MEĐUNARODNI DAN MEDICINSKIH SESTARA

Upoznajte sremske heroine u belim mantilima

Povodom obeležavanja međunarodnog Dana medicinskih sestara, 12. maja, odlučili smo da istaknemo značaj ove profesije, koja predstavlja stub svakog zdravstvenog sistema. To su heroji u belim uniformama, bez kojih ne bi mogli ni pacijenti ni lekari.
Andrijana Đurić punih 26 godina radi kao medicinska sestra u mitrovačkoj bolnici. Navodi da se opredelila da joj životni put bude vezan za zdravstvo, jer smatra da nema humanijeg i odgovornijeg zanimanja od poziva iz oblasti medicine.
– Zdravstvo za mene nije samo posao, već poziv koji zahteva empatiju, strpljenje, znanje i veliku odgovornost. Ako ne posedujete sve ove osobine, poziv medicinske sestre neće ispuniti očekivanja, navodi Andrijana, koja se po završetku srednje škole zaposlila na hirurgiji, gde je stekla prvo i najvažnije iskustvo.
– Poslednjih godina radila sam kao glavna sestra u Službi ortopedije i u hirurškoj operacionoj sali, a poslednje dve godine obavljam funkciju glavne sestre bolnice. Svaka od njih zahtevala je stručni pristup, visoku odgovornost i sposobnost za rad u timu, iznosi naša sagovornica.
Na pitanje šta je po njoj najlepše u pozivu medicinske sestre, Andrijana odgovara:
– Kao najlepše u ovom pozivu izdvojila bih mogućnost da pomažem ljudima i budem uz njih u trenucima kada im je podrška najpotrebnija. Najveću vrednost ovog poziva vidim u humanosti i požrtvovanosti zdravstvenih radnika prema pacijentima i osećaju ispunjenosti kada znate da ste nekome učinili nešto dobro. Iz dugogodišnjeg iskustva mogu da potvrdim da lepa reč i pristup imaju ogroman značaj. Ljubaznost, strpljenje i osmeh često olakšaju pacijentu strah i neizvesnost, što je važan deo procesa lečenja. Iako osmeh sam po sebi nije lek, on svakako doprinosi opštem osećaju sigurnosti i poverenja.
Izazovi su deo svakog posla. Podrazumevaju odgovornost, suočavanje sa teškim situacijama i ishodima.
– Sve su to neminovnosti u ovom poslu i u zavisnosti od pozicije i radnog mesta (ambulanta, odeljenje, operaciona sala), zavisi i nivo opterećenosti i odgovornosti. Reč je o timskom radu i ako on funkcioniše na visokom stručnom nivou, preduslovi za teškoće su minimalne. Kritike i probleme posmatram kao priliku za unapređenje rada. Trudim se da ostanem profesionalna, da saslušam sve strane i da svaku situaciju rešavam smireno, iznosi Andrijana Đurić.
U većini slučajeva rad medicinskih sestara i tehničara je prepoznat i cenjen, kako od strane lekara, tako i od pacijenata. Ipak, uvek ima prostora da se njihov doprinos dodatno istakne i vrednuje, jer bez njihovog rada nema kvalitetne zdravstvene zaštite.
– Za nas je najveća satisfakcija kada pohvale stignu od strane pacijenata, tada znamo da smo uradile pravi posao i da naša misija ima smisla, zaključuje u razgovoru za M novine glavna medicinska sestra bolnice Zdravstvenog centra Sremska Mitrovica.

Profesija satkana od humanosti

Marjenka Marček iz Stare Pazove se pre 41 godinu zaposlila u staropazovačkom Domu zdravlja, kao medicinska sestra. Kaže da je oduvek znala i želela da bude medicinska sestra koja pomaže drugima. Njeno prvo radno mesto bilo je u dečjem dispanzeru u Domu zdravlja „Dr Jovan Jovanović Zmaj“. U toj zdravstvenoj ustanovi provela je ceo radni vek.
– Srećna sam što celog života radim ovaj posao, jer radim ono što sam htela i što volim i što me čini srećnom, kaže ova medicinska sestra uvek nasmejana.
Uz stručnost i znanje, u radu sa pacijentima upravo osmeh je jako bitan. Svaki pacijent se razlikuje od drugog, niko ne dolazi kod lekara iz istog razloga. Neko bude veoma bolestan i očajan zbog toga, pa je neretko potrebno umiriti te ljude, pružiti im nadu i naći prave reči za njih u tom trenutku. Radila je na različitim mestima, od dečjeg odeljenja preko hitne pomoći, intervencija, do internističke ambulante i medicine rada, gde je sada i gde se nada da će sačekati penziju.

– U manjim mestima je bilo predivno raditi, recimo u Surduku i u Golubincima. Najteže situacije su uvek u hitnoj službi. Medicinska sestra je stub jedne zdravstvene ustanove. Ona je veza između lekara i pacijenta. Imala sam sreću da sam uvek radila sa odličnim lekarima, sa čak 48 i zaista sam mnogo naučila od njih, priča medicinska sestra Marjenka.
U toku radnog veka kaže da nije imala loše iskustvo. Završila je srednju medicinsku školu „Nada Dimić“ gde je stekla stručno znanje, ali mnogo su je naučile i starije koleginice. I sad ne preza od toga da uči i od mlađih koleginica, koje, s druge strane i ona sama usmerava i savetuje.

Važno je povezati se sa pacijentom

Kroz svoj svakodnevni rad, medicinske sestre pokazuju visok nivo stručnosti, odgovornosti i empatije prema pacijentima.
– Moje profesionalno iskustvo i mojih kolega obuhvata rad u dinamičnom okruženju, a to zahteva brzo donošenje odluka, timsku saradnju i stalno usavršavanje. Tokom radnog veka medicinske sestre se susreću sa različitim izazovima, od hitnih medicinskih stanja do dugotrajne nege pacijenata, što je doprinelo razvoju naših veština i profesionalnog pristupa. Posebno bih naglasila važnost komunikacije sa pacijentima i njihovim porodicama, kao i međusobnu podršku unutar tima. Upravo ta povezanost i humanost čine ovu profesiju izuzetnom, kaže za naše novine Slavica Rikanović, glavna medicinska sestra u rumskom Domu zdravlja.

Ona dodaje i da je Dan medicinskih sestara prilika da se oda priznanje svim koleginicama i kolegama na njihovoj posvećenosti, požrtvovanosti i neizmernom doprinosu očuvanju zdravlja zajednice.
– Nastavićemo da unapređujemo svoje znanje i veštine kako bismo pružili što kvalitetniju zdravstvenu negu našim sugrađanima, poručila je Slavica Rikanović.

Njih prvo ugledamo kada dođemo na svet

Babica u penziji, Rada Senjo iz Inđije poznata je, pre svega, kao žena koja svoj posao ne vidi samo kao profesiju, već kao životnu misiju. Iako je završila profesionalnu karijeru, to je nije sprečilo da nastavi da radi ono što najviše voli, a to je da edukuje buduće mame i posećuje one koje su to tek postale. Rada kaže da za nju nema lepšeg trenutka od onog kada se čuje bebin plač i kada na licu ugleda mamin osmeh.
Njena priča počela je još u srednjoškolskim danima, kada je prvi put osetila da želi da pomogne budućim majkama i bude uz njih kada se život najintenzivnije menja. Za Radu, svaki porođaj nije bio samo medicinski čin, već trenutak pun emocija, nade i poverenja. Tokom 34 godine rada u porodilištima u Novom Sadu, Beogradu i kratko u Inđiji, pomogla je hiljadama žena, držala ih za ruku u najtežim momentima i uvek pronalazila reči koje umiruju i ohrabruju. Nakon penzionisanja 2012. godine, nastavila je da radi sa trudnicama u Inđiji, u Školici za trudnice, gde je svakom budućem roditelju pružala stručnu, ali i ljudsku podršku.

– Svaka žena koju sam vodila kroz porođaj, svaki trenutak kada sam mogla da pomognem i da umirim strahove, to su trenuci koji me čine srećnom, kaže ona.
Upravo iz tog razloga, posle više od 30 godina u porodilištima, osnivanje Udruženja trudnica i porodilja, koje nosi njeno ime bilo je prirodan korak, način da svoje znanje, iskustvo i ljubav prema ovom poslu podeli sa što većim brojem majki. Za 14 godina rada Školice za trudnice kroz ovaj program prošlo je više stotina žena iz Inđije i okolnih mesta, ali i iz Beograda.
– Sa entuzijazmom nastavljam da radim, jer zadovoljstvo trudnica i zdrave bebe predstavljaju najveće priznanje, i tako će biti sve dok me zdravlje služi. Raditi sa ženama u najlepšim, ali i najtežim trenucima njihovog života, za mene je više od posla. To je sreća, čast i životna radost, objašnjava babica Rada.

EMN