OSNOVN ŠKOLA „SVETI SAVA“: ŠKOLSKO NASILjE I TABLOIDI

Da li je učenica zaista pretučena na času i zadržana u Bolnici?

Da li Osnovna škola „Sveti Sava“ postaje nesigurno mesto za svoje učenike? Sudeći po naslovima koji su nedavno osvanuli u beogradskim tabloidima, u ovoj školi se dešavaju stvari koji svakako ne priliče ovakvom mestu.

U mnogim dnevnim listovima („Blic“, „Kurir“itd.. kao i u brojnim elektronskim medijima), objavljena je izjava izvesne Bojane Savić, u kojoj dotična tvrdi da je njena ćerka, učenica trećeg razreda, povređena u incidentu na času fizičkog vaspitanja, zbog čega je završila u bolnici:
– Kada je došla kući, ćerka je počela da mi se žali kako ju je dečko iz razreda udarao pesnicama u glavu. Nekoliko trenutaka posle toga ona se samo srušila. Odmah smo je odvezli u bolnicu, gde je provela noć, a danas u 11 časova su je pustila kući – priča majka za „Blic“ i „Kurir“. Ona dodaje da joj se ćerka tri puta onesvestila u kući i jednom u bolnici. Učiteljica je, kaže Bojana Savić, bila na času, ali to nije videla.

U bolničkoj otpusnoj listi piše da je devojčica doživela potres mozga. Mada se iz nje ne može videti da je devojčica povređena u Školi.

M novine su pokušale da saznaju šta je po ovom pitanju preduzeto u samoj školi, tražeći i razgovore sa pedagogom i psihologom škole. Međutim, direktorka škole Dragana Sretenović je odbila razgovor sa novinarima na tu temu, a nije želela ni da omogući razgovor sa psihologom i pedagogom škole, navodeći kao razlog komplikovanu proceduru koja je još uvek u toku.

Ovo na žalost nije usamljen slučaj školskog nasilja u Osnovnoj školi „Sveti Sava“.

Da li je Škola „Sveti Sava“ postala „sigurna kuća“ za male huligane i zašto se pojedinci ponašaju neodgovorno, krijući ovakve stvari od javnosti i stavljajući ih „pod tepih“? Setimo se, kako su pisale M novine. Prošle godine, Petar Kolauti, učenik četvrtog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ nije krenuo u školu kada je počelo drugo polugodište. Razlog za to je strah od maltretiranja od strane svojih starijih vršnjaka, od kojih je jedan učenik iste škole. Centar za socijalni rad je, kaže rukovodilac ove ustanove, preduzeo mere iz svoje nadležnosti, dok škola nije ni toliko. Direktorka Škole „Sveti Sava“ uporno je govorila da ne želi da razgovara sa novinarima na tu temu.

– Ako ova država nije u stanju da obezbedi bezbednost mog sina na putu od kuće do škole, onda on i dalje neće moći ići u školu. Policija i Tužilaštvo ne mogu ništa protiv nasilnika jer su maloletni, Centar za socijalni rad radi na toj stvari prilično površno, a Škola se pravi kao da nije reč o njenim učenicima… Za sve to vreme mi živimo u nasilničkom paklu, ne znam šta da preduzmem, a moj sin je završio kod psihijatra i pije tablete da bi mogao da spava.

Ovako je za M novine govorio Josip Kolauti otac desetogodišnjeg Petra, učenika četvrtog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Sremskoj Mitrovici, nad kojim se permanentno, već više od pola godine vrši vršnjačko nasilje od strane dvojice maloletnika. Jedan od njih je učenik iste škole, a drugi (njegov brat) je učenik Škole „Radivoj Popović“. Obojica su starija od Petra. Zbog neprekidnog nasilja Petar Kolauti ne ide u školu od Nove godine. A, kako nam je tada govorio njegov otac, neće ni ići dok mu se ne obezbedi bezbedno kretanje od kuće do škole i natrag.

Dva maloletnika, braća G. S. i K. S. gotovo svakodnevno, po rečima oca Josipa i njegovog sina, sačekuju malog Petra na putu između škole i kuče, vršeći nad njim fizičko nasilje.

– Moj Petar je bolestan, ima dobroćudan tumor, a oni to znaju pa ga udaraju pesnicama baš na obolelo mesto – kaže otac Josip i dodaje:
– Pokušao sam da razgovaram sa njima i njihovom majkom (otac ne živi sa njima u istom domaćinstvu), ali ne vredi. Rekli su mi ako ih budemo prijavili da će biti još gore. Išao sam u policiju, pisao sam krivičnu prijavu, ali ne vredi. Tužilaštvo je odbacilo prijavu pošto su nasilnici maloletni. Rekli su mi da je nadležan jedino Centar za socijalni rad. Njima sam se takođe obraćao, ali oni su sporo reagovali na moje žalbe. Ne znam da li sam se osećao više ponižen u Centru ili u školi, gde moj sin pohađa školu. Kao da se svi trude da ovu stvar gurnu pod tepih. Čujem da su ljudi iz Centra za socijalni rad uveli nadzor za majku dvojice huligana, ali videćemo kako će oni da izađu s njima na kraj. Do sada to nije delovalo.

Od tada je prošlo skoro godinu dana. Mali Petar Kolauti više nema problema sa nasilnicima, Ali to još uvek ne ne znači da je Škola bezbedno mesto za učenike.

Ipak, treba biti pažljiv kada je škola u pitanju, posebno kada se radi o tananim osećanjima đaka. Zato i postoji pažljiva i ponekad komplikovana procedura. Ovakve stvari svakako ne treba plasirati u tabloidima, pogotovo ne treba odoka, na društvenim mrežama, „utvrđivati“ ničiju krivicu pre nego što se ona dokaže. U tom smislu malo je neadekvatno oglašavanje majke Bojane Savić na fejsbuku. Sa sve sočnim komentarima i fotografijama…