TEMA BROJA: BEZBEDNOST HRANE U LETNjIM MESECIMA

Smanjiti rizik od kvarenja namirnice i trovanja hranom

Pijaca u Inđiji

Sa dolaskom visokih temperatura povećava se i rizik od kvarenja namirnica i pojave trovanja hranom, zbog čega stručnjaci upozoravaju da je pravilno čuvanje i adekvatna termička obrada hrane od presudnog značaja za očuvanje zdravlja. Povodom Svetskog dana bezbednosti hrane, koji se obeležava sedmog juna, pažnja javnosti usmerena je na značaj kontrole ispravnosti namirnica, ali i na navike potrošača prilikom kupovine hrane.
Kako lekari kažu, o ispravnosti hrane tokom leta trebalo bi da brinu svi, a naročito oni koji imaju decu, koja su osetljivija od odraslih. Po rečima dr Emilije Osvald, pedijatra iz rumskog Doma zdravlja, prvo i osnovno je da se mora voditi računa o pripremi hrane, pogotovo za najmlađe, počevši od higijene ruku, prostora gde se sprema hrana, do same higijene namirnica. Potrebno je dobro prati voće i povrće, a što se tiče stavljanja sode bikarbone u vodu za pranje, to je dodatna dezinfekcija. Kada se pere salata, pored pranja pod mlazom vode, trebalo bi da odstoji 20 do 30 minuta u hladnoj vodi, a da se zatim vadi list po list iz vode, kako bi preostala nečistoća ostala na dnu posude.

dr Emilija Osvald

– Dosta se upotrebljavaju različiti pesticidi u proizvodnji povrća. U letnjim mesecima svaki organizam, posebno dečiji koji je aktivniji, treba više vode i namirnice, koje se lakše vare, pa su preporuke da se daje sezonsko voće i povrće sa dosta vode, kao što su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, da se smanji unos soli, da se deci daju voda i ceđeni sokovi od svežeg voća, a ne kupovni, koji su puni šećera i izazivaju dehidraciju organizma, kaže dr Osvald i apeluje na roditelje da od malih nogu decu uče da održavaju higijenu ruku i lica, i pre i posle jela.
Svima se preporučuje se češća konzumacija ribe, piletine, pre nego crveno meso, koje je inače dobro i zdravo zbog krvne slike, ali se ova druga mesa lakše vare na visokim temperaturama.
Kad su mesa, jaja i mleko u pitanju, sve te namirnice bi trebalo da budu termički obrađene, pogotovo u letnjim mesecima. Svaka od ovih namirnica ima različitih bakterija, kojima odgovaraju temperature od 25 do 40 stepeni Celzijusa za razmnožavanje, kao što je ešerihija koli, koje ima u goveđem mesu i koja može, ako nije dobro termički obrađeno meso, da izazove razne probleme sa zdravljem, potom salmonela, koja se nalazi i u mesu i jajima, kao i razne druge bakterije, koje mogu da izazovu vrlo ozbiljne zdravstvene probleme.
Saveti su da pileće meso treba peći na minimum 71 stepen celzijusa, crvena i goveđa mesa na minimum 74 stepena, svako sveže mleko treba da provri, a jaja da budu dobro termički obrađena. Sve namirnice moraju u da se čuvaju u frižideru. Leti je dozvoljeno maksimalno sat vremena hlađenje na sobnim temperaturama, pa onda odmah staviti u frižider.
Što se tiče sladoleda, najsigurniji su oni u vitrinama, koji se kupuju u marketima, ali ne preterivati sa količinama.
– Treba voditi računa da se ne upotrebljava ista daska za sečenje mesa i voća i povrća, potrebno je redovno prati ruke, namirnice, ali i površine na kojima se priprema hrana, objasnila je Emilija Osvald i skrenula pažnju na to da ne treba izbegavati davanje svežih namirnica deci, zbog straha od pokvarene hrane, nego pažljivo rukovati sa njima i čuvati ih, jer utiču na imuni sistem pozitivno.

Namirnice se kupuju na proverenim mestima

Potrošači u Inđiji imaju različita mišljenja o tome gde je najbezbednije kupovati hranu. Dok jedni više poverenja imaju u velike trgovinske lance i kontrolisane uslove prodaje, drugi se i dalje rado odlučuju za kupovinu „na kućnom pragu“ ili na pijacama, verujući u svežinu i domaće poreklo proizvoda.
– Hranu, uglavnom, kupujem u trgovinama jer sam nekako sigurnija zbog dece da je tu čuvanje namirnica bezbednije, nego što je to na pijaci ili nekom drugom mestu. Itekako vodim računa šta i gde kupujem, mislim da oprez, pogotovo leti, nije na odmet, ističe Jelena Stašević iz Inđije.
Prodavci na pijacama ističu da kupci sve više traže domaće i sveže proizvode, ali i da su uslovi čuvanja namirnica tokom leta veoma važni. Navode da se posebna pažnja posvećuje higijeni tezgi, rashladnim uređajima i zaštiti namirnica od sunca i visokih temperatura.
– Kada su spoljne temperature visoke, tačno znamo koje proizvode možemo držati na tezgama, a koje ne. Konkretno, voće i povrće nije toliko „osetljivo“ poput mlečnih i suhomesnatih proizvoda, koji moraju da se čuvaju u kontrolisanim uslovima, ističu prodavci na inđijskoj pijaci i dodaju da su kontrole nadležne inspekcije, tokom visokih temperatura, češće i oštrije, te je i to jedan od razloga zbog čega mora da se vodi računa o načinu distribucije i čuvanja određene vrste hrane i prehrambenih proizvoda.
Bogatu ponudu voća, povrća, mlečnih proizvoda i drugih namirnica na staropazovačkoj pijaci doneo je i poslednji četvrtak u maju, ali zbog sve viših temperatura potrebno je i više opreza kada je reč o čuvanju hrane. Kupci zato češće biraju jutarnju kupovinu. Većina daje prednost domaćim proizvodima od njima poznatih proizvođača na pijaci.
– Sir i mleko kupujem na pijaci i ne plašim se da nije ispravno. Bila su vremena i kad nije bilo frižidera, a sir se proizvodio i prodavao po pijacama i nikom se ništa nije desilo. Uvek kupujem na pijaci, tokom cele godine, jer znam da kupujem kvalitetno, pravo mleko i pravi sir, kaže Mirjana Maletić iz Stare Pazove.

MIrjana Maletić

Prodavci kažu da tokom toplih dana posebno vode računa o čuvanju robe. Voće i povrće češće osvežavaju i sklanjaju u hlad, a osetljivije namirnice poput mlečnih i mesnih proizvoda dobro rashlade pred iznošenje na tezgu.
– Kod kuće imamo hladnjaču i toliko ohladimo robu, da se skoro zamrzne, da bi ovde na pijaci što duže izdržala. I mušterije obaveštavamo da dođu što ranije na pijacu i ja zaista prodam većinu robe već do deset, pola jedanaest. Najviše me brine bezbednost mleka i mlečnih proizvoda, kada dođu vrućine, ali mi sa naše strane uradimo sve da ostanu bezbedni, i evo već 30 godina prodajem na pijaci i nikada nije bilo problema. Što se tiče mesnih prerađevina, to je sve dimljeno, a čvarci su vrući kao što i treba da budu, kaže Zorica Grujić, proizvođač mlečnih i mesnih proizvoda iz Vojke.

Zorica Grujić

Kontrola kvaliteta hrane

Kada je u pitanju struka, važno je znati da se može lako i brzo sprovesti kontrola određenih namirnica. Zavod za javno zdravlje u Sremskoj Mitrovici ima akreditovane metode za laboratorijsko ispitivanje hrane i pruža građanima usluge iz oblasti analize uzoraka. U skladu sa važećom zakonskom regulativom i relevantnom literaturom, laboratorije ispituju pojedine vrste/grupe uzoraka hrane (npr: žita, mlinski, pekarski proizvodi, testenine, brzo smrznuta testa, fini pekarski proizvodi (kolači, keks), snek proizvodi, proizvodi od mesa, osvežavajuća pića, mleko i mlečni proizvodi…
Laboratorija vrši specifične analize: određivanje količine hranljivih materija i energetske vrednosti neophodnih za izradu nutritivne deklaracije na proizvodu, kalorijsko-bromatološko ispitivanje gotovih obroka u ustanovama javne ishrane (predškolskim, školskim, restoranima) i sadržaj zaslađivača, kofeina i kinina, konzervanasa, nitrita i ukupnih fosfata u proizvodima od mesa, sintetskih boja, sadržaj metala i metaloida arsena, kadmijuma, olova, bakra, žive, cinka, nikla, hroma, natrijuma, mikrobiološka ispitivanja hrane za životinje i pojedinačne parametre, po zahtevu korisnika usluga u pogledu mikrobioloških ili fizičko-hemijskih pokazatelja kvaliteta.
EMN