ГОДИНА НОВЕ ВЛАСТИ У ИНЂИЈИ: Инђија више никад неће бити Јешићево Потемкиново село

ЗАШТО НАРОД КАЖЕ ДА НЕ ПАДА СНЕГ ДА ПОКРИЈЕ БРЕГ: Шта се све сакривало испод дебелих слојева снегова и магли

Народ каже да не пада снег да покрије брег, већ да зверке покажу свој траг. Хладна зима која је за нама, показала је доста тога што се годинaма, за време бивше власти, крило испод дебелих слојева разних медијских снегова и магли. Било је тога доста да се сакрије, па онда није ни чудно што је чувени Плејбојев фото модел и свашта нешто у медијском свету, функционер Демократске странке, Горан Јешић грчевито пружао отпор надирању нове Вучићеве власти на територији инђијске општине. Инђија је била последњи зид који је пао у Срему, а један од најзаслужнијих за одлазак кључних Јешићевих људи са власти у инђијској општини, свакако је Владимир Гак, актуелни председник Општине Инђија.
Када се уђе у зграду Општине Инђија, онима који су пратили некадашњи виртуелни медијски развој овдашње средине, свакако боде очи фотографија некада громогласног најављивања будућег највећег ИТ парка у Србији. Било је то у лето 2012. године, уочи избора на којима је народ рекао да му се већ смучила владавина жутих лопова, определивши се за власт Српске напредне странке и Александра Вучића. Они који се сећају како је изгледало то громогласно отварање инђијског ИТ парка, морају се сећати и ритуалног паљења мирисних индијских штапића. Од те свечаности до данас, штапићи су остали запамћени, али ништа даље од тога није било, а зашто можда би могао да одговори Горан Јешић.
Оно што је остало од ове замисли, по свему судећи ће променити
намену, а све иде у правцу формирања филмског центра на површини од 10.000 квадратних метара, који ће бити један од погона индијског Холивуда познатог у свету као Боливуд. Иако ће овај погон бити у остварен у филмској причи, то неће бити филм који нећемо гледати, попут маркетиншких трикова бивше власти.

Владимир Гак, актуелни председник Општине Инђија, реалиста је у животу и сигурно се, како каже, неће хвалисати Потемкиновим селима каква је овде градио Горан Јешић. Ако сте приметили, од доласка Владимира Гака на чело Општине, Инђије више нема на маркетиншким странама Фајненшел Тајмса, где се некада хвалисало измишљеним успесима. Такве ствари се дебело плаћају, али рекламирање је једно (ко те пита шта кошта кад су у питању народне паре), а успеси са покрићем нешто сасвим друго.

МАРКЕТИНШКА КУЛА ОД КАРАТА БИВШЕ ВЛАСТИ: Чучавци стари преко 40 година и 38 километара блатњавих улица и сокака

– Хвалисали су се тамо по том Фајненшел Тајмсу, да смо најбоље место по инвестицијама, а кад смо дошли на власт морали смо да мењамо школске клозете, јер смо имали чучавце старе преко 40 година. Да не говорим о водоснабдевању, које смо морали да санирамо, јер није било воде у летњим месецима. Чак су се крили и узорци воде, који су узимани у вртићима и другим местима осетљивим по људско здравље – каже Владимир Гак.
Криминалне радње откривене у пословању Дома здравља, само су део неправилности у раду бивше власти. Гак каже да није на њему да се бави оним чиме се баве полиција и тужилаштво, али као неко ко је правник по струци и адвокат са праксом, сигуран је да се ствар неће зауставити само на Дому здравља. Ту су Спортска хала, где је потрошена енормна количина пара пореских обвезника, мутне трансакције и други сумњиви послови.
Председник Општине Инђија каже:

– Иако не објављујемо хвалисања о нашим успесима на страницама Фајненшел Тајмса, имамо доста признања који говоре о нашем озбиљном раду. Једно од њих је и признање да смо најтранспарентнија локална самоуправа у Србији, које нам је доделио Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја. Не знам да ли се и у којој мери плаћало оглашавање у тим новинама, мада могу да претпоставим да није било бесплатно, али шта то вреди када је ситуација на терену сасвим другачија. Оно што смо ми затекли после Јешићевих људи је хаос, у 61 улици је остало 38 километара неасфалтираних путева, где људи газе блато до колена…

Пракса коју је Владимир Гак увео у раду Општине Инђија је да се говори о ономе што је урађено, а не само о ономе шта ће се урадити. У једном од ранијих интервјуа, крајем прошле године, Гак је рекао да ће се потрудити да по стопи запошљавања достигне Стару Пазову, која је једна од најразвијенијих српских општина и очекује да добије статус Града, као Сремска Митровица. Иако Инђија има значајне капацитете, комшијска Стара Пазова је ипак била развијенија, што се није могло приметити од маркетиншких трикова за време власти ДС. Није тешко то разумети. Наравно, Инђија има значајне капацитете, што долази одатле јер је одувек имала развијен приватни сектор и није вукла баласт пропалих државних предузећа. То је главни разлог што Гак очекује велике инвестиције у наредном периоду.

БЕЋАРСКИ РЕЧЕНО, НИЈЕ МЕРА ШТА БИ МАЛА ХТЕЛА: Да ли је нужно сликати се голишав у Плејбоју, ако хоћеш да будеш премијер

Како год, бившем господару Инђије Горану Јешићу се мора признати да је у уметности саморекламирања био егал са његовим партијским другом Бојаном Пајтићем. Вероватно је у том пакету било и громопуцателно сликовање за еротски часопис Плејбој (издање за Србију), где голишави Јешић показује своју мускулатуру и мушкост, у сендвичу између две лепојке. Тој мушкарчини су се овдашње Сремске новине дивиле до имбецилности, толико да су га прогласили за личност Број Један, илити Нумеро Уно, мада баш није јасно у чему. Да ли је и то и колико коштало, знају најбоље Јешић и његови новинарчићи, али тај се није скидао са страница овог локалног листа.
У то време, мада је свакако све део маркетиншког пакета, тек међу познаваоцима малих тајни великих мајстора из политичке кухиње, у Инђији, а и шире се препричава да је Горан Јешић имао велику амбицију. Очекивао је, кажу, место премијера за време власти Бориса Тадића. Уз њега, као што већ бива, накачиле су се разне пришипетље и гребатори, па је тако формиран читав корпус ликова са амбицијама да ко ће бити сердар, а ко војвода.
Али се искундачило. Борис Тадић није био рад да му Горан Јешић буде премијер, па је читав шпил живописних аланфордовских ликова завршио на маргини, где је и био. Јешић јесте једно време, као утешну награду добио радно место покрајинског секретара за пољопривреду у влади свог другара Бојана Пајтића, али ни то није нешто дуго трајало. Данас Јешић више није тако силан момак, јер да јесте вероватно би спречио хапшење бившег директора Дома здравља у Инђији, коме је препорука за то место била што је интимни пријатељ Јешићеве маме.
Али, тако то бива кад се превише снива. Све има крај па чак и Горан Јешић. Данас Инђија живи у реалности, верујући у добру будућност. А прича о Боливуду с почетка текста није празна маркетиншка „жвака“. Тај боливудски филм ће се гледати у Инђији.