18.01.2018.
Intervju

Aleksandra Padrov ponovo nastupa pred Mitrovčanima

Ne smemo da se stidimo svoje muzike i svoje tradicije

Aleksandra Padrov prošlog četvrtka, 11. januara u koncertnoj sali Galerije „Lazar Vozarević“ u Sremskoj Mitrovici održala je svoj solistički koncert. U prepunoj sali Galerije, publika je uživala u srpskim gradskim pesmama i romansama iz 19. i s početka 20. veka. Aleksandru je na klaviru pratio Boris Jekić, a kao gost nastupila je etno grupa „Srpski dom“.
Koncert srpske gradske pesme i romanse organizovali su Ustanova za negovanje kulture „Srem“, Srpska pravoslavna crkva – Eparhija sremska i Galerija „Lazar Vozarević“.
Koncert u mitrovačkoj Galeriji bio je povod za razgovor sa Aleksandrom Padrov.

M NOVINE: Nakon nešto više od godinu dana ponovo imate svoj solistički koncert u Sremskoj Mitrovici. Zašto baš Galerija i zašto baš repertoar sa starogradskim pesmama i romansama?
ALEKSANDRA PADROV
: Ne volim toliko često da nastupam u Sremskoj Mitrovici, jer sam ovde domaća i velika je odgovornost kada pevaš u svom gradu. Pre godinu i po dana sam pravila koncert narodne muzike, gosti su bili solisti Radio televizije Vojvodine i Radio televizije Srbije. Pre toga je bio koncert sevdalinki, u klasičnoj i džez obradi. Nama muzičarima je to uvek izazov i interesantan zadatak da ono što je poznato obogatimo novom bojom. Sada sam se odlučila za novi prostor, jer je koncertna sala Galerije odlično mesto za jedan ovakav koncert. Na repertoaru se ovoga puta našlo dvadesetak pesama koje su vezane za 19. vek i početak 20. veka, od kada postoji notni zapis u Srbiji. U 19. veku nastala je gradska pesma i meni je to veoma drag period. Romansa je možda najbliža mom senzibilitetu, mada po prirodi nisam tako ozbiljna kao što je sama ta muzika. Mnogo sam veseliji tip, a volim da pevam tu romantičnu notu.

Rođeni ste u Vukovaru, školovali se u Vukovaru, Tuzli, Novom Sadu i Beogradu, a danas radite u Sremskoj Mitrovici. Koliko su ovi gradovi ostavili pečat na Vaše muzičko obrazovanje i život uopšte?
Bitno je odakle čovek potiče, jer nosi stalno to nešto sa sobom. Ja potičem zaista od svagde i onda je jako teško reći šta čovek nosi u sebi. Rođena sam u Sremu, s one strane Dunava, u Vukovaru, a poreklo mi vodi iz Like i Dalmacije, a pritom sam u srednju muzičku školu sticajem okolnosti, tih ratnih godina, otišla u Tuzlu. U Tuzli sam pokupila ljubav prema tamošnjoj muzici, tamo sam čula pesme za koje pre nisam znala da postoje. I onda opet za vreme turbulentnih godina, ranih devedesetih dolazim u Novi Sad i tu nastavljam srednju muzičku školu za solo pevanje. Po završenoj srednjoj muzičkoj školi odlazim za Beograd na Fakultet muzičkih umetnosti gde sam i diplomirala. I onda opet kreće dalje put, u horu RTS, u horu Vojske, pri Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Neko vreme sam predavala u Muzičkoj školi u Lazarevcu. Mene je put stalno vodio za notama. Od 2007. sam solista Radio televizije Vojvodine, gde negujem nacionalnu i starogradsku muziku. Mislim da pevač koji živi u svojoj zemlji, bez obzira što poznaje sve vrste muzike celog sveta, ne sme da se stidi svoje muzike i svoje tradicije.

Solista ste Radio televizije Vojvodine i profesor solo pevanja u mitrovačkoj Muzičkoj školi. Koliko se ova dva posla razliku, a koliko dopunjuju?
Svi mi kada krenemo da se bavimo muzikom, odmah kreće ta praksa, ali naravno teorija je jako važna jer moramo da znamo odakle šta potiče, šta ima sa čim samu vezu. Međutim, teoretski biti muzičar nije dovoljno ako to ne primenjujemo. Moji solo pevači moraju odmah da stanu na scenu. Ako pevamo samo u sobi i učimo pevanje tek da bismo rekli da ga učimo, to nije dovoljno. Pevač mora odmah da istupa na scenu i da bude izvođač. To moje razmišljanje prenosim i na decu. Trudim se da se ne zatvorim samo u sobu ili školu, već da mojim đacima budem primer kako treba da se nastupa, jer svoj rad i talenat treba pokazivati, a ne čuvati ga samo za sebe.

Izvodite različite vrste muzike, od klasične, džez standarda, preko popularne strane i domaće muzike, do obrada starih sevdalinki i tradicionalnih narodnih pesama. U kojoj muzici najviše uživate?
Za mene je radost ona muzika koja je izazov. Kada sam nešto puno puta pevala, nemam više toliku emociju. Uvek moram nešto novo da istražim, da pogledam dalje kroz svet. Izuzetno me zanima džez muzika, volim džez standarde, volim svu svetsku muziku, cigansku rusku pesmu, mađarske i ruske romanse. Sva muzika koja može da dotakne dušu i koja može da proširi vidike i otvori nove prozore. To je za mene muzika. Ovo što nam se servira svaki dan, to nismo mi, to nije naš narod, nego prosto nema dovoljno mesta za kvalitetnu muziku. Kada bi bila podjednako zastupljena, mislim da bi se mladi više opredeljivali za bolju i kvalitetniju muziku. Treba otvoriti vrata dobrom, novom zvuku, novoj svetskoj muzici, da upoznajemo nove pravce. Zato muzičar treba da bude taj koji će to da promoviše, a ne da se prikloni masi.

Zbog čega je, po Vama, danas ponovo sve popularnija sevdalinka?
Došlo je do velike ekspanzije elektronske muzike i možda su se ljudi prezasitili. Sada se opet vraćamo tradiciji, i sve više se sada neguju u orkestru tradicionalni, odnosno akustični instrumenti. Ljudi opet žele da čuju instrumentalnu muziku, žele da čuju violinu, flautu. Zato su ponovo sve popularnije sevdalinke, jer to bogatstvo koje one poseduju je apsolutno nezamenjivo i ne umiru nikada. Zato im se uvek vraćamo, kao što se vraćamo gradskoj pesmi.

S obzirom na to da za Vaše nastupe uvek vlada veliko interesovanje, znači li to da publika zna da ceni kvalitetnu muziku?
Mediji su ti koji formiraju ukus, ono što nam se servira mi prosto prihvatamo kao neku svakodnevnicu. Ne moramo da slušamo i gledamo sve što nam se servira. Ja se uvek trudim da osvežim repertoar i da pružim nešto što se ne može čuti svaki dan. Mislim da sve moje kolege koje se bave umetnošću, nevezano samo za muziku, treba da budu originalni i da pružaju nešto novo, ali i da neguju tradiciju. To je naš zadatak, i inovacija i tradicija ali na neki uzvišeniji način. Zato postoje koncertne sale, zato imamo priliku negde to da izvedemo. Ljudi su željni promene, da bude nešto drugačije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.