MALO IZOŠTRENO

Tajnovitost organizacije studentske pobune

Studentski centralni plenum, stožer, štab, politbiro ili šta već upravlja studentskim političkim pokretom, uspeo je da na svom tumačenju uzroka tragedije na novosadskoj železničkoj stanici 15. novembra 2024. pokrene antivladine proteste velikih razmera, a da se ne predstavi javnosti i građanima, za čije je dobro sve to pokrenuo. Ova tajnovitost, kao što bi i svaka druga, pokrenula je političke maštare da domišljaju sastav centralnog plenuma iliti stožera, a potera za tajnom imala je sve karakteristike potere za skrivenim političkim blagom. Ni tajne službe nisu davale od sebe znaka, ako im to režim tajnosti uopšte dopušta, da znaju sve ili nešto o entitetu koji upravlja studentskom pobunom. Policija je, idući za nekim drugim zadacima predistraživanja, pretresala prostorije rektorata i fakulteta, ali nije poznato da je naišla na bilo kakav trag o centralnom plenumu iliti stožeru studentske pobune. Kao da je u zemlju propao, ako je već bio na zemlji.
Javnost, koja valjda sadrži i građane, sa svoje strane je iskreno želela da vidi lice svog kolektivnog političkog dobrotvora. Kako je njegovo predstavljanje izostajalo, nade su računale da će bar na izborima moći da se vidi njegovo lice, ali centralni plenum iliti stožer poslao je nadležnoj izbornoj komisiji i voljenim građanima listu kandidata za poslanike bez ijednog studenta. Poslao ju je preko profesora, glumaca, sportista, lekara i drugih, i opet se nije pojavio pred građanima da se predstavi, da konačno saznamo ko se to bori za našu slobodu i dostojanstvo. Ostao je opet potpuno anoniman. Čak ni iz anonimnosti ne opisuje ni ekonomski život građana posle izbora, ni geopolitički kurs države, ni njene teritorijalne muke, ni kulturni i duhovni pravac nacije, a ne pominje čak ni samu naciju. Trebalo bi da podrazumevamo da su sve te sitnice sadržane u pojmovima slobode i dostojanstva, o kojima kandidati sa Studentske liste bez studenata najradije govore.
Neko će nas osnovano podsetiti da je Studentsku listu predalo jedno registrovano udruženje građana-studenata, i osnovano osporiti našu priču o tajnovitosti. Naime, u registar udruženja građana u APR upisano je Udruženje građana „Studentska lista“, čiji je zastupnik Petar Živković, student Pravnog fakulteta u Beogradu. Legalno i legitimno, pogotovu što je Petar Žiković prepoznatljivi predstavnik studentskih blokada, dvadesetdvogodišnji aktivista u čiju je biografiju upisano da je pretrpeo i fizički napad od strane četvorice mladića, napad koji se na antivladinoj strani vidi kao naručen. Osnovano je imati stav da je sve išlo po redu, i da je centralni plenum studentske pobune prirodno evoluirao do registrovane organizacije, koja je uredno predala izbornoj komisiji listu od 250 kandidata, podržanu od 70 hiljada građana.
Za druge su, međutim, same pojedinosti registracije Udruženja građana „Studentska lista“ osnova za održanje narativa o tajnovitosti centralnog plenuma iliti stožera studentske pobune. Naime, udruženje je registrovano kao pomoćna struktura, čiji su ciljevi pružanje podrške izbornim aktivnostima, edukacija i praćenje izbornog procesa.
Redakcije, koje se drže novinarskog kodeksa, izbegle su da blokadersku aktivnost studenta Petra Živkovića povežu sa penzionisanjem policijskog generala Bogoljuba Živkovića, njegovog oca, što neke druge redakcije nisu. Nije korektno ni moralno dopušteno osporavati studentu Petru Živkoviću autentičnost mišljenja o vlasti Aleksandra Vučića, niti je ispravno tumačiti penzionisanje policijskog generala aktivnošću njegovog sina.
Ali, ne moramo biti ljubitelji teorije zavera, da bismo bili ubeđeni da reč ima usta, koja su je izgovorila, i da svaki talas ima roditelja u događaju, koji ga je pokrenuo, i da bismo stigli do neizbežnog pitanja: da li su pobunjeni studenti kao centralni plenum iliti stožer uopšte postojali ili su bili virtuelni konstrukt dobro organizovanih protivnika vlasti?
Nema, naime, nikakve logike da moralno uzvišena grupa mladih ljudi, kako smo zamišljali centralni plenum iliti stožer, poveri svoje preporodne ciljeve samospoznanim elitistima i ne previše uspešnim pripadnicima predvučićevske vlasti.
Iako je poznato ko je predao Studentsku listu Republičkoj izbornoj komisiji, javnosti je uskraćeno predstavljanje organizatora i ideologa studentske pobune, jer je ona suviše veliki poduhvat za mladog Petra Živkovića i još desetak osnivača Udruženja građana „Studentska lista“. Opet ne znamo ko je to preduzeo tako snažnu i tako široku pobunu protiv vlasti, ko je to organizovao tako obuhvatnu borbu za našu slobodu i dostojanstvo u liberalizmu, i pri tom hrabro odlučio da glasačima ne govori ništa o hlebu, platama, penzijama, Kosovu, ćirilici i svetosavlju.
Sam status udruženja, kao pomoćne strukture, kao da namerno nudi činjenicu o postojanju glavne strukture, strukture iznad udruženja kao pomoćne organizacije. Pri tome, Udruženje građana „Studentska lista“ registrovano je na određeno vreme: 1. maja 2028. automatski će se brisati iz registra u APR. Zagovornici tajne o centralnom plenumu, iliti stožeru studentske pobune, ne prihvataju da se jedna preporodna ideja oročava baš do 1. maja 2028. Da li se to pobeda na izborima smatra sigurnom, i da je godina i po od izborne pobede dovoljna da se učvrste temelji osvojene slobode i dostojanstva? Ili će, ako izostane pobeda nad koalicijom oko naprednjaka, za godinu i po dana morati da se nađe neka druga pomoćna organizacija studentske pobune? Nije valjda da će se preporodna ideja sama od sebe ugasiti 2028?
Zašto bi se gasila, ako nije realno očekivati da će Aleksandar Vučić, ako iz pozicije običnog kandidata pobedi na izborima, upravljati državom putem diskusionih tribina. Ako pobedi, Vučić će opet biti autokrata, jer harizmatični političar, kakav je on, skoro da ne može drukčije: u njegove ruke će vešti rentijeri njegove harizme natrpati i časti, i vlasti, i smišljene lojalnosti, kao što su i do sada to činili. Niti oni umeju drukčije, niti on ima komfora da im se opire. Ali, iz svega što su protiv njega preduzeli vešti rentijeri čiste studentske pobune, posle novosadske tragedije, on je svakako shvatio da neograničena sloboda u izboru sredstava i metoda borbe protiv vlasti mora da bude zamenjena odgovornom slobodom borbe protiv vlasti, slobodom koja ne ukida slobodu većine građana. Drugim rečima, moraće, ako pobedi, da utegne državu, ali i da gradi atmosferu u kojoj će demokratski vidovi i sredstva borbe protiv vlasti biti uvaženi pre nego što se transformišu u nasilje.
I samo oročavanje trajanja pomoćne organizacije za ukidanje naprednjačke vlasti, to jest udruženja građana, koje je formalno predalo studentsku listu, potvrđuje da javnost ni posle dve godine potresanja Srbije protestima, ne zna ko je sve to pokrenuo. Zavisno od ishoda izbora 25. oktobra, tajna bi mogla ili da se obelodani kroz geopolitički zaokret pobednika, ili da se na političkom groblju zakopa.