Anđelka Prpić u monodrami „Sta me snađe“

Nebojša Glogovac mi je dao vetar u leđa

Mitrovačka publika je u sredu 7. marta u pozorištu „Dobrica Milutinović“ imala priliku da čuje i vidi dobro nam poznatu glumicu Anđelku Prpić u predstavi „Šta me snađe“. Ova šaljiva monodrama koja opisuje naš mentalitet je zainteresovala Mitrovčane koji su u velikom broju došli da se zabave ali možda čak i da se pronađu u bezbroj situacija koje prate glavnu junakinju Jovanku Joku Jakovljević. Joka je bankarka koja ima 32 godine i pokušava da gradi karijeru u surovom korporativnom svetu, shodno tome nailazi na dilemu čast i bračna vernost ili uspon u karijeri.
U razgovoru za M novine Anđelka je govorila o tome da li postoje sličnosti između serije Andrija i Anđelka koja ju je proslavila i monodrame „Šta me snađe“, ko su joj glumački uzori, kao i o nesebičnoj podršci publike pred kojom već duže vreme izvodi ovu predstavu. Vedra i nasmejana naglašava da nije mogla da zamisli koliko publika ceni kada vidi da se neko pošteno daje i trudi da im dočara situacije sa kojima se je skoro svako nekada susreo tokom života.

M NOVIEN: Koliko se ova uloga razlikuje od uloge Anđelke u istoimenoj seriji?
ANĐELKA PRPIĆ: Razlikuje se, jer nema nikakve veze sa Anđelkom osim što su žanrovski iste, i to im je zajednička crta. Ta serija nije bila okosnica od koje smo krenuli. Naprotiv, mi smo želeli da izbegnemo taj momenat i da krenemo korak dalje, kao i to da publika vidi nešto novo od mene.
S obzirom na to da skoro svaki glumac ima svoje uzore možete li nam reći koji su vaši?
– Ja sam odrasla uz naše domaće serije i filmove. Pošto sam Požarevljanka nisam bila u prilici da tako često posećujem pozorište. Nekako sam vezana za onu stariju generaciju koju su činili Mija Aleksić, Čkalja, Nikola Simić, Mira Banjac, Milena Dravić, Dragan Nikolić. To jesu komedije koje su bliske našem mentalitetu. Međutim imala sam priliku da se tokom razmišljanja o tome da li da upišem Akademiju ili ne na jednom dramskom takmičenju upoznam sa Nebojšom Glogovcem koji mi je dao vetar u leđa. Zahvaljujući njemu sam se najviše odvažila da upišem glumu. Upoznavajući ga i prateći njegov rad mogu postao mi je jedan od omiljenijih glumaca sa naše scene.

Gledali smo vas na televiziji, a sada imamo prilike da vas gledamo na daskama koje život znače. Gde se više pronalazite i šta vam je draže televizija ili pozorište?
– Gluma je gluma, ali drugačija su sredstva i proces rada na televiziji i u pozorištu. Na televiziji ima magije u montaži, dok je u pozorištu magija u razmeni energije sa ljudima koji su tu i upravo zbog njih je svaki put drugačije i novo. Ne bih mogla da pravim izbor između ta dva ali televizija je definitivno nešto u čemu sam svoj na svome. Mogu reći da ovom predstavom pravimo ozbiljnu kilometražu, sinoć nam je bila 30 ta predstava a večeras ćemo zaokružiti na 32 u Mitrovici. Moram da se zahvalim publici jer to koliko oni daju, to je neverovatno. Nisam mogla da zamislim da to tako izgleda dok nisam to doživela.
Da li možete da se poistovetite sa likovima koje tumačite u ovoj predstavi?
– Likovi koje ja igram u ovoj predstavi nisu pisani kao klasični karakteri, to su više neki tipovi. Prototip bake, mame, drugarice, direktorke, šefice i slično. Nama je i namera bila da se mnogi u publici i poistovete sa tim situacijama. Ne poistovećujem se sa likovima ali se pronalazim u tom mentalitetu. I ja u sebi imam tu karakteristiku neodlučnosti kao što ima i Jovanka na sceni. Ne zna kako da donese odluku, kako da preseče, koga da sluša. Ovo jeste jedna mentalitetska priča i mislim da će i gledaocima biti blisko nešto od svega toga.
Ova predstava govori o ženi koja se bori da pronađe svoje mesto u poslovnom svetu, i shodno tome nailazi na raznorazne dileme koje je muče. Šta vi mislite da li u svakoj situaciji treba biti moralan i koji su to problemi sa kojima se žena koja želi da uspe u svom poslu suočava?
– Možete vi da budete moralni i da napredujete. Čini mi se tako, ili ja možda imam neku srećnu zvezdu koja me prati pa mi ne da da odem stranputicom. Smatram da je sve to do kućnog vaspitanja, kakav vi želudac imate i s čim možete da zaspite. Svi smo mi ljudi i imamo pravo da živimo ovaj život onako kako želimo a ne onako kako nam neko diktira. U ovim našim malim sredinama to ume da bude nešto što nailazi na nerazumevanje i na raznorazne komentare. Ja se divim hrabrim ljudima koji žive onako kako oni smatraju da treba. Mislim da je druga stvar u pitanju kada žena želi da uspe jer joj sa jedne strane ne dozvoljavaju da bude žena u tom muškom svetu, jer se to tumači tako da ona koristi neka druga sredstva koja muškarci nemaju da bi došla do svog cilja. Sa druge strane kada ona izgubi ta sredstva zbog posla, ode kući i zafale joj ženski maniri onda opet nailazi na još jedan problem, jer tamo fali ona žena koja treba da bude domaćica i majka. Što se mene tiče trudim se da ne opterećujem sebe takvim stvarima i radim onako kako mislim da u datom trenutku treba. Ne pravim planove već uvek mislim da je ono najiskrenije ujedno i najpoštenije.
Postoji li neka uloga koju priželjkujete?
– Kao i u svakom poslu tako i u ovom mi glumci priželjkujemo nešto novo što će nas pokrenuti i nadahnuti. U ovom poslu je problem to što ga nema dovoljno za sve. Ja priželjkujem priliku koju ću umeti da iskoristim kad bude došla. Vreme nas je naučilo da imamo realistične želje.
Da li biste se oprobali u nekom drugačijem žanru s obzirom na to da smo vas do sada uglavnom gledali u komedijama?
– Naravno da bih volela i verujem da će biti prilike za tako nešto.
S obzirom na to da ste sa ovom predstavom obišli dosta gradova kakva
Planirate li neki novi projekat, je l’ imate nove angažmane?
– Ima i serija, i nešto u vezi sa televizijom. Svašta se krčka i nadam se da će uskoro osvanuti pa ćete videti.

Andrea Dimić