JUNIOR MITROVAČKOG „VALA“ I KAJAKAŠ REPREZENTACIJE SRBIJE DUŠAN FILIPOVIĆ USPEŠAN NA OLIMPIJSKIM NADAMA

Kajakaški gen Filipovića za novu olimpijsku nadu Srbije

Mladi takmičar Kajkaškog kluba „Val“ iz Sremske Mitrovice Dušan Filipović vratio se sa takmičenja Olimpijskih nada održanog u Bratislavi od 17. do 20. septembra zabeleživši odlične rezultate, vredne pažnje. Na ovom, nezvaničnom Svetskom prvenstvu kajakaša, rođenih od 2009. do 2011. godine, Dušan je u dvosedu K2 na 1.000 metara, u paru sa godinu dana mlađim kolegom iz reprezentacije Srbije Andrijom Sibinkićem, osvojio osmo mesto, dok je u pojedinačnoj disciplini jednoseda K1 na istoj deonici u konačnom plasmanu bio dvadeseti. Takmičenje Olimpijskih nada u kome se nadmeću mladi kajkaši, koji su tek ušli u međunarodnu konkurenciju, ove godine okupilo je 737 veslača iz 40 zemalja sveta.
Dušanovi rezultati, posvećenost ovom sportu i želja za napredovanjem dobar su pokazatelj da srpski kajak dobija novi potencijal, što nikako ne čudi, jer je u pitanju šesnaestogodišnjak, koji dolazi iz mitrovačke kajakaške porodice Filipović. Dušan je sin nekadašnjeg jugoslovenskog i srpskog olimpijca, osvajača najvećih svetskih i evropskih odličja, Ognjena Filipovića i unuk dede Dušana, Ognjenovog oca, trenera i tvorca trofejne kajakaške priče. Pri tome, mlađi Dušan u svet vrhunskog kajaka krenuo je prilično kasno – pre nešto više od godinu dana, kada je naučio veslanje. Posle nekoliko domaćih takmičenja ovo je njegovo prvo međunarodno nadmetanje.

Podrška oca Ognjena, nekadašnjeg kajakaškog šampiona
O Ognjenu Filipoviću, srpskom olimpijcu i osvajaču dva svetska i jednog evropskog zlata, sportska javnost mnogo zna. Bio je primer sportiste, koji je karijeru gradio u teškim uslovima, kada kajak nije prepoznat kao potencijalno trofejni sport, tokom devedesetih godina. Ognjen je tada imao ključnu podršku oca Dušana, koji ne samo što je bio trener već i motivator, menadžer, čak i autor tehničkih rešenja za čamce, koji su osvajali svetske medalje. Dve decenije kasnije u sličnoj poziciji našao se mitrovački olimpijac, čija je pažnja sve više usmerena na kajakaški razvoj sina Dušana. Ognjenov stariji sin Strahinja ušao je u kajak znatno ranije. Bio je odličan u mini – kajak takmičenjima, ali je vremenom izgubio interesovanje za sport, koji je kod Filipovića mnogo više od porodične tradicije.
Ognjen je pažljivo pratio sinovljev nastup u Bratislavi. Tamo je prepoznao dobre i loše stvari Dušanovog nastupa i pronašao elemente na kojima treba poraditi u nastavku karijere. Iako je njegov kajakaški razvoj i vreme u kome se takmičio neuporedivo sa sadašnjim uslovima, Ognjen smatra da Dušan ima dovoljno talenta i podrške iz porodice i kluba da napravi velike rezultate. Poučen ličnim iskustvom, ne bi želeo da mladog kajakaša izlaže nepotrebnom pritisku, niti da nameće fizičke i taktičke zahteve, koji ne pripadaju njegovom uzrastu. Zalaže se za postepeni takmičarski napredak sa uverenjem da je možda i prednost što Dušan nije „potrošen“ intenzivnim treninzima u mlađim kategorijama. To se pokazalo kao negativna stvar u mnogim kajakaškim karijerama koje su zaustavljene na najvažnijem, seniorskom nivou.
O tati Ognjenu i deda Dušanu napisane su stotine novinskih članaka a očevo iskustvo sa Olimpijade i zajednički život sa najvećim zvezdama svetskog sporta svakako su san budućeg kajakaškog šampiona. Stariji Filipović nije član stručnog štaba „Vala“, ali je prisutan na Dušanovim treninzima, gde mu pruža korisne savete, upravo onakve kakve je i sam dobijao od svog oca.

Stručna javnost i svetski treneri prisutni na Olimpijskim nadama 2026. u Bratislavi zapazili su nastupe i rezultat mitrovačkog kajakaša, ocenivši da je njegov napredak neverovatno brz za tako kratko vreme. Očigledno da je kajakaški gen Filipovića proradio u pravom trenutku i da je finale i osmo mesto u svetskoj konkurenciji dodatna motivacija za još bolje rezultate. Kada se tokom prošle godine ozbiljnije zainteresovao za kajak, mitrovački srednjoškolac bio je rešen da ne odustaje lako, iako je uz sebe imao znatno iskusnije vršnjake, koji su u kajakaški čamac seli još kao osnovci. Kako sam kaže, na prvim takmičenjima nije imao rezultate, čak se dešavalo da bude i poslednji, ali nije odustajao. Tokom prošle zime u saradnji sa trenerom Nenadom Kosijerom pojačao je trening i fokus za narednu sezonu. Usledilo je Prvenstvo Srbije na 5.000 metara, gde je bio osmi. Potom je na nacionalnom izbornom Kupu za ulazak u reprezentaciju u disciplini na 1,000 metara osvojio peto mesto u jednosedu, čime je već u junu obezbedio takmičenje Olimpijskih nada. Na Prvenstvu Srbije u K1 na 1.000 metara bio je četvrti, dok je na 500 metara bio peti.
Dušan Filipović i Marko Pevac iz mitrovačkog KK „Val“, zahvaljujući rezultatima, pozvani su na letnje pripreme reprezentacije Srbije. Na takmičenju Olimpijskih nada Dušan je nastupio na 1.000 metara pojedinačno i u paru sa mlađim Sibinkićem u dvosedu na 1.000 metara. Do ove kombinacije došlo se uparivanjem dva najuspešnija pojedinačna kajakaša na toj deonici. Interesantna je slučajnost da je Andrija sin Bore Sibinkića, koji je pored Ognjena Filipovića bio član četvoroseda, osvajača svetskog zlata u Segedinu 2006. godine. Dušan i Andrija pre odlaska u prestonicu Slovačke imali su svega nekolkio zajedničkih treninga.
– Bratislava je bila moje prvo međunarodno takmičenje i moram da kažem da nisam očekivao da ću ući u finale i ostvariti visok plasman, jer sam mislio da nisam dovoljno trenirao za ovakav nivo takmičenja. Bio sam uveren da vredim, ali nisam znao koliko u ovom trenutku. U najboljoj svetskoj konkurenciji video sam da mogu do finala i najboljih rezultata u trkama sa takmičarima, koji iza sebe imaju mnogo godina treninga i veslanja, kaže Dušan Filipović, koji je naročito zadovoljan uvodnim nastupima dvoseda na 1.000 metara u polufinalnim grupama, gde su ostvarili vreme za medalju i kao ubedljivo prvi ostavili su konkurente na nekoliko sekundi razlike.
Međutim u finalnoj trci koja je organizovana istog dana nedostajalo je iskustva i koncentracije. Na kraju, osmo mesto na svetu nije mala stvar. U pojedinačnoj konkurenciji Dušan je bio treći u kvalifikacionoj grupi. Direktno je ušao u polufinale, gde je veslao ispod svojih očekivanja i kao sedmi ušao je u C finale gde je bio drugi, odnosno dvadeseti u generalnom plasmanu.
Za Dušana je celokupna atmosfera u Bratislavi bila novo i jedinstveno iskustvo. Prvi put je bio okružen stotinama najboljih svetskih vršnjaka, koji su budućnost ovog sporta. Prvi put se upoznao sa startnim blokom i namenski izgrađenom kajakaškom stazom Zemnik.

Trener Nenad Kosijer:
Dušanove najbolje rezultate tek očekujemo
Trener u KK „Val“ i reprezentaciji Srbije Nenad Kosijer nije putovao u Bratislavu, jer po pravilu prati starije takmičare, ali je prezadovoljan rezultatom i napretkom Dušana Filipovića. Kosijer kaže da se radi o jedinstvenom slučaju da neko za godinu dana toliko napreduje.
– Dušan je vredan, radan i disciplinovan takmičar. Njegove najbolje rezultate tek očekujemo. Za sada je odličan i očekujemo da tako nastavi, kaže Kosijer.

Podstaknut lepim iskustvom, mladi Filipović okreće se još ozbiljnijem radu. Posle kratke pauze od sedam dana ponovo ulazi u ritam svakodnevnih treninga, pre i posle podne. Kao učenik sportskog smera Mitrovačke gimnazije, Dušan Filipović ima podršku škole i profesora koji razumeju njegove obaveze. U novembru će uslediti još jedna nacionalna izborna kontrola na dva kilometra, da bi februara naredne godine usledile pripreme za najveća takmičenja – Evropsko i Svetsko juniorsko prvenstvo. U matičnom klubu Filipović radi u grupi sa još dva juniora, ali svakodnevno trenira sa iskusnijim takmičarima, olimpijcima Bojanom Zdelarom, Marijom Dostanić, Anastazijom Bajuk i Dimitrijem Stojšićem.
Zahvaljujući svetskim uspesima Ognjena i njegove generacije, u kajakaškom sportu Srbije uspostavljen je adekvatan sistem vrednovanja rezultata i stipendija, što uz dobar sistem treninga i podršku nacionalnog olimpijskog komiteta takmičarima olakšava pripreme i sportski rad u cilju ostvarenja vrhunskih rezultata.
Dejan Mostarlić