GRADSKA BIBLIOTEKA RUMA

Dani Atanasija Stojkovića

Radoslav Eraković i Damir Vasiljević Toskić

Centralni deo manifestacije bilo je predstavljanje drugog fototipskog izdanja Novog zaveta iz 1834. godine, štampanog u Lajpcigu, po prevodu Atanasija Stojkovića

Davne 1773. godine, 20. septembra, rođen je u Rumi njen najpoznatiji građanin, Atanasije Stojković: srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, kao i prevodilac Novog zaveta na slavenoserbski.
Treću godinu zaredom u Gradskoj biblioteci, koja nosi ime ovog najpoznatijeg Rumljanina, održana je četvorodnevna manifestacija „Dani Atanasija Stojkovića“, tokom kojih su održana četiri predavanja.
Prvo predavanje 22. septembra je održao prof. dr Radoslav Eraković, redovni profesor na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji je govorio na temu „Biografija kao roman: život i priključenija Atanasija Stojkovića“.
U svom izlaganju Eraković ukazao je na vezu između Stojkovićevog životnog puta i njegovog stvaralaštva, ističući da je reč o ličnosti čiji je doprinos uporediv sa delom Dositeja Obradovića.
– Velika je čast biti u ovoj biblioteci i govoriti o životu i delu Atanasija Stojkovića. On je jedan od naših najznačajnijih intelektualaca 18. i 19. veka i važno je da svi mi budemo ponosni na njega. Njegova dela i naučna dostignuća i danas imaju ogromnu vrednost, a zanimljivo je da se često više cenio u Moskvi nego u našoj zemlji. Nadam se da će ova nedelja dokazati koliko zaslužuje da mu se oda priznanje i poštovanje, istakao je prof. Eraković.
Cilj dana posvećenih Stojkoviću bio je da se njegovo delo približi mladim generacijama.
– Atanasije Stojković je naš Rumljanin, utemeljivač prirodnih nauka, astronom, matematičar, geograf, filozof, pisac, ali i čovek izuzetnih talenata i znatiželje. On je ostavio neizbrisiv trag u kulturi i nauci. Ove godine imali smo četiri predavanja i smatram da je program dostojan njegovog imena, rekao je Damir Vasiljević Toskić, direktor Gradske biblioteke.
Centralni deo manifestacije bilo je predstavljanje drugog fototipskog izdanja Novog zaveta iz 1834. godine, štampanog u Lajpcigu, po prevodu Atanasija Stojkovića. Pre predavanja na ovu temu direktor Gradske biblioteke Damir Vasiljević Toskić je rekao da je biblioteka, sarađujući sa rumskom Crkvom Silaska Svetog Duha na apostole, sredila crkvenu biblioteku i tom prilikom pronašla prevod Novog zaveta iz 1834. godine, štampan u Lajpcigu. Potom je, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, pokrenut projekat, čiji je rezultat priprema fototipskog izdanja ovog prevoda.
Prof. dr Isidora Bjelaković je u predavanju na temu „Predstavljanje fototipskog izdanja Novog zaveta po prevodu Atanasija Stojkovića“, ukazala na značaj ovog prevoda, kao dela koje stoji na raskršću jezičke, kulturne i duhovne tradicije. Istakla je mesto Stojkovićevog prevoda u razvoju srpskog književnog jezika i njegovu vrednost kao svedočanstva jednog vremena u kome su se prožimali prosvetiteljski i religijski ideali.
Rumska publika imala je priliku da prisustvuje i predavanjima „Geografske tajne u delima Atanasija Stojkovića“, predavač je bio prof. dr Rastislav Stojsavljević i „Prevodi Novog zaveta – Atanasije Stojković“, predavača Mihajla Morače.

S. Džakula