08.02.2018.
Kolumna: Izvestan pogled

Izvestan pogled

Ponovo radi televizija M

Slavko Stijaković, vlasnik Televizije Fruška gora ima bar dva razloga za slavlje. Jedan je dobijena sudska presuda protiv novinara sremskomitrovačkog portala Milana Milivojevića po privatnoj tužbi, koja postaje pravosnažna, dok je drugi mnogo važniji. U pitanju je skori početak rada novoosnovane Gradske Televizije M. Stijaković, iako vlasnik već pomenute TV Fruška gora, oduvek zastupa tezu da će nam televizijski program na lokalu biti mnogo bolji ako bude više konkurencije. Kao neko ko je i sam neko vreme radio u „staroj“ Televiziji M, razumem stavove Slavka Stijakovića. Televizijsko novinarstvo ipak zahteva neki rad, malo ozbiljniji od škrabanja po mrežama i ostalog fejsbučenja. Ali šta da se radi. U komunizmu ćemo svi živeti na Dedinju. I bićemo svi novinari, ako već nismo nekakvi političari.
Za one koji ne znaju Televizija M je nikla u okviru preduzeća DP Radio M, koje je osnovano 1991. godine. Osnivač, prvi direktor i glavni urednik bio je Ivan Rakić, čovek koga su bliski prijatelji zvali „Bagerista“. Bile su to devedesete, godine najsmelijih mogućnosti, a najveći uspeh TV M bio je to što su njegovi novinari prvi snimili olupine „Nevidljivog“ koji je završio u ataru sela Buđanovci, za vreme NATO agresije. Za taj uređivački uspeh sigurno je bio zaslužan Goran Matić, u to vreme savezni ministar za informisanje i čovek neomiljen kod petooktobarske vlasti, koja se RTV M „oslobodila“ tako što mu je otela vlasništvo, preveslavši ga na pravno sporan način u javno preduzeće. Tako su zaposleni u RTV M doživeli istu sudbinu koju su imali i za vreme SPS-ove vladavine, pre smene Slobodana Miloševića, kada je sudija Aleksandar Blagojević umro pod pritiskom onih koji su mu pretili, jer je branio pravo ovog preduzeća na insajdersko privatizovanje.
Dosovci su Javno preduzeće RTV M privatizovali na svoj pljačkaški način. Preduzeće je kupio navodno neki šofer iz Novog Sada, koji ga je ubrzo u „ugasio“. Što mu je bila i namera, verovatno, pošto nije isplatio cenu po kojoj ga je kupio na licitaciji. Ono što nije uspelo mitrovačkom Sudu, uspelo je dosovskoj vlasti. Ekipa Bojana Pajtića dozvolila je da Sremske Mitrovica ostane bez svoje televizije . I tako dok Šid ima dve, Ruma jednu, Inđija čak tri, Grad Sremska Mitrovica nema ni jednu „svoju“ televiziju. Čak ni koliko svaka vukojebina na južnoj srbijanskoj pruzi.
Zato, povratak Televizije M ima smisla, ne samo po pitanju kvalitetnijeg informisanja. Gradska Televizija M, ime pod kojim je registrovana, treba da počne sa emitovanjem programa u prvoj polovini ove godine. Mnogi Mitrovčani koji pamte period „stare“ Televizije M, očekuju da proradi televizija koja neće više biti pod šapom raznih likova iz okruženja Nenada Lemajića i ostalih „demokrata“, koji su dali sve od sebe da se ugasi nekadašnja Televizija M. Ovom idejom rukovodila se i ekipa koja se okupila oko ideje da M televizija ponovo počne sa radom. Ono što vredi, ipak se ne može „ugasiti“ tako lako. To se videlo i na primeru M novina, koje je svojevremeno hteo da „zatre“ najveći mitrovački „demokrata“ Nenad Lemajić u sadejstvu sa svojim „žutim“ lopovima.

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.