Atomski zdesna
Atomski zdesna i atomski sleva bile su naredbe tokom pešadijske …
Muzej Srema
Bogat program u okviru manifestacije Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10Nacionalna manifestacija Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10 održaće se od 11. do 20. maja, tokom koje će ulaz za posetioce biti besplatan, a radno vreme muzeja od 10 do 22 časa. Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici će i ove godine poklonicima kulture pored stalnih postavki ponuditi bogat kulturni sadržaj. Okosnica manifestacije je Međunarodni dan muzeja, odnosno manifestacija se završava obeležavanjem Evropske noći muzeja 20. maja, kada će Muzej Srema raditi do 1 čas posle ponoći.
Manifestacija u sremskomitrovačkom Muzeju Srema počeće otvaranjem izložbe „TRI BOJE VINA“ u četvrtak 11. maja u 18 časova. Ova multidisciplinarna izložba Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, sastoji se iz dve odvojene celine „Čovek i vino“ i „Geologija i vino“ obuhvatajući botanički, agrikulturni, istorijski i etnološki aspekt uzgajanja vinove loze, proizvodnje i upotrebe vina. Izložba nudi informacije o kulturološki i civilizacijski veoma rasprostranjenom piću koje je neraskidivo povezano sa prirodom i prirodnim procesima, ali koje takođe ima višestruki značaj za čoveka, ne samo kao napitak već u određenoj meri i kao civilizacijski faktor.
Posetioci će saznati kako je čovek od divlje loze „stvorio“ pitomu, koje su osnovne razlike između belog, crnog i roze vina, zašto je to neobično „pivo sa planina“ u Asiriji postalo statusni simbol, a u antičkoj Grčkoj filozofsko piće, šta je „đavolsko vino“ i kako je ugljen dioksid proslavio pokrajinu Šampanj.
Otvaranje izložbe pratiće prezentacija i degustacija vina, a autori izložbe su Aleksandra Maran Stevanović i Desa Đorđević Milutinović.
Sledećeg dana, u petak 12. maja s početkom u 19 časova na programu je predavanje „ZNAČAJ ETNOGRAFSKOG ISTRAŽIVANjA U SOCIOKULTURNOJ ANTROPOLOGIJI“ kustosa Miloša Zarića iz Etnografskog muzeja u Beogradu.
Cilj predavanja jeste da se odgovori na pitanja: Šta je to etnografija, na koji način je ona povezana sa putovanjem, i u kakvom je ona odnosu sa antropologijom? Po čemu se razlikuju terensko i „salonsko“ istraživanje? Kako od prakse beleženja nečijih misli nastaje etnografski tekst? Na šta se tačno misli kada se kaže „posmatranje sa učestvovanjem“? U čemu se ogleda značaj revolucije koju je napravio antropolog Bronislav Malinovski, i koja je njena „tamna strana“? Da li je neophodno imati „avanturistički duh“ da bismo mogli da istražujemo na terenu?
Tri dana kasnije, odnosno 15. maja s početkom u 19 časova održaće se predavanje po imenu SRPSKI RATNI ZAROBLjENICI – SABIRNI LOGOR U SREMSKOJ MITROVICI 1915-1916. Predavanje je priredila Olivera Delić, muzejski savetnik a učestvuje glumac Vladimir Balašćak.
Sadržaj predavanja čine dokumenta o humanitarnoj katastrofi srpskih vojnika i civila, koji su prošli put smrti kroz celu Srbiju do Austrougarskih logora sa četvoromesečnim zadržavanjem u Sremskoj Mitrovici.
Predavanje čine prikazi tekstualnih i foto sadržaja, kao i dramatizacija izvornih istoriografskih tekstova pojedinih događaja.
U četvrtak, 18. maja u 17 časova biće realizovano predavanje dr Nataše Miladinović – Radmilović, višeg naučnog saradnika Arheološkog instituta u Beogradu pod nazivom „TRAGOVI PROBOVE NEUSPELE POLITIKE U ANTIČKOM SIRMIJUMU“.
Na predavanju će biti reči o caru Probu, njegovom povratku u rodni grad i pokušaju da povrati disciplinu kod vojske. Takođe, biće reči o tome na kakve je poduhvate „primoravao“ vojsku, čime im je ispunjavao dokolicu i kako se sve završilo. Na antropološkom materijalu sa lokaliteta 80 donekle se vide i potvrđuju pojedini segmenti iz Probovog vremena, čarke i sukobi među vojnicima, moguće kažnjavanje i tragovi na skeletima koji nedvosmisleno pokazuju da su pojedinci direktno učestvovali na kopanju kanala i bili primoravani na težak fizički posao.
U subotu, 20. maja kad se obeležava Noć muzeja vršiće se prezentacija i degustacija vina od 18 časova do 1 sat posle ponoći. Osim ovog, gore navedenog programa posetiocima su dostupne stalna arheološka postavka i stalna istorijska postavka Srem kroz vekove, zatim izložba Bitka na Legetu i izložba Dokumenta Velikog rata.