TEMA BROJA: BORBA PROTIV NASILjA NAD ŽENAMA

Žena nije meta

Najčešće žrtve nasilja su žene

Svako nasilje označava kršenje ljudskih prava, kao i oblik diskriminacije i predstavlja sva dela nasilja, koje mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke odnosno finansijske povrede ili patnje, obuhvatajući pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu. Ovakva dela se najčešće prijavljuju policiji, a onda policija prosleđuje centru za socijalni rad. Neretko se dešava da se žrtva obrati i direktno centru za socijalni rad ili se takvo nasilje otkrije u centru, radeći na drugim oblicima prava i usluga. Takođe, nasilje se često otkriva i u Domu zdravlja. Najčešće žrtve nasilja jesu žene, a nedavno je obeležen i Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra.
Centar za socijalni rad opštine Irig, za rad na predmetima nasilja ima oformljen Interni tim za slučajeve nasilja. Njega čine rukovodilac i članovi, odnosno socijalni radnik i pravnik. Svaki predmet prijave nasilja se obrađuje timski.
– Rad na predmetu prijave nasilja započinje kontaktiranjem označene žrtve i obavljanjem razgovora sa njom. Zatim se pribavljaju sve relevantne činjenice, čime se vrši procena i procena rizika. Tada se pravi plan zaštite, uzimajući u obzir sve raspoložive resurse podrške. U ovom postupku važna je participacija žrtve. Pribavljaju se po službenoj dužnosti podaci i saznanja svih institucija na lokalnom nivou. Po potrebi, žrtva se upućuje na sve raspoložive usluge. Centar za socijalni rad koordinira i prati realizaciju svih planom zaštite predviđenih mera, kaže direktorka Centra za socijalni rad Mira Radulović.
Na teritoriji opštine Irig postoji potpisan protokol o saradnji institucija za sprečavanje porodičnog i partnerskog nasilja.
– Ovaj protokol su potpisale institucije, koje čine mrežu podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Na teritoriji opštine Irig tu su Policijska stanica, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja, dve osnovne i jedna srednja škola, Predškolska ustanova, Osnovni sud i Osnovno javno tužilaštvo u Rumi, objašnjava za naše novine Dušica Martinović, supervizor za stručne poslove i rukovodilac Internog tima za nasilje
Što se tiče prijave nasilja, svaka sumnja na nasilje može se prijaviti bilo kojoj od institucija, a nakon toga se aktivira institucionalna mreža. Sumnju na nasilje može prijaviti, sem same žrtve, bilo ko drugi ko ima saznanje o nasilju, na primer komšije, građani…
– Najčešće žrtve nasilja su žene, a posle njih po zastupljenosti su stare i nemoćne osobe. Za sve nasilnike važi pravilo da sklonost nasilnom ponašanju nema veza sa obrazovanim niti materijalnim statusom, dodaje Dušica Martinović.
Jedna od karakteristika nasilja je ponavljanje dela i to predstavlja i najveći rizik. Zato treba raditi na njegovom sprečavanju, odnosno osnaživanju žrtava da prijavljuju nasilnike.
Svaki prijavljeni slučaj nasilja u porodici se razmatra na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, gde se planiraju mere zaštite i podrške. Žrtva ima pravo da prisustvuje sastanku, ali ako ne može ili ne želi, nadležni iz Centra za socijalni rad će obaviti razgovor sa žrtvom i preneti mišljenje Grupi. Najčešće se pristupa ovakvom modelu, jer je zaštita žrtve na prvom mestu i tako se sprečava njena sekundarna traumatizacija.
Ukoliko žrtva ne želi da učestvuje ili odustane od učešća u postupcima pred institucijama, ta odluka će biti poštovana, ali neće uticati na postupanje institucija u tom postupku, jer su institucije uključene u mrežu podrške dužne da postupaju po službenoj dužnosti.

Dušica Martinović i Mira Radulović

80 odsto žrtava nasilja u porodici su žene

Kada govorimo o nasilju u porodici neophodno je prvo pomenuti da se u realizovanju zaštite od nasilja postupa u skladu sa obimnom zakonodavnom regulativom, od prekršajnog do krivičnog gonjenja, zaštitom porodice u skladu sa Porodičnim zakonom, sa brojnim podzakonskim aktima, koji
regulišu procedure i standarde postupanja.
Iznad svih je svakako „leks specijalis“, Zakon o sprečavanju nasilja u
porodici, po kojem se u slučajevima nasilja u porodici postupa „sada i odmah“, čime se sprečava eskalacija nasilja i hitna zaštita žrtava.
– Kada policijski službenici postupaju po prijavi i ako njihova procena ukazuje na rizik od daljeg nasilja, nasilniku se mogu izreći dve hitne mere: udaljavanja učinioca iz stana i/ili mera zabrane učiniocu da kontaktira i prilazi žrtvi u trajanju od 48 sati. U toku tog vremena postupajući
sudija nadležnog osnovnog suda iste mere može produžiti na 30 dana, kaže
spec. pedagog Marija Čučković, koordinatorka Internog tima Centra za socijalni rad Ruma.
I ovde postoji Grupa za koordinaciju i saradnju, čiji je zadatak da se žrtvama nasilja pruži odgovarajuća zaštita i sigurnost. Grupa sačinjava bezbednosne planove za svaku žrtvu ponaosob, a posledično se razmatra dalje procesuiranje nasilnika. Ukoliko žrtva ostane dosledna u svojoj prijavi i traži dalje gonjenje ili postupajuće institucije zaključe da postoji osnov za dalje procesuiranje, postupci se potom vode pred krivičnim ili parničnim sudom.
– U toku ove godine je primetan porast predmeta visokog rizika gde su pravosudni organi odlučili da merom pritvora nasilnika obezbede dodatnu
sigurnost žrtvama nasilja. Prema evidenciji Centra za socijalni rad Ruma, koji ima svoj interni tim za nasilje, od početka primene Zakona o
sprečavanju nasilja u porodici, avgusta 2016. godine do danas, evidentirano je preko 600 postupaka u kojima je CSR radio na zaštiti žrtava. Samo ove godine je CSR od Policijske stanice zaprimio 49 prijava sa izrečenim hitnim merama u kojima kao žrtve i dalje dominiraju žene, čak 80 procenata, većinom radno sposobne, starosti od 19 do 65 godina (53 procenta) u odnosu na decu ženskog pola (13 odsto) i starije žene (10 odsto).

Danica Radaković Serdar

U nekim sredinama preovladava psihičko nasilje

Prema podacima Centra za socijalni rad, u opštini Stara Pazova do novembra ove godine imaju 76 prijavljenih slučajeva nasilja, dok je prošle bilo 86 za svih 12 meseci. Psihičko nasilje nad ženama prednjači u prvih deset meseci. Evidentiran je 61 slučaj psihičkog i 42 slučaja fizičkog nasilja, a prijavljuju se i drugi oblici nasilja.
Najčešće za žrtve nasilja saznaju preko policije, gde žrtve najpre traže pomoć.
Kako kaže Danica Radaković Serdar, psiholog Centra za socijalni rad Stara Pazova, ponekad dobiju anonimne prijave od komšija, familije ili poznanika, ali tih prijava ima dosta manje u odnosu na evidenciju policije.
U mnogim situacijama potrebno je vreme da žrtva shvati i prepozna da trpi psihičko nasilje.
– Često ljudi misle da je to problem komunikacije. To je momenat, kada druga strana koristi pretnje, uvrede, ali to nije prihvatljiv način komunikacije, naglašava Danica Radaković Serdar.
Nasilnik često koristi svoju nadmoć i pretnje, zbog čega žrtva živi u strahu, ostaje u vezi, jer se plaši i nada da će se situacija poboljšati. Iz straha ili neznanja dugo se ne odlučuje da prijavi nasilje.
– Kada je psihičko nasilje u pitanju, ono što je prvo potrebno, jeste da žrtva treba da shvati da ona nije kriva za ono što joj se događa. Drugi korak je da porazgovaraju sa prijateljima, nekim od rodbine ili nekom osobom u koju imaju poverenja. Moraju da prihvate, da je takva vrsta ponašanja zapravo neprihvatljiva, da se fokusiraju na to ponašanje i okarakterišu ga kao neprihvatljivo. S druge strane, da ne ostaju u takvom odnosu iz straha ili nade u neku promenu, i da pre svega na prvo mesto stave sebe, da im vlastita sigurnost bude najvažnija, a zatim sve ostalo, objašnjava Danica Radaković Serdar.
U Centru za socijalni rad žrtve nasilja u porodici i uopšte žrtve nasilja dobijaju plan bezbednosti, u zavisnosti od toga, šta je osobi potrebno i to je individualno od osobe do osobe. Može da bude lekarska pomoć, usluga savetovališta, finansijska podrška, pravno savetovalište, kaže psiholog.
Na pitanje da li ima dobrog zajedničkog života nakon nasilja i svih mera podrške nadležnih, psiholog Danica Radaković Serdar odgovara:
– Teorijski da, praktično retko. Da bi do tako nečeg došlo, potreban je niz promena. To je pre svega potpuno prihvatanje odgovornosti nasilnika, individualna terapija nasilnika, stvarni dokazivi obrasci promene i do dve godine, da postoji plan za žrtvu, sloboda partnera da ne ostaje u vezi ukoliko ne želi, bez straha, ucena i pritisaka i ako samo jedan od ovih uslova nije ispunjen, onda imamo ponovljeno nasilje.

U Sremu postoji sigurna kuća

Procena bezbednosti žrtve i dece jedna je od najvažnijih procedura kada se javi nasilje. Mitrovački Centar za socijalni rad „Sava“ ima ulogu u sprovođenju mera zaštite, rane intervencije, sprovođenju postupka specijalizovane procene, organizovanju konferencije o slučaju, planiranju procesa zaštite, tretmana i usluga, uključujući obezbeđivanje sigurnog smeštaja i pružanje psihosocijalne podrške žrtvama. Centar procenjuje i rizik za decu koja žive u porodici u kojoj je nasilje prisutno, obezbeđuje njihovu zaštitu i planira mere podrške. Nasilje nad roditeljem smatra se faktorom rizika i za dete. Sve navedeno ima za cilj osnaživanje i osposobljavanje žrtve da preuzme odgovornost za kvalitet i organizaciju sopstvenog života bez nasilja,
Centar za socijalni rad može da inicira pokretanje postupaka za zaštitu od nasilja u porodici, daje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere i vodi evidenciju i dokumentaciju o nasilju u porodici.
Smeštaj u sigurnu kuću je jedna od usluga koja se primenjuje prema žrtvama nasilja u porodici. Primer ovog oblika zaštite primenjuje se u sledećim situacijama: Postojanje neposredne pretnje po život ili zdravlje žrtve, nasilnik je pokazao ekstremnu agresiju, pretio oružjem ili je došlo do fizičkog napada; nasilje je eskaliralo u smislu učestalosti i intenzitet,-nasilnik kontroliše žrtvu, prati je i uznemirava; nedostatak bezbednog prostora u porodičnom domu – žrtva nema gde da ostane, a boravak kod prijatelja ili rodbine procenjen je kao nedovoljno bezbedan.
Sigurna kuća pruža anonimnost i bezbednost u periodu neposredno nakon eskalacije nasilja, a žrtvi je potrebno vreme da osmisli gde će živeti, kako će obezbediti finansijsku nezavisnost ili pristupiti pravnim procedurama.
Sigurna sremska kuća, koja u punom kapacitetu može da primi 10 korisnika, predviđena je za zbrinjavanje žrtava, žena i dece sa teritorije Srema, iako postoji mogućnost i smeštaja sa teritorije cele Srbije, ukoliko za to postoje uslovi.
Stručni radnici u sigurnoj kući kontinuirano pružaju žrtvama porodičnog nasilja više oblika podrške, u skladu sa individualnim potrebama i standardi¬ma usluge. Korisnicima se obezbeđuju osnovni uslovi za život, lekovi po potrebi, kao i praktična pomoć u svakodnevnim aktivnostima.Pored navedenog rad sa žrtvama nasilja usmeren je na pružanje psihosocijalne podrške i pomoći, osnaživanje u procesu oporavka i planiranja dugoročne samostalnosti.
Najčešći oblici nasilja nad ženama sa kojima se stručni radnici Centra za socijalni rad suočavaju u radu su: fizičko nasilje – udaranja, šamaranja, čupanja za kosu, guranje, zatim psihičko nasilje – vređanje, omalovažavanje, okrivljivanje, pretnje i primena metoda zastrašivanja, kontrolisanje kretanja i ponašanja žrtve, uskraćivanje informacija, izolacija od prijatelja i porodice, manipulacija decom i omalovažavanje žrtve u roditeljskoj ulozi. Seksualno nasilje – primoravanja na seksualni akt bez saglasnosti, zastrašivanje, ucene ili pritisci na učestvovanje u neželjenom seksualnom aktu, izlaganje pornografskom sadržaju bez pristanka. Ekonomsko nasilje – nejednaka dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti.
Preventivni rad u cilju sprečavanja nasilja u porodici u Sremskoj Mitrovici ima za cilj da porodice budu bezbednije, deca zaštićena, kao i da žrtve nasilja dobiju potrebnu podršku i zaštitu.
Preventivni rad obuhvata savetovanje roditelja, adolescenata i porodica o pozitivnim modelima ponašanja i konstruktivnom rešavanju konflikata, kao i podizanje svesti o posledicama nasilja. U savetodavni rad spada i razgovor sa roditeljima o njihovim roditeljskim kompetencijama i održavanju zdravih porodičnih odnosa. Centar sprovodi proaktivno praćenje porodica sa rizikom, procenjuje potrebe i planira intervencije. Takođe, dosta se radi i na javnim kampanjama u cilju informisanja građana o pravima, mehanizmima zaštite, načinima prijave nasilja i dostupnim uslugama podrške.
EMN
Foto: pexels.com