Protesti migranata u Šidu

Sve ve­ća na­pe­tost me­đu mi­gran­ti­ma

Kra­jem pro­šle ne­de­lje vo­zom iz Hr­vat­ske u Pri­hvat­ni cen­tar u Ši­du vra­će­no je 217 mi­gra­na­ta, uglav­nom Av­ga­ni­sta­na­ca, Ira­ča­na i ma­li broj Si­ri­ja­ca. Pre­ma re­či­ma še­fi­ce Bi­roa za sa­rad­nju sa me­di­ji­ma Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va Sr­bi­je Bi­lja­ne Po­po­vić Iv­ko­vić, reč je o eko­nom­skim mi­gran­ti­ma ko­ji su vra­će­ni u Sr­bi­ju i ko­ji pre­ma svim spo­ra­zu­mi­ma i pro­ce­du­ra­ma na­še ze­mlje sa ze­mlja­ma re­gi­o­na, tre­ba da bu­du vra­će­ni u ze­mlje oda­kle su do­šli, jer se ne ra­di o iz­be­gli­ca­ma iz ra­tom za­hva­će­nih pod­ruč­ja.
Mi­gran­ti ko­ji su vra­će­ni u Pri­hvat­ni cen­tar u Ši­du bi­li su ne­za­do­volj­ni, jer ka­ko tvr­de ne zna­ju zbog če­ga ni­su mo­gli da na­sta­ve put ka Evrop­skoj uni­ji. Ne­ki od njih su iz­ja­vlji­va­li i da su sprem­ni da i na ile­ga­lan na­čin pre­đu srp­sko – hr­vat­sku gra­ni­cu i na­sta­ve da­lje ka ze­mlja­ma Evro­pe.
– Kre­nuo sam vo­zom u Hr­vat­sku, ta­mo su me le­gi­ti­mi­sa­li, pi­ta­li me oda­kle sam do­šao i tra­ži­li od me­ne da pot­pi­šem ne­ke pa­pi­re. Po­sle to­ga su me vra­ti­li na­zad za Šid. Osim me­ne vra­će­no je pre­ko 200 lju­di, ko­ji ta­ko­đe po­se­du­ju lič­na do­ku­men­ta. U Sr­bi­ji ne­ma­mo ni­ka­kav pro­blem, ali jed­no­stav­no ne že­li­mo da osta­ne­mo ov­de, ali ni u Hr­vat­skoj i ni­je nam ja­sno u če­mu je pro­blem. Uko­li­ko nam ne do­zvo­le da na­sta­vi­mo put da­lje ka ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je, mi ne­ma­mo dru­go re­še­nje, ja sam spre­man čak i na sa­mo­u­bi­stvo jer ne vi­dim dru­go re­še­nje. Mo­ja gre­ška je bi­la što sam ile­gal­no pre­šao grč­ku gra­ni­cu. Za­to sma­tram po­što me je Grč­ka pri­mi­la, on­da je od­go­vor­na i da re­ši moj pro­blem. Ja imam de­te od tri go­di­ne ko­je ima ozbilj­ne zdrav­stve­ne pro­ble­me i pla­šim se da će mu se po­gor­ša­ti sta­nje. Ov­de sam dva da­na, ni­sam ni gla­dan ni že­dan i ni­sam hteo ni­šta da uzmem ov­de. Mi ni­smo kre­nu­li na ovaj put zbog eko­nom­ske si­tu­a­ci­je ne­go za­to što su nam ži­vo­ti bi­li ugro­že­ni – is­ti­če Se­id Oli­mi­oh iz Av­ga­ni­sta­na.
Voz za pre­voz mi­gra­na­ta u pe­tak, 19. fe­bru­a­ra ni­je sti­gao iz Sla­von­skog Bro­da sve do ve­čer­njih sa­ti, što je još vi­še uti­ca­lo na ne­za­do­volj­stvo me­đu mi­gran­ti­ma. Eko­nom­ski mi­gran­ti sme­šte­ni su u tri pri­hvat­na cen­tra u biv­šoj kla­ni­ci, Prin­ci­pov­cu i mo­te­lu „Ada­šev­ci“. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­je smo do­bi­li na že­le­znič­koj sta­ni­ci u Ši­du, če­ka se da nad­le­žni or­ga­ni Sr­bi­je re­še nji­hov pro­blem i do­ne­su od­lu­ku u kom prav­cu će se oni da­lje kre­ta­ti. Sve za­vi­si od to­ga da li će oni iz­ra­zi­ti že­lju da tra­že azil u Sr­bi­ji ili će u skla­du sa do­go­vo­rom sa Ma­ke­do­ni­jom bi­ti iz­vr­še­na re­ad­mi­si­ja tih li­ca u Ma­ke­do­ni­ju.
Vra­će­ni mi­gran­ti, pre­ma re­či­ma nad­le­žnih ni­su pra­vi­li in­ci­den­te to­kom pro­te­kle ne­de­lje osim mir­nih pro­te­sta 19. fe­bru­a­ra na že­le­znič­koj sta­ni­ci ka­da su vra­će­ni mi­gran­ti uz­vi­ki­va­li „Uje­di­nje­ne na­ci­je“. Me­đu nji­ma se sva­ko­dnev­no na­la­ze pri­pad­ni­ci MUP-a ko­ji su za­du­že­ni za očuvanje jav­nog re­da i mi­ra.
Me­đu­tim, ne­za­do­volj­stvo me­đu mi­gran­ti­ma kul­mi­ni­ra­lo je ne­de­lju 21. fe­bru­a­ra, ka­da je oko 150 mi­gra­na­ta iz pri­hvat­nog cen­tra u Ši­du kre­nu­lo pe­ške ka gra­ni­ci sa Hr­vat­skom. Za­u­sta­vlje­ni su u Ada­šev­ci­ma i po­li­ci­ja ih je po­ku­ša­­la ne­na­sil­no vra­ti­ti u pri­hvat­ni cen­tar u Ši­du, ma­da je ve­li­ki broj njih ostao da se­di kraj pu­ta.
U pru­ža­nje po­mo­ći mi­gran­ti­ma, ko­ji u Šid pri­sti­žu u sve ve­ćem bro­ju, uklju­če­ne su po­red Ko­me­sa­ri­ja­ta za iz­be­gli­ce i Cr­ve­nog kr­sta Sr­bi­je i brojne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je. UN­HCR je jed­na od me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se na­la­zi na že­le­znič­koj sta­ni­ci u Ši­du i ko­ja ovih da­na ima mno­go vi­še po­sla.
– Sva­ko­dnev­no smo uklju­če­ni u re­ša­va­nje ovog pro­ble­ma, ka­ko sa­ve­to­dav­no u smi­slu po­ma­ga­nja lo­kal­noj vla­sti i Ko­me­sa­ri­ja­tu za iz­be­gli­ce i po­li­ci­ji, ta­ko i u pružanju po­mo­ći ovim lju­di­ma ko­ji sva­ko­dnev­no sti­žu. Nji­ma tre­ba hra­na, vo­da, ode­ća, obu­ća. Mi iden­ti­fi­ku­je­mo li­ca sa po­seb­nim po­tre­ba­ma, že­ne sa de­com, sta­re, ne­moć­ne, bo­le­sne i omo­gu­ća­va­mo im pri­o­ri­tet pri ukr­ca­va­nju u vo­zo­ve. Po­sled­njih da­na zbog no­vo­na­sta­le si­tu­a­ci­je, vo­zo­vi ne do­la­ze re­dov­no. Ima­mo do­volj­no za­li­ha da za­do­vo­lji­mo po­tre­be svih ovih lju­di i mo­gu re­ći da je sa­rad­nja sa nji­ma ja­ko do­bra. Sva­ko ko­me tre­ba po­moć ne pra­vi ni­ka­kav pro­blem, ka­da mu se po­moć pru­ži. Mi­slim da nam no­vo­na­sta­la si­tu­a­ci­ja ne­će pra­vi­ti ve­li­ke pro­ble­me jer smo sprem­ni za sva­ku si­tu­a­ci­ju i za­to smo i ov­de, da im po­mog­ne­mo – is­ti­če Alek­san­dar Di­še­vić is­pred UN­HCR-a.
No­ve me­re pred­vi­đe­ne na pro­šlo­ne­delj­nom sa­stan­ku u Bri­se­lu di­rek­to­ra po­li­ci­je, me­đu ko­ji­ma je naj­zna­čaj­ni­ja pro­fi­li­sa­nje mi­gra­na­ta na grč­koj gra­ni­ci i odva­ja­nje onih ko­ji ima­ju uslo­ve za od­la­zak u ze­mlje Evrop­ske uni­je od eko­nom­skih mi­gra­na­ta, tre­ba­lo bi do­ne­kle da re­še pro­blem ko­ji je pre­ma sve­mu su­de­ći kul­mi­ni­rao pro­te­klih da­na me­đu vra­će­nim mi­gran­ti­ma. No­ve me­re pred­vi­đa­ju iz­da­va­nje je­din­stve­nog tran­zit­nog pa­pi­ra na ce­loj bal­kan­skoj ru­ti ko­ji će bi­ti ove­ra­van od stra­ne nad­le­žnih ze­ma­lja kroz ko­je mi­gran­ti pro­la­ze. Na ovaj na­čin, sva­koj ze­mlji bi­će osta­vlje­na mo­guć­nost da oda­be­re na­čin tran­zi­ta kroz svo­ju te­ri­to­ri­ju. Da li će ova­kav na­čin re­ši­ti no­vo­na­sta­le pro­ble­me, osta­je da se vi­di.

M. N.