INTERVJU: ANjA ŠEVIĆ, PRIČE O SAVREMENOM PRISTUPU ZDRAVLjU

Funkcionalni trening menja odnos prema telu

U vremenu „instant transformacija“, „instant rešenja“, ona bira spor, promišljen i individualan pristup. Kroz funkcionalni trening, svojim klijentima pomaže da izgrade stabilnost, snagu i savest o sopstvenom telu.
U intervjuu za M novine Anja Šević, osnivačica studija „Vento“ u Sremskoj Mitrovici, govori o radu sa ljudima, prilagođavanju treninga realnim potrebama i značaju kontinuiteta u postizanju rezultata.
Naša sagovornica je po struci profesor književnosti, ali sport je oduvek bio važan deo njenog života, što je dovelo do toga da danas pomaže drugima da ostvare dobre rezultate i napredak, vežbajući.
– Dugo sam živela u Istanbulu, gde sam se bavila modelingom. To iskustvo mi je donelo drugačiju perspektivu, ali i jasniju svest o tome koliko su disciplina, rutina i odnos prema telu važni u svakodnevnom životu. Po povratku u Srbiju pokrenula sam „Vento“ sa idejom da spojim rad na telu i razvoj unutrašnje stabilnosti. Pored treninga, u „Ventu“ se održavaju i radionice posvećene ličnom napretku, jer verujem da promene nisu održive, ako se ne radi podjednako na fizičkoj snazi i načinu razmišljanja. „Vento“ je studio prilagođen ljudima koji mnogo rade i imaju dinamične rasporede, zato je otvoren od ponedeljka do nedelje. Ideja je bila da treninzi budu dostupni i fleksibilni, kako bi se lakše uklopili u tempo savremenog života, kazala je Anja Šević.

M NOVINE: S obzirom na to da ste završili književnost, da li ste oduvek bili
podjednako okrenuti i sportu i humanističkim naukama?
ANjA ŠEVIĆ: Tenis sam trenirala od prvog razreda osnovne škole pa sve do kraja srednje. Iako se time nisam profesionalno bavila, treninzi su bili deo moje svakodnevice tokom odrastanja. Za mene književnost i sport nikada nisu bili dve suprotne stvari. Jedno me je učilo kako da razumem ljude i njihove priče, drugo kako da budem istrajna i dosledna sebi. Ta kombinacija mi je pomogla da razvijem i analitički pristup i praktičan odnos prema životu. Primećujem da ljudi često imaju potrebu da sebe ili druge svrstaju u jednu ulogu ili zanimanje, ali ja verujem da svako od nas ima više dimenzija. Ne vidim razlog zašto bi neko morao da bira između intelektualnog i fizičkog, između umetnosti i pokreta. Upravo iz tog razmišljanja nastao je i „Vento“.

Šta vas je privuklo sportu?
Privukao me je osećaj koji ostaje posle fizičkog napora. Taj umor koji prija i glava koja je mirnija. Sport mi pomaže da se resetujem i da se vratim sebi posle napornog dana. Važna mi je i energija ljudi, ta zdrava interakcija kroz pokret, bez previše priče i glume. Trening mi daje konkretan osećaj da sam tog dana uradila nešto dobro za sebe.

Da li je bilo teško napustiti struku za koju ste se školovali?
Ne smatram to napuštanjem struke, samo sam je prenela u drugačiji kontekst. Iako danas ne radim kao profesor, književnost je i dalje prisutna u mom životu i radu. Ona je utkana u moj način razmišljanja, u komunikaciju sa ljudima i u radionice koje organizujem u „Ventu“. Znanja i perspektiva koje sam stekla kroz studije književnosti mi pomažu svakodnevno, u razumevanju ljudi, njihovih potreba i unutrašnjih procesa. To nije nešto što se meri titulom ili radnim mestom. Književnost za mene nije samo profesija, već način života. Ne mora sve da ima direktnu finansijsku vrednost, neke stvari oblikuju čoveka iznutra, a to je nešto što se ne može kupiti novcem.

Da li smatrate da su komunikacija i razumevanje ljudi podjednako važni
kao i poznavanje vežbi?
Apsolutno. Poznavanje vežbi je osnova, ali rad sa ljudima ne završava se na tehnici. Svaka osoba dolazi sa drugačijim iskustvom, motivacijom i granicama, i bez razumevanja toga nema kvalitetnog rada. Komunikacija je ključna, jer omogućava da se trening prilagodi čoveku, a ne obrnuto. Smatram da trener mora da zna kako da sluša, kako da objasni i kako da prepozna kada treba stati, a kada podstaći. Upravo taj odnos čini razliku između pukog vežbanja i dugoročnog napretka.

Da li Vam je ranije treniranje tenisa pomoglo da danas budete bolji trener?
Sigurno jeste. Godine provedene u tenisu naučile su me kako izgleda put od početnika do nekoga ko se oseća sigurno u pokretu. Znam kako je kad ti nešto ne ide, kad napredak ide sporo i koliko je važno da trener ume da prilagodi pristup svakoj osobi. To mi danas pomaže da budem realna u očekivanjima, strpljiva sa klijentima i fokusirana na proces, a ne samo na rezultat. Lakše prepoznajem gde je nekome granica, a gde ima prostora za još malo pomeranja. Mislim da me je upravo to iskustvo učinilo boljim trenerom, jer ne gledam samo vežbu, već čoveka koji je radi.

Kako biste objasnili šta su to funkcionalni treninzi i po čemu se oni
razlikuju od rada u teretani?
Funkcionalni trening podrazumeva pokrete koji su bliski svakodnevnim aktivnostima: čučanje, podizanje, guranje, povlačenje, rotacije. Cilj nije samo da se izgradi mišić, već da telo postane jače, stabilnije i pokretljivije u realnim situacijama. Za razliku od klasične teretane, gde se često radi izolovano na spravama, funkcionalni trening uključuje celo telo i razvija koordinaciju, balans i snagu istovremeno. Treninzi su prilagođeni svakoj osobi, njenom nivou i potrebama, a fokus je na kvalitetu pokreta, ne na težinama. Meni je važno da ljudi kroz trening nauče kako da se pravilno kreću, da smanje bolove i povrede i da se osećaju sigurnije u svom telu, a ne samo da „odrade vežbe“.

Ko dolazi na treninge? Da li su to mladi ili stariji ljudi?
Na treninge dolaze ljudi različitih godina i nivoa kondicije. Ima i mlađih i starijih, ali ono što im je zajedničko jeste želja da se pokrenu i rade na sebi, bez pritiska i poređenja. Većina polaznika su ljudi koji puno rade i nemaju vremena za klasične teretane, pa im prija manji studio i individualniji pristup. Neki dolaze jer žele da ojačaju, neki zbog bolova u leđima ili ukočenosti, a neki jednostavno zato što im treba pokret posle celog dana sedenja. Kod mene nema „idealnog profila“ klijenta. Treninzi su prilagođeni svakome, u skladu sa godinama, mogućnostima i ciljevima.

Sa kojim problemima Vam se javljaju?
Najčešće se javljaju zbog bolova u leđima i vratu, ukočenosti od dugog sedenja, manjka energije i opšte fizičke slabosti. Mnogi dolaze jer su se zapustili zbog posla i obaveza, pa žele ponovo da uvedu kretanje u svakodnevicu. Ima i onih koji su ranije trenirali, pa su napravili pauzu, kao i ljudi koji tek sada počinju. Zajedničko im je to što žele da ojačaju telo i da se fizički osećaju bolje.

Koliko je realno da neko, ko ima bolove u leđima ili zglobovima, vidi
napredak?
Vrlo je realno, ali uz strpljenje i doslednost. Ne postoji univerzalni rok, jer sve zavisi od osobe, navika koje ima, koliko dugo traju bolovi i koliko redovno dolazi na treninge. Kod nekih se olakšanje oseti već posle nekoliko nedelja, dok je drugima potrebno više vremena. Ono što je važno jeste da se krene postepeno, sa vežbama prilagođenim trenutnom stanju, uz fokus na pravilne pokrete i jačanje mišića koji podržavaju zglobove i kičmu. Cilj nije brz rezultat, već trajna promena, da se telo ojača i da se bol ne vraća čim se napravi pauza.

Šta je Vaš glavni cilj u radu sa klijentima?
Moj cilj je da ljudi kroz trening shvate da je kretanje nešto što se neguje dugoročno, a ne samo kada se pojavi problem. U današnjem načinu života, gde većina sedi, vozi se kolima i provodi puno vremena ispred ekrana, važno mi je da se bar na treningu pokrenu, razmr¬daju i naprave prostor za sebe. Trudim se da „Vento“ bude mesto gde trening nije samo fizička aktivnost, već i pauza od svakodnevnog tempa. Da ljudi dođu, pokrenu telo, rasterete glavu i odu sa više energije. Vremenom mnogi počnu da povezuju trening sa drugim zdravim navikama, ishranom, kretanjem, druženjem i razgovorom, i upravo taj celovit pristup mi je važan u radu sa klijentima.

Kako izgleda jedan trening kod Vas?
Trening počinje kratkim zagrevanjem i pripremom tela za rad, a zatim prelazimo na glavni deo, koji je uvek prilagođen osobi ili grupi koja trenira tog dana. Radimo kombinaciju vežbi snage, stabilnosti i pokretljivosti, sa fokusom na pravilno izvođenje pokreta. Završavamo laganim istezanjem ili vežbama za opuštanje. Treninzi traju punih sat vremena, uz pauzu od 15 minuta između termina, kako bi svako dobio kompletan trening, bez žurbe i preklapanja. Trenira se uz muziku, u mirnoj i fokusiranoj atmosferi, sa malim brojem ljudi, što omogućava individualniji pristup i bolju koncentraciju tokom rada. Radimo postepeno, u skladu sa mogućnostima svake osobe, bez forsiranja i univerzalnih šablona.

U okviru studija sprovode se i mentalne radionice. Kako je nastala ideja o njima?
Ideja je nastala iz lične potrebe. Često sam razmišljala kako u manjem gradu nema mnogo sadržaja koji nude kvalitetno provođenje vremena, posebno vikendom. Nedostajao mi je prostor gde ljudi mogu da se okupe, razgovaraju, razmenjuju mišljenja i bave se temama koje imaju smisla. S obzirom na to da dolazim iz sveta književnosti i filozofije, oduvek mi je bila bliska ideja razgovora i zajedničkog promišljanja. Nakon završene edukacije za kognitivno-bihejvioralni koučing, poželela sam da to znanje podelim sa drugima i da stvorim prostor gde ljudi mogu da razgovaraju, nauče nešto novo i rade na sebi. Mentalne radionice zamišljene su kao produktivan i drugačiji način da se provede vreme, uz konkretne alate koje ljudi mogu da koriste i u svakodnevnom životu.

Kako motivisati ljude da se pokrenu? Kako motivisati one koji
treniraju, a žele da odustanu?
Ne verujem previše u klasičnu motivaciju, jer ona dođe i prođe. Ono što pravi razliku je kontinuitet i navika. Ljudi najčešće odustaju kada sebi postave prevelika očekivanja ili žele brze rezultate. Trudim se da klijentima pomognem da krenu malim koracima, da trening uključe u svoj raspored na realan način i da ne doživljavaju svaki prekid kao neuspeh. Važno je da razumeju da napredak nije linearan i da su pauze normalne. Kada neko želi da odustane, razgovaramo o razlozima i prilagođavamo pristup. Nekad je potrebno usporiti, nekad promeniti trening, a nekad samo podsetiti osobu zašto je uopšte krenula. Cilj je da trening postane deo života, a ne još jedan pritisak.

Koje je značenje naziva studija „Vento“?
Reč vento, na italijanskom znači vetar i simbolizuje pokret i promenu. Pa tako „Vento“ studio predstavlja mesto gde ljudi dolaze da naprave pomak, fizički i mentalno, i da kroz kretanje pokrenu pozitivne promene u svakodnevnom životu. U „Ventu“ su dostupni personalni, polupersonalni i grupni treninzi u manjim grupama do šest ljudi, u prepodnevnim i popodnevnim terminima.
Za sve koje zanima kako izgleda trening u „Ventu“, studio se nalazi u ulici Železnička 2A u Sremskoj Mitrovici, u mirnom delu grada, u blizini glavne Ulice Kralja Petra, okružen drvoredom platana. Ispred studija postoji veliki parking, što dodatno olakšava dolazak.
Probni trening je besplatan, potrebno je samo unapred zakazati termin. Zakazivanje se vrši putem Instagram stranice @vento_verso, gde zainteresovani mogu dobiti sve dodatne informacije o treninzima i radionicama.
Aleksandra Dražić