U PORTI HRAMA SVETIH KIRILA I METODIJA U SREMSKOJ MITROVICI ODRŽANO TRADICIONALNO DEČIJE DRUŽENjE „IGRE BEZ GRANICA“

Dan dečije radosti, druženja i smeha

Dečije Igre bez granica u porti crkve

Klinci iz mnogih gradskih i okolnih parohija u pratnji svojih roditelja nadmetali su se u 12 disciplina, a najboljima su pored medalja uručeni i pobednički pehari, odnosno zahvalnice. Discipline su osmišljene s ciljem da budu dovoljno kreativne i takmičarski inspirativne

Na praznik Svetog Sisoja Velikog koji se u pravoslavnom svetu smatra zaštitnikom dece, u porti Hrama Svetih Kirila i Metodija u Sremskoj Mitrovici u subotu, 19. jula organizovano je tradicionalno dečije druženje koje se pod nazivom „Igre bez granica“ održava deveti put. Lepa tradicija čiji je cilj negovanje duha zajedništva, takmičarskog poštovanja i ljubavi prema veri i crkvi, ove godine okupila je više od 150 dečaka i devojčica različitog uzrasta. Bilo ih je više nego svih prethodnih godina. Dečije druženje u subotnjim popodnevnim satima počelo je molitvom i svetim činom osvećenja slavskog kolača i žita. Klinci iz mnogih gradskih i okolnih parohija u pratnji svojih roditelja nadmetali su se u 12 disciplina, a najboljima su pored medalja uručeni i pobednički pehari, odnosno zahvalnice. Discipline su osmišljene s ciljem da budu dovoljno kreativne i takmičarski inspirativne, kako bi deci pružile priliku da iskažu svoje fizičke i mentalne sposobnosti poput snage, preciznosti ili koordinacije. U ovom slučaju pobeda nije bila primarna, jer su iznad nje stajale čvrste i trajne vrednosti. Želja organizatora svodi se na postizanje dečijeg duhovnog i fizičkog sklada, koji su neophodni kako bi najmlađi parohijani izrasli u zrele i kvalitetne ličnosti. Tokom i posle nadmetanja, svim učesnicima, njihovim roditeljima i gostima bilo je priređeno prigodno posluženje u vidu grickalica, pita, voća, kolača i sokova. Obeležavanje dečijeg dana na ovakav način datira od 2017. godine, što je samo godinu dana posle podizanja najmlađeg mitrovačkog hrama. Starešina Hrama Svetih Kirila i Metodija, protojerej-stavrofor Savo Rakita u krugu svoje porodice osmislio je ovo dečije okupljanje. Zato mu svakog jula prisustvo mnoštva dece u crkvenoj porti „ispunjava“ srce.
– Drago mi je da se ove godine sabrao nikad veći broj dece na dečijem druženju, koje je svake godine od osnivanja bilo sve masovnije. Deca su se takmičila u 12 disciplina i zaista su među njima viđeni sportska borba i pravi takmičarski žar. Svako je mogao da izabere igru koja mu najviše odgovara, od brzog prenosa vode, bacanja pikada, slobodnih bacanja u koš, fudbala, poligona, vežbi izdržljivosti, skokova u dalj, do igranja klikerima koje mnogi pamte iz svog detinjstva, a današnja deca o tome ne znaju mnogo. Neki su čak prvi put uzeli klikere u ruke. Znamo da deca nestrpljivo čekaju naše druženje, tako da sam ove godine čuo i zanimljivu informaciju iz jedne porodice gde su roditelji rekli kako će datum narednog godišnjeg odmora prilagoditi dečijem druženju da bi doveli svoju decu. Ovde su učesnici naši najmlađi sugrađani, praktično od onih koji su još u dečijim kolicima, do srednjoškolskog uzrasta, kaže otac Savo Rakita i dodaje da je posebno lepa i emotivna bila slika zajedničkog učešća dece, roditelja i sveštenstva u prinošenju kolača i molitvama u slavu Božiju i čast Prepodobnog Sisoja.
– Pored takmičenja koja deca svakako vole, ovde je smisao mnogo dublji, da oni osećaju da su ova porta i crkva njihov dom, ali i njihovo igralište, mesto molitve, odnosno sabiranja. Ako Bog da, kad odrastu oni će se sećati kako su se ovde družili sa svojim vršnjacima i ostaće im najlepše uspomene. Zbog toga će imati mali zadatak i svakako želju, da svoju decu takođe dovode na naša druženja. Moram reći da već imamo takvih slučajeva. To su prave istinske vrednosti, sloboda, slavljenje Boga i međusobna ljubav u kojoj nema nikakvih razlika jer su pred Bogom svi isti.

Podsetimo, otac Savo sa svojom suprugom i najbližim saradnicima poput Tamare Pajkanović i drugih, od podizanja hrama kraj naselja „Kamenjar“ sada već davne 2016. godine, mnogo je uradio na animaciji dece i podsticanju njihove ljubavi prema pravoslavnoj veri, prvenstveno kroz rad Dečijeg crkvenog hora „Blagoslov“ kroz koji su do sada prošle čitave generacije mitrovačke dece. Njihove nastupe publika je gledala širom Srbije i okolnih zemalja. U parohijskom domu do sada su organizovana dva humanitarna turnira u stonom tenisu. Planira se da sportska rekreacija u ovoj disciplini postane redovna praksa u slobodno vreme, dok je za naredni praznik hrama, slavu Svetih Kirila i Metodija, planirano održavanje stonoteniskog turnira, koji će biti tradicionalan sa prelaznim peharom, koji bi svake godine išao u ruke najboljih. Parohijski dom ovog hrama inače je mesto lepih druženja i svojevrsnog nastavka liturgije kroz prigodno posluženje i razgovor vernog naroda i sveštenstva. Iz priče sa protom Savom u vezi dečijih Igara bez granica saznajemo da i on neguje slične uspomene iz dečačkih dana a odnose se na druženja i izlete na terenu iza seoske crkve, sadašnjeg manastira, u rodnoj Bosni, gde je rado odlazio sa svojim dedom.
Jedan od učesnika ovogodišnjih Igara bez granica bio je dečak Nikolaj Grčanac. Nikolaj je pun lepih utisaka. Za takmičenje je izabrao više disciplina, skok u dalj, hodanje na jednoj nozi, poligon i nošenje čaše sa vodom. Najuspešniji je bio u poligonu gde je osvojio treće mesto. Na ovom druženju učestvuje četvrti put, a jedne godine bio je najbolji u vežbama izdržljivosti. Iako ne živi blizu hrama, rado dolazi na svako takmičenje a kako sam reče, za nastup mu nisu potrebne posebne pripreme. Nikolajev otac Aleksandar podržava dečakovu želju i smatra da je ovo lepo druženje i prilika da se deca okupe u crkvi, uz negovanje sportskog i takmičarskog duha.
Dejan Mostarlić