TEMA BROJA: KAKO OPSTAJU PROIZVOĐAČI MLEKA U SREMU

Na tankoj liniji održivosti

Višak sirovog mleka na tržištu izaziva probleme, mesecima unazad. Oborena je otkupna cena, a jednom broju proizvođača otkazan je otkup. Nadležni ističu da je analiza aktuelnog stanja na tržištu u toku, a od toga kakvi budu rezultati, znaće se i kakve će mere uslediti.
Otvaranje javnog poziva za ostvarivanje prava na premije za mleko ponovo je aktuelizovalo pitanje isplativosti proizvodnje u mlečnom sektoru. Iako država nastavlja sa podsticajima po litru isporučenog mleka, proizvođači kažu da premije same po sebi nisu dovoljne da stabilizuju proizvodnju.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, pravo na premiju imaju proizvođači kravljeg, ovčijeg i kozjeg mleka koji su u poslednjem kvartalu prethodne godine mleko isporučivali registrovanim mlekarama. Zahtevi se podnose elektronski, a visina premije ostaje na nivou od oko 19 dinara po litru.

Bez sigurne otkupne cene nema računice

Proizvođači na terenu kažu da premija predstavlja značajnu pomoć, ali da ne rešava suštinski problem koji se odnosi na nisku i nestabilnu otkupnu cenu.
– Premija dobro dođe, to nije sporno, ali kad se sve sabere, koncentrat, kukuruz, dizel, veterinar, bez stabilne otkupne cene mi smo stalno na ivici, ističe Tatjana Lazarević, koja drži manje porodično gazdinstvo u Krčedinu, a koja se stočarstvom i proizvodnjom mleka bavi pet godina. Ona dodaje da je najveći problem neizvesnost.
– Dešavalo se da mlekara smanji količine koje otkupljuje ili da kasne isplate. U tim uslovima premija vam više služi da pokrpite rupe, nego da planirate proizvodnju, kaže Tatjana.
Stručnjaci iz oblasti agrara ocenjuju da su premije nužne, ali da bez dugoročne strategije nema oporavka sektora. Navode da premije od nekoliko desetina dinara po litru mogu da pomognu likvidnosti gazdinstava, ali ne mogu da nadomeste probleme kao što su nestabilan otkup, nedostatak ugovora i neusklađenost troškova i cene. Kažu, i da su mali proizvođači najugroženiji, te da bez jasnijih ugovora između proizvođača i mlekara i bolje kontrole tržišta, sve više farmi i proizvođača mleka će odustajati od proizvodnje.
– Ko ima desetak krava i živi samo od mleka, njemu je najteže, kaže naša sagovornica iz Krčedina i dodaje da premija pomaže da se preživi, ali ne i da se razvija.
Porodica Dostanić iz Salaša Noćajskog sarađuje sa šabačkom mlekarom i u njihovom domaćinstvu nalazi se otkupno mesto. Trenutno imaju 38 muznih krava. Kako ističe Milan Dostanić, samo zahvaljujući subvencijama i premijama za mleko, postoji računica za bavljenje mlečnim govedarstvom. Ukoliko država to ukine, ugasiće se i farme. Posao zahteva stalnu prisutnost i veliko odricanje, navodi naš sagovornik.
Kod Dostanića, svi članovi domaćinstva su uključeni u posao, a sve što se na njivama proizvede ide u hranu za krave.

Smanjuje se broj proizvođača

Trenutno, u celoj rumskoj opštini ima svega osamdesetak proizvođača mleka. Kako saznajemo od Mirka Bilića, stručnog saradnika za stočarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi, broj proizvođača mleka u rumskoj opštini je u konstantnom padu.
Među onima koji ne odustaju od posla je Damir Drlić iz Hrtkovaca koji kaže da u Hrtkovcima ima tri veća proizvođača mleka, među kojima je i on, i dva manja. Dva predaju šabačkoj mlekari, a jedan „Imleku“.
Damir je sa porodicom došao iz Hrvatske i već 30 godina se bavi proizvodnjom mleka. Pre je skoro svaka kuća u Hrtkovcima imala bar po dve ili tri krave, a sada je spalo na svega pet proizvođača. Damir ima 20 krava muzara, ima i junadi za klanje, kao i bikova, koje ostavlja za dalju reprodukciju.
– Dnevno proizvedem oko 300 litara mleka koje predajem šabačkoj mlekari. Sada sam zadovoljan otkupnom cenom mleka, mada se priča da će pasti, ali je trenutno dobro. Cena je 56 dinara po litri mleka, plus 19 dinara premija, kaže za naše novine Damir.
Sve količine, sem ono što ostavi za potrebe porodice, predaje mlekari sa kojom sarađuje već 20 godina, mada je bilo i povremenih prekida u tom periodu.
– Za subvenciju nas prijavljuje mlekara, na osnovu količina mleka koje smo predali, oni to preračunavaju kvartalno. Ovih 19 dinara po litri je zadovoljavajuće, ali bi svakako bilo dobro i da je više, kaže Damir Drlić.
Uprava za agrarna plaćanja sprovodi javni poziv za premiju za sirovo
mleko predato prerađivačima u toku poslednjeg kvartala prošle godine. Ovim pozivom, određen je rok do 19. februara za podnošenje zahteva za premiju za mleko, koje je proizvedeno i isporučeno proizvođačima u periodu od 1. oktobra do 31. decembra.

Spas za biznis nalaze u preradi

Stevan Čobanović iz Vojke ima 73 godine i ceo život bavi se ratarstvom i stočarstvom. Na ovaj način zatvara proizvodni ciklus, nije uvek lako, a posla ima svakodnevno. Zemlju obrađuje sa sinom, a poslovi oko stoke uglavnom su njegova obaveza. Stoka se mora nahraniti, obori očistiti i krave se moraju pomusti bez obzira na vremenske prilike. Posebno u ovim hladnim danima je bilo teško, ali navikao je da radi i ne odustaje.
– Trenutno u oborima imam dva bika i šest muznih krava, junice, telad i oko 20 svinja. Ne može mnogo da se napreduje sa ovim brojem stoke, ali može da se živi. Što se tiče mleka nekad smo prerađivali i proizvodili sireve, ali sada prodajemo mleko u mlekaru „Muza“. Oni dolaze na kuću i otkupljuju. Korektno plaćaju, ali cena je niska, posebno što sam ja sada spao na 100 litara dnevno, tako da cena iznosi 41 dinar plus državna premija. Da nije te vrste podrške, davno bih prodao krave, priča ovaj vredan Vojčanin.
Sa druge strane, ima onih koji smatraju da je prodaja sirovog mleka neisplativa, pa su spas za svoj biznis pronašli u preradi, kao Aleksandar Žilić iz Martinaca i njegova porodica.
– Čujem da je dosta proizvođača odbijeno za otkup u mlekarama. Situacija nije laka. Računica pokazuje da proizvodnja jedne litre nas košta 60 dinara, a kad prodaješ za 40 dinara, po kravi dođeš dnevno u minus i do 500 dinara. Preradom se može opstati. Nešto mleka prodajemo svojim redovnim mušterijama, a veći deo ode u proizvodnju sira, kaže Žilić.
Ni ovaj posao nije jednostavan, a iza njega je decenijski rad, ulaganja, svakodnevno angažovanje od ujutru do kasno uveče. U procesu učestvuju porodično, a za to su dobili brojna priznanja i nadaleko su poznati po kvalitetu.
EMN