SADA & OVDE

Женска права и друге бајке

Осми март, Дан жена, уз 1. мај, једини је преживели празник из социјалистичког добра. У заборав су отишли и Дан републике и Дан борца и Дан ЈНА (он посебно) и сви остали дани, али Дан жена и Празник рада су се како тако одржали. То што се та два дана и у посттранзиционој Србији обележавају са посебним пијететом је цинизам своје врсте, јер реално: које жене и који радници и која њихова права?! Кад смо ми дошли дотле да се женским правима бави невладин сектор, онда је то мрка капа. Што би рекли, пиши пропало. Исто се односи и на радничка права. Док је синдикат био друштвено-политичка организација, било је разлога да се радници нечему надају (добро, све је то била слетска вежба друге врста, али…), сад кад је уведен као социјални дијалог, држава, радници, послодавци, и радници и послодавци могу да се сликају, јер је ту убедљиво најјача држава и увек буде како она каже.

Али, нису ми тема радници, него жене. Оне, које данас могу да сањају о правима која су имале њихове маме или чак и покоја бака. Али, и ту је била кључна држава, која је после Другог светског рата била комунистичка, је л те, али и еманципаторска. У тих 40-50 година до почетка новог рата деведесетих, те генерације жена су прешле толики цивилизацијски пут који је деведесетих грубо прекинут, а нема назнака ни да ће се икад више наставити нити поновити. Што би рекли, шта је било, било је.

Наравно да су и онда жене углавном биле сиромашне, нарочито жене на селу, као уосталом и данас, али била је другачија друштвена клима. Ма колико да су социјалистички систем била и Потемкинова села, тај део социјалне еманципације жена је био стваран, мада не потпун. Али, у односу на ово данас, то је била песма. Међутим, друштвени прогрес није нешто закономерно. Увек су у једном друштву могуће и регресије. Негде сам читала да су мајке и бабе данашњих Иранки, које покривају главу и лице, у своје време по Техерану носиле миниће. Њихове ћерке и унуке данас живе по другачијим правилима, али то је њима њихова борба дала.

Нама је наша борба дала да славимо Дан жена и да кршимо сва могућа женска права и то на сваком кораку. Али, зато нам не мањка статистике. Па ће управо невладин сектор пред 8. март изаћи са гомилом поражавајућих података, са посебним акцентом на број убијених жена у породичном насиљу. Тај невладин сектор и служи зато да води евиденцију. А што се тиче права, е то је нешто друго. Ту вам драге даме невладин сектор ништа не може помоћи. Ту се очекује да се саме изборите, што је, сви знају, потпуно немогућа мисија. И ту вам само држава може помоћи. Ако хоће.