešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je rekao da ovakve manifestacije mogu da promovišu organsku poljoprivrednu proizvodnju, posebno onima koji su zainteresovani da se time bave.

– Organska poljoprivreda nije na željenom nivou, a svako okupljanje ovih proizvođača je dobro došlo i treba ga podržati. Kod nas se najčešće organski proizvode neke ratarske kulture, strna žita, pšenice, nešto malo industrijskih kultura i jabuke – to je nešto što do sad kod nas dominira. Čini mi se da je potražnja velika, ali mi se čini da to nije dovoljno sinhronizovano. Proizvođači imaju manju količinu robe koju ne mogu samostalno da plasiraju na tržištu i to je velik problem koji postoji. Ključ je u udruživanju, a samim tim su potrebnije i veće površine pod organskim zasadima. Trenutno je to oko 15.000 hektara, očekuje se ulazak još nekih većih proizvođača. Takođe, proizvođači treba dobro da razmisle čime će da se bave. To su dugoročni programi i investicije, jedan ciklus traje tri, četiri godine. Ništa nije moguće uraditi preko noći, jer ako biste krenuli danas, rezultate biste imali tek za tri godine – ukazuje profesor Šeremešić.

„Organik Srem fest“ po šesti put organizovalo je Udruženje za organsku hranu „VitaS“, koje je 2007. godine osnovano u Rumi.

S. Džakula