Đorđe Radinović. predsednik opštine Stara Pazova

Stabilan budžet stabilna opština

Staropazovačku opštinu odavno prepoznaju kao veoma dobro mesto za investicije. Međutim, nije lokacija jedino što zanima investitore.
– Lokalna samouprava izdvaja značajna sredstva za projekte. Nije dovoljno prostornim planom nameniti zemljište za industrijske zone. Bez infrastrukture je nemoguće privući investitore. A nekim investitorima nije najvažnija lokacija, da li je blizu Beograda, treba im infrastruktura, određena snaga električne energija, gas, put. Geografski položaj jeste važan, ali moraju i ostale stvari da se zadovolje. Mi su u tom smislu jako trudimo da infrastrukturno opremimo zone, kaže predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović.

M NOVINE: Kako ste zadovoljni realizacijom planiranih infrastrukturnih projekata?

ĐORĐE RADINOVIĆ: Od mnogobrojnih planova i projekata, neke ćemo iz tehničkih razloga završiti u narednoj godini. Radi se o raskrsnici u Staroj Pazovi, ali uglavnom, sve što smo planirali, to ćemo i završiti. Važno je da finansijski deo nije problem. Budžet je stabilan, ostvaren u potpunosti. Bićemo u suficitu preko 50 miliona. Nama je to veoma značajno. Mi nismo planirali nerealan budžet, niti je on lista želja. Prilikom planiranja usvojili smo metodologiju koju ministarstvo preporučuje. Ove godine smo imali samo jedan rebalans, a i on se ticao preraspodele unutar pozicija budžeta, a ne povećanja ili smanjenja planiranih sredstava. Problem kod planiranja budžeta je i to što mi u momentu kada pravimo projekciju ne znamo da li ćemo proći na nekim konkursima kod ministarstava i pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja.

Poznati ste po tome što značajna sredstva privlačite sa viših nivoa vlasti zahvaljujući tome što ste uvek spremni da sa gotovim projektima konkurišete kod raznih ministarstava.

Mi uglavnom radimo projekte u saradnji sa višim nivoima vlasti, republikom i pokrajinom. Lokalna samouprava se javlja sa gotovom projektnom dokumentacijom i građevinskom dozvolom, i zato i dobijamo sredstva. Svi veliki infrastrukturni projekti koji se realizuju na teritoriji opštine Stara Pazova, finansiraju se delom iz opštinskog budžeta, a delom iz sredstava republičkih ministarstva. Sa mi ministarstvom privrede smo potpisali ugovore za dve velike investicije, jedno je izgradnja puta od kojim bismo spojili dve petlje, Novu Pazovu i Nove Banovce. Taj put bi išao paralelno sa auto –putem kroz industrijsku zonu. Investicija je nekih 90 miliona dinara, ministarstvo će finansirati 50 odsto troškova. Druga investicija je druga faza uređenja centra Novih Banovaca. To nam je veoma značajno, jer Novi Banovci su treće mesto po veličini, i smatra se gradskom sredinom. Ovi radovi podrazumevaju uređenje Školske ulice prema spustu ka Dunavu i prostora kod hrama Sv Vasilija Ostroškog i Doma kulture, koji su svakako centralni deo naselja, koje se sve više širi. Vrednost druge faze radova je oko 50 miliona dinara. Imamo dva značajna projekta koja su prošla kod Kancelarije za javna ulaganja. To je adaptacija dve škole, u Blegišu i Novim Banovcima. To se očekuje sledeće godine. Potpisani su ugovori, završeni projekti, dobijene građevinske dozvole, tako da očekujemo početak radova sledeće godine. Sledeće godine ćemo nastaviti sa radovima na adaptaciji svih ostalih škola na teritoriji opštine. Radimo osnovnu Pinkijevu školu u Staroj Pazovi, a do 2019. godine planiramo da renoviramo tri srednje škole.

Zbog čega je došlo do zastoja u izgradnji puta Stara Pazova – Stari Banovaci?

Jako nam je važan završetak puta od Stare Pazove do Starih Banovaca. Imali smo zastoj tehničke prirode, pošto su se građani žalili da im je kružni tok jako blizu njihovih ograda. Mi smo te žalbe uvažili, na moju inicijativu, zato što smatram da ti ljudi tu treba da žive i oni i njihova deca i da lokalna samouprava ima obavezu da im izađe u susret. To smo preprojektovali, tako da ćemo verovatno početkom marta sledeće godine nastaviti sa radovima. Konkurisaćemo u januaru kod pokrajine za sredstva kojima bismo završili regionalni put Stari Banovci – Ruma, bar u delu do nadvožnjaka koji ide kroz industrijsku zonu broj tri koja se intenzivno razvija. Kada se sve završi imaćemo tri isključenja i uključenja na 10-15 kilometara autoputa i to sva tri u industrijske zone, u Novim Banovcima, Novoj Pazovi i Staroj Pazovi. Za investitore je to veoma značajno, da im kamioni ne prolaze kroz naplatne rampe.

Javno privatno partnerstvo, model koji je u staropazovačkoj opštini dao dobre rezultate sada primenjuju mnoge opštine.

Po principu privatno – javnog partnerstva asfaltirali smo 38 kilometara puta u 116 ulica na teritoriji opštine. To je zanimljivo za druge lokalne samouprave kao primer, jer se opština na taj način ne zadužuje, ne povećava se javni dug, a završavaju se krupni i skupi kapitalni objekti koji ne bi mogli da se završe samo sredstvima iz budžeta opštine. U gradovima Austrije i Nemačke sa kojima sarađujemo javno – privatno partnerstvo je način da se izgrade takvi objekti od javnog značaja. Mi smo uzeli taj recept i smatram da smo ga uspešno primenili u Staroj Pazovi.
Po tom principu hoćemo da radimo međumesne puteve u opštini Stara Pazova. Dokumentaciju već pripremamo za drugo polovinu naredne godine. To bi značilo da sve putne pravce, a to su Krnješevci – Stara Pazova, Vojka – Stari Banovci, Surduk – Novi Banovci, uredimo, renoviramo i izgradimo pored puta biciklističku stazu. Čekamo investitore za izgradnju kanalizacije, imali smo raspisan međunarodni tender na kom je prošao danski fond. Pred sam potpis ugovora oni se nisu pojavili. U fazi su pregovori sa nekoliko zainteresovanih investitora. Vrednost radova je 30 miliona evra. Mi smo napravili i studiju izvodljivosti i opravdanosti projekta. Pokušaćemo posao da podelimo u dve faze, prvo ćemo raditi Staru i Novu Pazovo, a potom ostala mesta.

Opštinska javna preduzeća rade bez subvencija i dotacija. Kolike uštede u budžetu ste napravili zahvaljujući tome što poslove poveravate vašim javnim preduzećima?

Javna preduzeća funkcionišu bez dotacija opštine. To je jedan od razloga što imamo toliko sredstava za investicije. Trudimo se da našim javnim preduzećima poverimo poslove koje oni mogu da urade. To imamo pravo da uradimo bez tendera. Javna preuzeća imaju puno posla, jer ima dosta i investicija. Zbog toga mi ne dotiramo naša javna preduzeća i po tome smo verovatno jedna od retkih opština u Srbiji. Čistoći smo poverili održavanje javne rasvete, horizontalnu i vertikalnu signalizaciju, održavanje grbalja i sve druge komunalne poslove. Mislim da je to slučaj i u drugim opštinama, ali mislim da smo poveravanjem poslova javnim preduzećima uštedeli oko miliona evra u budžetu. To je i jadan od razloga što nam je budžet stabilan. Druga stvar vezana za stabilnost budžeta je i to što smo mi otplatili četiri kredita, ostala su nam još dva do 2019. Godine. Nismo se u proteklih pet godina zaduživali. U početku nije bilo lako ostvariti stabilnost budžeta kada smo imali velike rate za uzete kredite, ali sad je to već mnogo bolje.

Ipak, činjenica je da su investicije i otvaranje radnih mesta najvažniji za razvoj jedne sredine. Pazova je sigurno lider po broju investitora?

Privreda je ključ svega. Svake godine kod nas gradi najmanje pet novih pogona, fabrika i distributivnih centara. Kod nas je niska stopa nezaposlenosti. U proteklih pet godina u Staroj Pazovi otvoreno je 10.000 novih radnih mesta. Na teritoriji opštine Stara Pazova, pored naših Pazovčana rade ljudi iz Inđije, iz Batajnice, Zemuna, i radna snaga postaje problem. Konkurencija počinje da daje rezultate, što se tiče zarada. Trenutno se radi i na integrisanju javnog prevoza, kako bismo radnicima omogućili lakši dolaza na posao. Radili samo dve studije o opravdanosti sa Saobraćajnim fakultetom iz Beograda i pokazalo se da veći broj ljudi putuje u Staru Pazovu nego iz Stare Pazove u Beograd.
Sledeće godine otvaramo oko dve hiljade radnih mesta. Očekujemo da se otvori pogon kompanije Nestle, zapravo radi se o proširenju proizvodnje sladoleda. Najviše imamo firmi iz Italije, Nemačke, Austrije. Ima trenutno oko 100 stranih firmi, ali mi smo se suočili sa limitima povećanja ovog broja. Druge opštine su počele da daju povoljnije uslove, tako da smo se mi odlučili da postojećim investitorima omogućimo povećanje izgrađenosti na njihovim parcelama, tako da velike kompanije kao što je Nestle, Milšped, Alumil… žele da prošire proizvodnju i zaposle još radnika. A to opet donosi veći prihod u budžet i kroz porez na imovinu i kroz porez na zarade. Evo, pre nekoliko dana imali smo otvaranja mašinske perionice veša, u kojoj je zaposleno 50 radnika, i još jednog marketa lanca Medijus. Mi smo ponosni na taj lanac trgovina. Kad god otvore neki market, oni zaposle 20-ak žena iz lokala.
Nama je sve u privredi, i mi mnogo pažnje posvećujemo privrednicima. Zahvaljujući dobrom poslovanju privrednika u našoj opštini mi smo imali veći priliv novca u budžet i pored umanjenja transfera. Tako da je naš budžet oko 2,7 milijardi dinara.

Uveliko se priča o tome da Stara Pazova računa na to da će dobiti status grada.

U narednih 10-15 dana predaćemo zahtev Skupštini Srbije da dobijemo status grada. To su uradili Bor i Prokuplje. Mi se pripremamo i očekujemo da će se to uskoro dogoditi. Mi radimo na tome da stvorimo infrastrukturu za sve institucije koje su gradu potrebe, sud, tužilaštvo, služba za zapošljavanje, svi fondovi, policija. To radimo jako ozbiljno i ne žurimo. Ideja je da se nakon dobijanja statusa grada u Staroj Pazovi formiraju tri gradske opštine, Banovci koji bi obuhvatali mesta u Podunavlju, Nova Pazova – Vojka, Krnješevci i Stara Pazova, Golubinci. Građani to u suštini i žele. To su neke ideje koja sam ja predlagao davno. Još pre nego što sam postao predsednik opštine.